Лепота је потка испод и видног и невидног
Најгушћа је у Чојку који циља небо високо
А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој

Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења
Јасновидо гледам танано лепототреперење

Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања
Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља
Самокажњен – самозаробљен – мислима везан

Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке
Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу

У среди Круга посвећења подижем обе руке
Повезујем се са Душом и са тачком стварања
Силницама мудрим призивам пламени вртлог

Енергију Свеспасења поливам на свест света
Да се у Души појача и покрене извор осећања

Светлоплодовито учовечење силне благодети
Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе
Кроз њену средину као реку златне светлости

Светлило – златило развејава силу смути-проспи
Унутарње јединство са свиме испуњава груди
Рад за свест света – отвара сва закриљена врата

Фото: Фб страница – Wonderful Flowers in Pictures

Њен загрљај није грех
ни злочин
већ навикнути бол
рањене жене
жедне страсти
и осмеха
…тешке су ноћи
у самоћи.
.
Њени додири
нису утеха
ни милост
нити проклетство
већ храброст
и чежње које се
не могу скрити
од невидљивих очију
које прате
сваки долазак
ноћних возовам градским
светиљкама.
.
Њени убоди
завучени у тишинама
и овенчани прстеном Месеца
не доносе смрт
само воде
у заборав
сва њена изгубљена лета
и проклетство судбине.
.
Ноћас сам
разгрнуо ноћ оставио
тетоваже на њеним уснама
испио старо вино
које одавно
нико није пио
покренуо казаљке
на оближњој катедрали
и отерао голубове
са њених кровова.
.
Растасмо се
са првим зрацима Сунца
заискрише и сузе радоснице…
Љубав је тренутни хир
који жели постати
вечна љубав.

Фото: Црни цвет; Википедија

Бадњак ( храстово дрво које се дан уочи Божића ставља на/у ватру; Бадњи дан) = ба д н јак = душа добро наша ( нашег Сунца ) јача јер почиње нови опходни круг рађања и Стварања; б ад н јак = Бог Земљи наш јак;

БАДЊА је бог ватре који се налази у светом србском дрвету – храсту.

Б – Буки = Бог… Боуки = б о ук ки = Бог, он учи Земљу; Бог, он оплођује земљу.

Боуки = б о + ук ( на санскриту укṣ, укṣати – влажити, прскати, шкропити, распрскавати, шикљати, емитовати семе као бик + ки (земља) + и (спајање) = Бог он оплођује земљу спајањем.

Видимо да се србско ук ( учење, ученост, ед УК ација ) једначи са емитовати семе, шикљати семе, плодити…

По ко зна који пут србски језик истиче у први план плодност, родност и Стварање: не постоји ученост без плодног стварања.

У слову Б имамо повезаност Оца Бога и Мајке Земље. У том односу Бог је старији од Земље јер учи и оплођује Земљу.

Шта је све садржано у податку да Бог учи Земљу видимо делом у санскртско-србском језику: уч, учјати – уживати у , бити одан, привржен нечему, бити навикнут на, бити погодан за; учча – узвишен, отмен, високо уздигнут, звучан, гласан; уччā – горе (на небу ), одозго, нагоре; уччара – онај који се уздиже као Сунце; уччалаḥ – ум, разумевање; уччи, уччиноти – сакупљати, прикупљати; уччхῑ, уччхјāте – истицати се, бити знаменит, важан, штрчати…

Појам бадњак, по многим тумачењима, долази од старих србских израза бодар и бадар, што је у значењу бити будан, бдети…везује се то за обичај бдења у Бадњој ноћи када се очекује долазак спаситеља… Међутим, јасно је да је сам обичај и радње које се том приликом изводе много старији и да су савремена тумачења исказа и обичаја проистекла из христијанизовања старосрбских обичаја …

Бадњак по својој суштини је инкарнација ВРХОВНОГ СРБСКОГ БОГА, оног од кога ми потичемо, који је наш РОД и кога поново уносимо у наш дом…- то се види и из песама које се приликом обреда током Бадње вечери певају: мој Бадњаче, ти наш стари рођаче…

Тумачено србском језичком матрицом бадњак је :
– душа дома нашег је јака ватра ( ба д н јак )
– душа наша добророђена јача ( ба дн јак )
– одбрана домом нашим је јака ( бад н јак )
– одбрана дома нашег је јака ( бад н јак )
– божја земља рађа јако ( б ад н јак )

Тајна ритуала Бадње вечери је ИСПРАЋАЈ старог бога ватре Бадње и слављење рођења младог…Богомладенац долази и почиње нови циклус времена…

Бог, душа, дом, ватра, топлина и заштита дома, култ предака, круг,стварање, спајање,плодност, почетак новог круга – новорођење, син ( млади бог -Божић )…

Фото: Паљење Бадњака; Википедија

Чудно је…
Човек се рађа
С А М…
И умире
С А М
.
Између тих
двеју извесности
живи у илузији
да није сам.
.
Ако у међувремену
научи да воли
и схвати прави
СМИСАО, да:
ВОЛЕТИ -ЗНАЧИ ЛЕЧИТИ!
ЛЕЧИТИ -ЗНАЧИ ВОЛЕТИ!
.
Имао је СРЕЋЕ!

