Category: All
Драгош Павић: Вита бревис*
Заталасано време откуцава
У космогонији свемира.
Свакодневне метамотфозе
покрећу животне токове,
од узаврелости и заплетености
људски ум тражи заштиту
у хармонији која посустаје
а треперење флуида Смисла,
са страхом у трајање нестаје.
Невидовни планетарни ексцеси
оскрнавиће васкрсење
и претворити сазнања у
рушилачки процес празнох ходочашћа.
.
Амалгам незнања у незаустављивој
ротацији, где свака небеска зрака
ствара нове иконе невидљиве,
и траже ужурбано наду да заблиста
у новом оптицају, да спрече суноврат,
да време и простор ускладе ход
идеја без освежења, јер су вечити антипод.
*Ars longa, vita brevis – уметност је вечна а живот кратак, лат.
Д.П: Збирка – “Дубоки корени“
Владан Пантелић: Лицеиграчи
Сви знају шта значи реч ЛИЦЕМЕР. И сви су видели како лицемер изгледа или су се по малчице и играли те улоге. О карактеру лицемера пише у свакој књизи која се бави психологијом. Наши позоришни или филмски глумци су много пута дочарали такве ликове. Али глума не даје ни приближно добро приказ лицемера и лицемерства у односу на политичаре. Они лицемерство живе! Ово се односи на већину политичара на Истоку и Западу. Нарочито на Западу. Они су учитељи, гуруи, лицемерја. Дакле, они су лажови, преваранти, отимачи, измишљачи афера, крадови избора, ствараоци свих могућих фарси. Они знају како да се улагују играчу изнад себе, да пузе, љубе ципеле и скуте, да тапшу. Они живе да би се сликали с њима, дали изјаве, руковали се. Онда се врате кући пред свој народ, који их је изабрао, и коме су у кампањи причали неке друге приче. Одједном се ту испрсе, побесне, урлају, не полажу никоме рачуна – за понашање, за трошење новца, за сумњиве одлуке, сумњиво друштво, силеџијство, недела, за своје финансијско стање.
*
Мало ко зна лик и не-дело и значење речи ЛИЦЕИГРАЧ. Он је много савршенији од лицемера. Он је лицемер на куб. И много више од тога! Лицеиграч има све одлике лицемера, али усавршене до савршенства. Негативног савршенства.. Он може тренутно да мења фризуру, мења свој иѕглед, говор, карактер према саговорнику – већем играчу. И лицеиграче можете видети сваки дан, нарочито на малим екранима. Са екрана и не силазе, тако да ни мува нема где да се спусти, толико су се раширили. И они, као и лицемери, разапети су – од миша пред газдама до лава пред народом.
**
За нас, тридесет Витеза Праисконог Реда Тијаније, који смо први дочекали златне зраке Златног доба, и који смо први угледали свитање Свароговог дана, данас је дан за седење и сваралачки не-рад. Обрисаћемо од прашине велику таблу малог екрана и гледати трампизацију Америке и света, као што смо раније гледали путинизацију Русије и света. Гледаћемо пажљиво велике промене које смо јасновиделом већ видели, и које смо знањем Јединога Творца стварали. И гледаћемо уздижуће промене, промене на много боље, гледаћемо их кап по кам, милиметар по милиметар, секунду по секунду… И гледаћемо у Небо одакле смо потекли, и гледаћемо у Северњачу, звезду стаменицу…
***
И гледаћемо и снимаћемо и созерцавати сваку промену код патуљака у земљи Праисконији. И гледаћемо промене код патуљака и поскокчића и бриселчића кварне Јевропе. Знамо да ће играти нову игру, знамо да ће збацити старе кошуље, знамо да ће фарбати косе и мењати фризуре. Једино што патуљчићи неће знати, неће схватити, које коло се свира и игра. Помислиће да се свира други круг Моравца па ће кренути лево, а онда ће неко рећи да се игра коло Чачак, па ће кренути десно. Па ће се леваци и дешњаци сударати и правити заврзламу, а то је, уствари, њихово право лице.
****
Сачекаћемо зору у премудрој Тијанији. Попићемо по једну врућу Тијањицу, раневидарицу и матичну водицу. И наздравити Творцу, наздравити Његовом Плану, наздравити Истини и Суштини и Норми. Ја ћу наздравити и Лепоти. Окренућемо се ка Истоку, према планини Јелици. Сачекаћемо прве зраке Жарка Сјајка, прве зраке Свароговог дугог дана. И заиграћемо вито коло ЧАЧАК, које иде напред, напред, никада назад, никада назад…
Стеван С. Лакатош: Пророци силни
Усковитлана снага распеваних
Анђела
тече ми венама јер видех слику
Пророка силних
Душа пробуђена ходочасти
путевима Твојим
и Свето горје Твоје низ лице ми
тече.
