Када душа сања

обилази свет на крилима вихора,

да види те у древним временима,

негде, где дворац је посред великог језера,

где кругови су трава осунчаних

у дубинама шума кедрових,

негде поред обала река белих,

негде на врху Артања

где предају се древна знања!

Када душа сања

обилази свет на крилима вихора

с ову и ону страну многобојних застора!

 

Коња више нема.
Узвици су неми.
Само се по губитку светла осете.
Љубити се може,
Ратовања сакривена.
Узбуне нема.
Јахачи су у дому одавно.
У кутку малог мозга,
Сви заједно дремају.
Деца већ су нуђена,
Свим разним владарима.
Дом светли јаче него сунце
Иза великог брда,
Иза немих вапаја незбринутих Мајки.
Традиција грозна, проклетством научена.
Препознаће се кад се једном,
Ако се врате.
Препознали су се и раније.
Клекнули.
Плакали.
Чезнули.
Промрзли.
Око себе погледај, ту се види радост.
Ту им је и крај, лопова и клетви.

 

Дођи,

Дођи ми.

Дођи ми једном у постељу

И понеси мјесец међу дојкама,

Крила шарених птица,

Жубор бистрог потока,

Шаку јагода,

Откос пшенице,

Давно казану лаж,

Стидни осмијех и

Оловку за цртање лептира

По трбуху.

Облутак са прегршти

Лабуђег перја за под јастук.

Ливаду под пазухом,

Стопала мека

И срце што дивље куца…

Само у постељу

Немој донијети

Пјесму птица

И мирис јутра

Јер често са собом носе —

Мирисе умирања…

Ово место где си управо сада

Бог је заокружио на мапи за тебе.

.

Гдегод да се твоје очи и руке и срце могу кретати

Насупрот земље и неба,

Вољени се тамо поклонио –

.

Наш вољени се тамо поклонио знајући

Да си дошао.

.

Могао бих да ти говорим о непроцењивој тајни

Твоје праве вредности, драги ходочасниче,

.

Али било каква непажљивост према себи,

Било каква пометеност у вези других,

.

Задржаће човека

Од прихватања милости, љубави,

.

Узвишену слободу

Божанско знање увек ти нуди.

.

Не брини се, Хафиз, о

 Великим захтевима које ова стаза тражи

Од путника,

.

Јер твоја душа је вечерас сувише опијена вином

Да би сакрила чудесну Истину од овог света.

.

Али зато јер сам тако мудар и великодушан,

Већ сам разговетно исплео блистав увојак

Од његових праменова

.

Као необичну истину и поклон

У овој песми за тебе.

Артер Мион: Дубоко знање и уметност превођења

Само је душа пут истина

Све друго је пена

И ако Бога у срцу не познаш

Свет бива опсена

.

Само је душа љубав и живот

Све друго је ништа

И ако у Богу утехе не нађеш

Гле нигде уточишта

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац, Гуча

Не, не, нећу дугу равницу у свом срцу…

Она би да ме Првотном сну изручује!

Хоћу планине – велике, веће и највеће,

На чије врхове пењу кораци тихи к’о олује.

.

Не, не, нећу да носим џак пене или вуне…

Он би да ме у свилен кревет одвуче!

Хоћу праве терете – брда, водеане, планете,

Који воде у Вечност сутра, данас, јуче.

.

О, наш Боже, са тобом је и тешко и лако!

Тражиш покрет и жестину, не гледаш у млако!

Смераш у срца да широм отворе врата,

За непријатеље, нејаке, сужње, комшије, брата…

.

Ево идем тихо и одлучно, пуноглаве главе…

Нисам жељан жеља, нисам кренуо пут славе.

Ударај ме, а и милуј Боже – да се отрезни глава!

Истргни ми су-ров талог срца – нек постане лава!

.

Не, не, нећу снено љуљуљкање ни почасти света!

Нећу палате, дипломе, уг-лед, нећу задах рата!

Хоћу очишћену потку свих бића и планета!

Хоћу Стварање нових Универзума – Простор Злата!

Монах Храбар оставио трага:

Цртом и резом словени писали.