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

Кораком тешким
газим први снијег
хорде магле
нападају јутра
.
Злодух збиље
заробио крик
кида срце
окове стеже
.
Сјене из таме
укорак ме прате
Псују
лажу
реже
и пријете
Лажу да те
више нема
Да си само траг
угаслог пламена
.
А не знају
они худи
да није тако
и да те има
.
Да си овд‌је
свакога трена
у грудима мојим
драга успомена
Да си вјетар
што милује лице
кап росе
на јутарњој трави
.
Сјајна звијезда
што трепери
мирис мора
дашак врели
.
Нису туга
они које немаш
туга су они
што ти срцу фале
.
Док тихи сјевер
празнину дише
у снове дођеш
са мирисом кише
Погледом кажеш
Немој да бринеш
Све је у реду
Више не боли
.
Путуј анђеле
Путуј
раширених крила
у царство доброте
а и мира
.
Именом твојим
Поље мирише
уснуле љиљане
милују кише

Фото: Љиљани; Википедија

Зар ја да одсвирам почетак и крај?
Завриштим ли на сав глас,
небо ће застати, светлост нестати,
а Бог заплакати.
Зар ја да одлепим љубав са стола,
са стола, где ти кости вриште,
спас безумно тражиш и молиш,
молиш, да љубав родим.
Зар и након смрти да ти пишем песме?
Теби, теби о којој безгрешни паламуде,
кроз своје песничке одоре те казују,
лажу народ немилосрдно,
љубав неће преживети, сахраните је.
Зар ја у свом трошку,
гробно место да плаћам?
Зажмурим на лево око,
јер у десном спаваш.
Спаваш и умиреш кроз сан,
отворићу срце за крај.
Умреш ли и Богу душу предаш,
сазнаћеш о љубави нешто.
Да си ме волела, бар један дан,
теби не би дошао крај.
Зажмури и пожели дане,
подарићу ти своје.
Дајем ти снове и одоре,
живот без љубави тоне,
тоне, али није ствар у томе,
сиђи, а ја ћу горе.

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

Војска пахуља оковала град,
и шуму поред, и стазе све!
.
Белина светли, скида мрак!
.
Још понека птица махне крилима,
Залутала између дрвећа!
.
И спусти се тишина!
.
У даљини, певају виле, успављују град!
Прати их свирала од пене водена!
.
Заспа град зачаран,
Вилин сновима очаран!
.
Пружи руку, Ти што читаш ово!
Такни звезду што пред тобом је!
Гледај у облаку,
срца једно поред другог стоје!

Слика – Ведрина –аутор Кристина Петронијевић –
нет страница –SerbianaArt-

Пред мојим погледом је увек
Твој црнопурасти, вољени лик.
.
Он продире до ватреног срца
И спаја се са њим као у пољупцу
.
“Сулуда је она!“ – к’о да чујем крик.
Ко се овде не предаје, ко не пада?
.
Нека се луди чују,
Али ја презирем славу.
.
Живим на свету само зато
Што чекам, видим, презирем јаву.

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

О Оче Свемогући
Мисао твоја уткана у моје срце
Као родитељ и чедо
.
Како је и зашто настала бол
Како је и зашто настало зло
Зашто се мора сагорети у жељи властитог бића
Да би се дотакли танани простори свјетла
Зашто је требао пад
Зашто постоји избор и слободна воља
Зашто….
.
Зато
.
Што се прољећа увијек враћају
Звијезде свјетлуцају у безконачности вјечности
Нова сјемена траже Нову Земљу
Да вазнесу плодове величанственог цвјетања
Што у жубору ријека,миловању вјетра
је скривена тајна безсмртности
Што је љепота у безброју путева
Трагању…
И свака звјерка има своју сврху
Ал на крају свих крајева
Сви путеви се уливају у водеан Љубави
Зато што је све игра…
.
Пуно ријечи квари све
Само једна је створила свијет
Много је боље бити само у тананим
Мисаоним и осјећајним токовима
А највеличанственије је и њих
Замијенити са суптилним фотонима свјетлости
.
Неизречено је изречено
.
Ех….
.
Играј се..

Фото: Игра светлости; Википедија

Упиташ се често ко си себи, другом
Треба ли ма коме реч коју изустиш
Радосница, савет, или реч са тугом –
Смеш ли иком рећи оно што наслутиш
.
Или си фигура у партији шаха
Ни ловац, ни кула – већ шта коме треба
А у себе склоњен без узетог даха
Жељан да неком си бар залогај хлеба
.
Често се упиташ постојиш ли стварно
Да ли образ твој је то што такну прсти
Или све у теби и с тобом је кварно
Чак и оно што се пред олтаром крсти
.
Тако избезумљен страху се предајеш
Да вечно си ништа чак кад силно волиш
И тад ћутиш гласно невешт да се кајеш
Јер кајањем никад никог не заболиш

Фото: Мали човек великог срца; Википедија
.