Под гором је орала девојка.
Волови јој сиви соколови,
а рало јој од сувога злата.
Семе јој је крстати босиљак,
а брана јој јоргована грана.

*

*Казивала Деса Нешковић.
*Записала Словенка Марић.

,

 

.

2009.година

–

Носила је цвеће у својој коси…
када је боса играла обучена месечином
окупана сјајем Звезда негде далеко…

.

Имала је беле лептире свуда око себе.
Међ цвећем у коси по који.
Они би као мисли кад се роје
летели тихо по срцу мом.

*

Видео сам њене мисли
нежне и наге у својој лепоти.
Тонове светих арија што се негде дубоко
сред њеног срца рађају…

.

Она би ме гледала очима пуним наде

некако са стране да видим одсјај вилин неба

по коме плешу Вардине Звезде…

Знам, знам…

Пролећне ноћи и мирис Живота…
Сета у оку, туга у срцу, бол у души…
Хоће ли проћи?
Још једна ласта без свога гнезда
са сломљеним крилом…
Хоће ли доћи?
Желим да нестанем,  

у ништа да се претворим
а треба да живим…
Хоћу ли моћи?

Двадестпрво мудрованије из Тијаније

 

Наши премудри преци су прадавно саставили календар

(= рад не лак) посматрајући природу Оком – научним и

духовним јасновиђењем. Поред осталог, видели су да се

у поноћ између 18-ог и 19-ог јануара отвара небо.

Покушајмо и ми те ноћи – вечерас, а то можемо и неке

друге ноћи, или неког другог дана, да видимо оно што

су видели наши преци. Можемо да одемо и три корака даље.

.

Поставимо у своју близину неки минерал, може белутак,

биљку и животињу, стварне или њихове слике. Боље је,

 ако је могуће, да буду стварни. Заузмимо погодан положај

за концентрацију и духовно управљање, призовимо златну

светлост Творца, и осетимо и видимо Златно поље око

себе. Повежимо се са Творцем подтелепатском везом и

преко бројчаних низова -11981 и 123 111 50 25.

.

Осетимо Присуство.

.

Поставимо се на сопствени идентитет подижући енергију

преко свих седам енергетских центара и преко три

алхемијска простора. На сваком енергетском центру

призовимо своје име, јавно или духовно, поставимо се

на свој поларитет, и осетимо своју највећу снагу.Потом

ширимо срце као да је хармоника, и напунимо га љубављу,

из вечног и непресушног резервоара, уз помоћ бројчаног

низа 888 912 8188848.

Тако богати исијавајмо љубав на васцелу Божју творевину.

.

Уз осећај  в о љ е њ а, свих и свега, расте и наша енергија.

Када агапе (умилност) потпуно преплави наше срце,

уђимо у енергију Вечности -1489999, отворимо свевидеће

око, и уперимо га у небески отвор. Осетимо и видимо

светлосна бића оносвета: Врховног Творца и Његове

еманације – полубогове, свеце, арханђеле и анђеле, наше

претке, пријатеље, познанике. Ослушнимо, у дубоком тиху,

шта нам збори Творац, и шта зборе друга светлосна бића.

.

Богато, пребогато, дарујмо се узајамно: опростом, знањем,

љубављу, нежношћу, благодарјем, захвалношћу, осмехом,

снагом, радошћу, стваралачким импулсом, созерцањем…

Осетимо благодет и стварност узајамне повезаности,

благодет Једноте.

.

Потражимо међу светлосним бићима особу са којом смо

блиски, и коју, подмлађену и потпуно здраву, правим

знањем и усмереним управљањем, желимо да вратимо

из света отишлих. Повежимо се с њом са љубављу и

радошћу. Осветлимо бројчани низ стваралачке молитве –

низ Свеспасења – 319817318, и низ васкрсења – 2145432.

Позовимо у помоћ и три царства – минерално, биљно и

животињско, преко њихових представника који су поред

нас. Будимо упорни, дајмо све од себе…

.

Непрекидно одржавајући своју енергију, и додајући

Енергију особи коју васкрсавамо, и дајући јој остала

упутства,  наводимо је да направи одлучујући искорак у

овосвет. Ово тражи од нас велику снагу и веру. Ако је

особа коју позивамо спремна да се врати у овом моменту,

 и ако то жели – Искорак ће се десити!

.

Када право знање о Творцу, вечном животу и васкрсењу

пробије оловну блокаду колективно свесног или несвесног,

и када нарасте наша свест, васкрсења ће се дешавати

тренутно. До тада можемо у себи тражити и налазити

многе, многе, одговоре, и остваривати многобројна

сопствена васкрсења. Можемо, а то је врло важно,

непрекидно ширити знања Нове свести.

 

 

 

И изађе певач на Брдо ветрова и прослови гласом од искони: – Кад певам,

онда кроза ме пева  Васељена и сам искон од праискони,

 и певају сви певачи из времена минулих и времена што ће доћи.

Моја песма није песма моја, већ је то песма праискони

и песма прајезика у праискони.

Моја песма рађа нове светове и нове Васељене

и нове искони све до праискони.

И, гле! моја песма јесте душа Васељене

и срце прапевача Божанскога,  рођеног из прапесме,

пре свих векова и светова.

.

Праживот

.

Жив сам гле!

И живим у Праживоту

Животом од праискони

У срцу се гнезде

И љубав и мржња

Полако схватам

Ја све ово снивах

 .

Одлазим лагано

Настављам да лутам

Па ја ту

Нисам ни била

 .

Дајте ми да летим

Зашто ми не дате

На земљи је хладно

Осећам се јадно

 .

У души је жудња

Космичке глади

Моје напаћено срце

Престаје да ради

 .

Одлазим лагано

Поздрављам вас све

Рука ће пронаћи руку

А душа тајни код

У дечијем оку

 .

Дубина је права

Препознавање ће опет доћи

У неком сетном дану

Делићу ноћи…

 

.

.

Владан Пантелић – Лара Јањушевић

 

Кад све прође

У смирај сна

Откриће се праве љубави

Тајна та

 .

Песник Љубави, песник Чистог срца.

Права Ларина песма скривена је

унутар других њених песама.

Препуна је снаге, искричавости, лахорости,

чежње за Божанском љубављу.

Како је лепа ова песма у песмама,

Ла-ри-на песма, Ларина песма!

Велики Боже Истине и Правде,
Који ме диже из гнуснога кала,
У крви огањ, у руци мач даде,
И рече: „Пркоси вихорима зала!“

Боже, који си у простор бескрајни
Дао ми свијет, који не зна нико,
У душу моју унио луч сјајни
И на болове ме и страдања свик’о…

Дај ми у срцу кап твоје милости
И стишај буру подивљале ћуди:
Да могу праштат гоњења и злости,
И цио свијет пригрлит на груди…

-1913.година-

.

Разјасница – Душа ПравоСлавна се бори највише када јој је најтеже –

о тој борби говори  песма  Алексе Шантића „Молитва“ ,

коју је написао у тренуцима  прогона из роднога Мостара, 

од стране аустроугарске власти, због ширења идеја националнога ослобођења.

Кад вече роди пјесму

А јутро убије птицу

Узалуд сунце милује камен

Јер плави цвијет суморно

Испуњава празне очи.

. 

Пјесма без птице

У грудима не може

Пронаћи гнијездо,

Ни камен без росе

Не мами сунце –

Ни цвијет не краси

Умрле очи…