Буди се!

.

Сад се протегни мало

дватрипут зевни, главу почеши

а онда стани пред огледало

па се свом лику ведро насмеши

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Сваки дан то је почетак нови

Корачај лако,држи се право

и добројутро сваком назови

.

Ја знам да сада не мислиш тако

ипак на лице осмех намести

Смеј се и када мије ти лако

можда баш данас срећу ћеш срести

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Сваки дан то је почетак нови

Корачај лако, држи се право

И добројутро сваком назови

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Желим ти да

Срце постане разумно,

А разум срдачан,

Да живот буде вечан.

.

Да ти душа пева

У плавој боји,

Да се дух и свест

Ничега не боји.

.

Да ти живот

испуњава радост,

а тело здравље

и вечна младост.

.

Да сви твоји дамари

Плешу са васионом

И препустиш се току

Срећном и пријатном.

„Они који помишљају на бекство, на исељење или чак на самоубиство — морају знати да таквим одлукама чине управо оно што прижељкују налогодавци досманлија. Не смеју да им пружају то бесплатно задовољство. Морају остати и борити се не само за себе већ надасве за потомство, како би онима којих још нема оставили у наслеђе слободну земљу. Уосталом, нема више у овом свету никакве оазе благостања, мира и спокојства. Цео свет је обухваћен вртлогом кризе. Кад год се данас обрем у том „свету”, од Лондона, преко Париза, до Рима, падне ми на памет основна, вишегодишња исприка издаје овдашњих плаћеника непријатеља Европе — „хоћемо да живимо као сав нормалан свет!” — и дође ми да се грохотом смејем, али од муке, јер у овом свету нико и нигде више, већ одавно, не живи нормално.“

(Београд, 22. јули 2005)- слика – Драгош Калајић-

Стара филозофска поставка; дрво у шуми која је изолована паде. У шуми тој нема никога. Да ли је дрво уопште пало ако није то нико видео, да ли постоји ако нема некога да види?

То је суштинско питање живота. Шта уопште чини живот? Природа је мртва и жива у исто време. У ствари све је живо стално. Шта чини разлику? 

Око посматрача. Онај који види је сама свест у једном од небројених облика.

Када свест почне да дела на славу живота, она онда веда. Прво види, затим веда. Да би могла да види и веда, она мора имати слободу. 

То је неизоставно. Без слободе нема посматрача који одлучује да ли је дрво уопште и постојало а камоли пало. Слобода је кретање. Кретање је живот. Без кретања нема ничега и све у свеукупном постојању у свим димензијама и на свим разинама се креће. Од атома до галаксија. Све је коло живота.

Да би се нешто покренуло, потребно је донети одлуку. Одлука је слобода да се покрене.

Доношење одлуке у тешком тренутку је изазов за сваку душу. Још боље, изазов је за сваког човека који живи кроз тело јер свака одлука утиче на све. 

Слободна воља је дар од Бога. Створитељ живота је својој деци то дао да би могли постати боговима и самим Богом у свом развоју. То је можда и најтежи испит пред животом – свесно применити слободну вољу. 

Непријатељ обично користи страх да одврати од избора или одлуке али шта год да неко изабере, такође је учинио избор – ма какав био. Духовне силе тамног поларитета или стране чине све што могу да би утицали на одлуке људи. Апсолутно све. Свеобухватно све. 

Претња смрћу, губитком радости, било чега – је последње оружје. Страх је огромна алатка у владању над неким. 

Али слобода избора је на оном је има. Ма каква последица била, човек је слободан да изабере. То не може спречити ни Ђаво лично (ко год да верује у њега у таквом облику каквом га представљају) нити то спречава Бог јер је дао ту слободу. 

Никада то не заборави о човече! Ти си бог у настајању Богом. 

Не заборави и да до самог краја а и после, ти ствараш па стога и кад чак изгледа да ћеш поклекнути, и тада ти ствараш и ако ти је мисао јасна, преокренућеш у своју корист или у свачију корист шта год да радиш. 

Некада неко има пред Богом задатак да уђе у саму срж зла, ухвати змију за главу и задави је такорећи на њеном терену. Ми немамо посла са стварним змијама, тј. рептилима. Саме змије имају своје место у природи у кругу живота. Да није њих, штеточине би се намножиле. Ми имамо противнике који су духовне природе а гори и спремнији на све од сваке љуте отровнице. 

Тај тамни духовни свет напада човека од његовог постанка јер човек у себи носи тај дар, ту искру која је незаменљива у Свемиру. 

Чувај је. Искра је само твоја и ничија више јер тако је то Бог уредио. 

Тешко је рећи једноставније од овога. 

Чувај ватру живота у себи и знај да онај који има слободну вољу – живи.