Прве знаке у слова скројили.

Ословили писма винчанскога.

.

Бројна племена истога народа

за наречја писма подобили.

Једнобразност коју нагрдили.

једначила мисија Ћирила.

.

Винчаница ћирилицом поста.

Ћирил језик литургијски срочи.

Канонским га писмом озваничи

славећ’ Бога и Исуса Христа.

.

Турским мраком слава затамњена

почела је светлом се данити

и трибалски завет светковати.

Гуслама у духу негована.

.

Племенито писмо црква сачувала.

Тешко било њиме оведат сељака.

Но буђењу свести требала наука

која би и пука лако писменила.

Фото

Мркаљ и Вук слова су скратили.

Граматиком Вук језик оведао.

Сваком гласу једно слово дао

Писмо и знање народ племенили.

Фото: Винча, насеље и археолошки локалитет

 

Не везуј се

За дарове што слећу

Крилима неба на Земљу

Јер ту све што долази

Већ прошло је

.

Не зови,

Не суди, но буди

Све што немо крије

Бескрај

И у тишини сада чувај

.

Јер и ја сам веровао некад

Да пределе лепе могу ставити у рам

А то нисам успео никад

.

И ја сам веровао некад

Сада знам…

.

Није слобода она

Која од других захтева себе

Већ она која је увек

Ту у теби, избор лак

И где, и кад

.

Обуци се изнутра

И твом оделу диви ће се вани

И око тебе кружиће ствари које волиш

Као планете

Око Сунца

.

Али ако поверујеш

Да лепоту одело чини

Изгубићеш је

Јер одбијаш

Да ти будеш лепа

.

Ходај луцидна у сну

И нек твој ход увек буде

Шетња

Пажљива

Јер многим световима крочиш

.

Чини се да постоје

Многе ноћи и дани

Али само једно је време

И у њему све кружи

Никад исто

.

А овде све је извесно

Да никада ништа неће

Остати исто

Бити,

Тако је дивно

.

Ради тебе

Да уочиш нит

Која те прожима

И себи води

То се стално понавља

.

Јер ко

Има воље

И може

Боље

О томе да сведочи?

.

И ја сам веровао некад

Сада знам

И то је све што знам

.

Ти си неопходна

У срцу си једна

Твоја љубав свет спашава

Пусти птицу из кавеза

Буди…

Дан када сам упознала себе

није био обичан дан, била је Недеља.

Спознала сам човека у себи

да му је хладно када се открије

да је сит када се наједе

и да је стално жедан.

.

Ожеднела сам.

Да ми је замагљена чаша воде

на искап да је попијем.

Притом, да ме грло не заболи.

Збирка – „Као ноћ сагорела„

Сва бића су рођена од Светлости, и сва јесу Светлост, зато што Живот јесте Светлост.

Сво Биће је Светлост, и све је у Бићу –

Светлост!

Наше су мисли Светлост; наша су осећања Светлост; наше су речи Светлост; и наша крв је Светлост.

Колико се Светлости улива у нас, толико се и Љубави излива из нас.

Што више примамо, све више и дајемо.

Што више дајемо, све више и примамо.

Ако не дајемо ништа, нећемо ни примити ништа!

Наше је Биће Светлост; и наше је Суштаство од Светлости.

Љубав је Истинита Светлост.

Онај кога љубимо, бива озарен Светлошћу, и Светлошћу нам, благодарјем, узвраћа.

Све што шаљемо било коме, то нам се одмах враћа, попут Сунчеве Ждраке што се

од Зрцала одбија.

 Светлост је у нама бесмртна и вечна.

Ако смо од Светлости и Светлост, онда смо и ми бесмртни и вечни.

Само оно што није од Светлости и Светлост, бива смртно и трулежно.

Биће је Светлост, а Небиће је Тама; Биће је Живот, а Небиће је Смрт.

Биће се труди да Небиће у Биће преведе; Небиће се упиње да Биће у Небиће преокрене.

На тој вечитој борби, између Бића и Небића, заснива се  Велики Поредак у свим видљивим и невидљивим световима.

-2013.година-