О, Господе!
Поклоних ту сребрну кишу
Божијем јединцу
и на Нојевој барци
певам Те Свемиром.
С.С.Л: “Изгубљено царство“
Милорад Куљић: Сила Светог духа
Куд год се окренем сенку видим
иако одавно Сунца нема.
Свога се страха тада постидим
јер давно прозрех шта нам се спрема.
Из света читавог страхом нас хране.
Слике нам безнађа тако творе.
Пружиће онда спасе „месијанске“
онима што страхом не сагоре.
Онога дана кад маске падну
па зверским жигом човека опашу
увидећемо судбину јадну
и проклињати неслогу нашу.
И људски сноп је снага неломна
па му саборност страхом се ломи.
Скуп искрица ватра је огромна
која нас силом Светог духа доми.
Милан Миљковић: Само ако си Она права
Да си само свесна колико ми требаш
у ништа друго не би пожелела да гледаш
и тако стојимо недам недаш
Живот БОЖИЈИ вређам вређаш
и опет тако време пролази
зрелост тојест старост долази
и Душа се слабо сналази
јер се Љубав обилази
и из воза Среће силази
одмах се лоше у себи налази
па те опет видим
срце брже куца почињем да бридим
онда опет пожелим да ти се свидим
па се сетим шта сам све радио
просто се стидим
па помислим дал си Она права
која ретко кад спава
коју никад не боли глава
и којој није битна земаљска слава
већ Деца Здрава Небеска Слава
разлика је велика сан или јава
млеко кравица ил млеко права крава
само ако си Она права
Горан Лазаревић Лаз: Златокоса
златокоса расцвет пољу
бол небески расејава
длан крвави богомољу
у олтару милост спава
.
са струка јој извор тече
да навади сушно поље
ни анђели што је лече
не могаше чинит боље
.
златокоса нема пева
глас расипа у висине
слатком јавом она снева
.
молитвене Дан долине
где ће тајно цвеће расти
у кога ће душом пасти
Милоје Сревановић: Жалос за срамоту
Љубинков син, Видое, стасо у доброг мајстора. Кад је бијо ђак учијо га мој сестрић Милое. Бијо он бистар и вредан, ал није вољо школу нилјек. Ко квочка узицу. Реко би се не ваља. Једаред он не уради домаћи. Увати га Милое, те ишиба. Подобро. Мено се после устручио и уво у-ред. Некако претравеља ту школу. И крене у мајсторију уз Љубинка. Прошло десет-петнес година, зида он Милоју викендицу. Једнога дана сишо народ с аутобуса и поред те викендице путом иде њи дваес и пешес. Милое за време градње бијо на одмору и мјешо малтер, додаво Видоју циглу и коешта. Таки ти је он. Ничег се не либи. Није плаћо простака, но он мешто њега запо. И све му нако
подилази, ко да е прави помоћник: Изволте, мајсторе!
Елем, кад је они народ с аутобуса бијо наспрам њиг, Видое зидо оџак на вр куће, па ће мистријом почети да лупа по кови. Што мож јаче. Кад се онај народ окрено горе-навише, Видое викне, што га грло носи: Простак, малтер!
Ал Милое нијабера. Вели: Изволте, мајсторе!
Кад замаче онај народ Видое се смијуљи:
– Кад си ме оно изударо, у школи, било ме срамота од ђевојчица. Е, сад сам ја тебе осрамотио. Вратик ти жалос за срамоту.
– Мајсторе, изравњали смо рачуне – вели Милое њему.
Петар Шумски: Песма младог јелена
Припремио сам сладак нож
за моју кошуту –
дароваћу јој га тајно
када млади месец
прекрије први облак.
Земља ће бити колевка
наше љубави,
ветар – њен благослов,
будућност – њен плод.
Наше ће племе преживети.
П.Ш: Збирка – “Антикварница срца“
Мирослав Цера Михаиловић: Слепи гост
отворена врата ноћ од црног плиша
над главом детета крило слепог миша
.
ужаснуто лице страх цури из ока
црна сенка прати јасну слику шока
.
с ормана на кревет из собе у собу
животиња чека ставља нас на пробу
.
неко јеца вришти неко светло гаси
свако покушава од зла да се спаси
.
животињи лепо прија царство ново
док кроз главу лети и оно и ово
.
очисти се кућа прође време стреса
а још се тумачи порука с небеса
.
М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“
Драган Симовић: Јасновиђење
СРБСКИ ЖУРНАЛ 