Плеше лишће опало од прошле јесени

у вихору што га Стрибог доноси

у касном мразу

сваки пут када Морану односи

Весни направи проходну стазу!

О Ладо-ле!

Певају се песме све,

да процвета нови живота круг

О Ладо- ле !

Коло се прави ,

где девојка момку венац на главу стави

и он њој …

Радост живота је њихов пој!

О Ладо- ле!

Занимају ме само ненаписане књиге.

Књига која се може написати

није Вечна Књига.

Песма која се може испевати

није Вечна Песма.

Између нас, у тишини протиче река

неизговорених речи.

Све што истински јесте,

сва лепота односа, неоткривена

у тим је неизговореним речима

неисказаним гестовима

немишљеним мислима

нетакнутим додирима…

Ми Стварни јесмо

тек у ономе што Нисмо.

.

Постојимо између редова

Дишемо између дахова

Сањамо између снова

Осећамо између удараца

материје о чула…

Станујемо између кућа

у простору несазиданом…

Волимо између љубави

И живимо између два живота

као деца

између две ватре…

.

О, Стварности,

Хоћеш ли нас хтети?

.

П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“

Фото: Књига – Духовна лира, Википедија

Све што је било у души ко да се изгуби опет.

Лежах у трави, мучен тугом и досадом и свим.

Прелепи стас цвета изнад мене се дизао  пропет

И цврчак је као мали стражар стајао пред њим.

.

И отворио сам тад књигу са дебелим корицама

Где цртеж на првој страни показа биљку нему.

Црна и мртва из ње се  к природи наже – да л сама

Истина цвета или лаж заробљена у њему?

.

И цвет је на свој одраз гледао са чуђењем тако

Као да је туђу мудрост да схвати покушао.

Несвикло кретање мисли у лишћу затрепну лако

Ил напор воље који се пренети није дао.

.

И цврчак диже своју трубу и природа се прену

И тужни створ је уму запевао хвалоспев свој.

И слика цвета у књизи се помери у том трену

Тако – што се моје срце помери у сусрет њој.

Страшно је бити човек, ако човек није бесмртан и вечан. Ја и ти путујемо на гозбу црва, ако је последња станица нашега живота у гробу.

Шта ти користи наука и култура и цивилизација, биоскопи, позоришта, универзитети, лабораторије, летови у васиону, шта ти то вреди? Сутра си ти кандидат за смрад, ти човек – смрдљиви леш. То си ти без Христа, то без Вечнога Живота, то без бесмртности.!

Човек је бесмртно и вечно биће. Човек је створен за бесмртност и живот вечни, човек је створен не да буде пролазни црв на земљи, него вечно биће на земљи.

Шта је човек без Вечнога Живота? Врећа крваве иловаче, врећа пуна црва. Шта је човек без бесмртности? Несрећа модерног и новог европског човека.

Ко Богу служи себи служи, у својој вености служи, своме вечном човеку у себи служи, своме бесмртном човеку у себи служи.

Само је Истинити Бог онај који може да победи смрт, који теби и мени осигурава бесмртни Живот Вечни. Све је друго лаж, лажа и паралажа.

Знај брате и сестро: свако твоје добро и свако твоје зло бесмртно је. Јер твоје добро води у рај, твоје зло у пакао…. Човече! Увек си бесмртан, увек си вечан, никад ниси смртан – не варај себе. И када тело заспи сном смрти – душа је вечно будна.

Човек расте у све бесмртности божанске, остјући увек при својој људској природи. Зато хришћаниновом усавршавању нема мере: једина је мера – безмерје, једини крај – бескрај.

Јелен

Спусти се магла

Чу се рика јелена

Мук

.

На пропланку јелен

Роговима дотичче

Месец

.

Трешњин цвет

На месечини затитра

Латица трешње

Зеница

.

Латицу трешње

Понео јутарњи лаор

Ка облацима

.

Вран

Вран тић

Зором окупан

Глас проноси

.

Мачка и вран

На шумском путељку

За трен непомични

Међ’ брдима од змајскога стана

а у граду наше Госпе свете.

Арији се рађаху без мана.

Зачело се најумније дете.

.

Место лоптом науком се игр’о.

Опседала њега чуда света.

Снагом воде бродиће навиг’о.

Машту пушт’о да Космосом лута.

.

Снагу мисли рано је спознао.

Вежбали га и отац и мајка.

Мудрост библијску наизуст је знао.

За бројеве био рачунаљка.

.

Маштао је муње да упрегне

сила неба да осија земљу.

Нијагару успео да стегне

да му моћну обрће турбину.

.

Једносмерју смере укрстио.

Пут далеки струји омоћао.

Науку је целу собом окрстио.

До знања Свеума он пут је знао.

.

Читав век је пред науком био.

Још увек је велика енигма.

Тајну Космоса једини схватио.

Игре светлом дарив’о људима.