Ништа тако свирати не уме,

бајну свирку од Искони плаве,

ко нада мном тополе кад шуме,

 кад под ветром повијају главе.

Свирале су тополе над водом,

сетну свирку једне кишне ноћи,

док сам млађан киснуо под сводом –

јер је драга рекла да ће доћи.

Бејаше то у једно пролеће,

 кад ја бејах још млад, зелен соко;

 ни те ноћи, ни ноћи следеће –

 никад више не виде је око!

Од тада је прошло много лета.

 Као некад, али седих власи,

седим сетан испод тих дрвета,

и још чекам, да ми се огласи.

Ништа тако свирати не уме,

бајну свирку од Искони плаве,

ко нада мном тополе кад шуме,

кад под ветром повијају главе.

(Велики Гај, наспрам Вршачког горја, у пролеће 7520.)

 

Шеснаесто мудрованије из Тијаније

Истински живот човека почива у Свести и у Сада. Свестан човек, свестан

садашњег трена, осећа радост у срцу, у души, а њу побуђује и одржава

доток силе Љубави, доток Вечности, кроз вечну ћелију на срчаном центру.

Ова сила улази у срце и одржава непрекидни рад срчаног мишића, и одржава

цело наше биће. Сваки мишић нашег тела има ограничено време рада, после

кога му је неопходан одмор, а срце ради све време. Тајна је у сили Љубави.

У сили Љубави налазе се све тајне овосвета и оносвета, тајне свих светова,

и тајне свих стања свести. Осетите доток Вечности кроз вечну ћелију као поветарац, као лахор, као пев птице певалице, као топлоту, као умилност…

 

Јави ми се јутрос, поново, мој врли пријатељ Небојша Јовановић из Бора, и рече, да му је пристигла благословена новчана помоћ од вас – од вас, пријатеља и читалаца Србског журнала – те да сада може да предахне, да се лечи, да се посвети стваралаштву и, што је најважније, да живи достојно Човека.

Он вам свима од срца и душе благодари, а благодарим вам и ја!

Нека овај век буде (јер мора бити!) век свеколиког србског буђења и освешћивања; да бранимо, чувамо и спашавамо једни друге за дела и подвиге у нашој Звезданој Будућности!

Овај, седамдесетишести век, по србском, илити двадесетипрви век, по ватиканском календару, јесте, уистини, век откривања столећима и тисућлећима скриване истине о Србима.

Откривају се све тисућлетне хазаро-рептилске лажи и преваре, лажне повеснице и лажне науке, лажне расе и лажне нације.

Сада је сваком пробуђеном и освешћеном Србину – о ВедСрбској прошлости, као и о прошлости иних раса, народа и нација на Земљи – све јасно као дан.

У овоме веку морамо све изнова да васпостављамо и стварамо, да васпостављамо и стварамо на темељима наше Ведске Традиције, нашег Ведског, Квантног илити Свеобухватног Ума, наше Божанске Свесности и Свести.

Ми смо Раса, ми смо Звездани Род што се не предаје, што не прихвата поразе!

Сваки наш будући рат, свака наша будућа битка – биће наша победа!

Победићемо све тамне силе овога света својим Квантним Умом и својом Божанском Свешћу!

Верујте у ТО, и оствариће се ТО!

(На левој обали Истера, лета 7527.)

Милорад Максимовић: О, душо моја!

(Стихове казује Песник)

Опремио: Стари Словен

Милорад Максимовић: ПРИЧА О ВИЛАМА

Опремио: Стари Словен

 

Тачно је
Онолико времена
Колико
Нам је остало
Од давнина
Наше време
Бреме туробно
Истрошило се
Уморно
Суморним данима
Испуњено
Чекало

Тачно је
Онолико сатница
Колико кругова
Протекло је
Да схвати се
Живот
Није непознаница
Лажна истина
Ти скитница

Правац кретања
Без знакова
Смерница
Циљ си ти
Нико други
Ка себи идеш
Душу да појиш
Срећу да откријеш
Нико није ти
Што ти можеш
Други
Не уме
Зато свако себе
Најбоље разуме

Тачно је
Крени даље
Не окрећи се
Време је

 

Корачај са мном кроз шуму плаву,

не бој се сенки, не бој се гласа,

усне су неме, не подижеш главу,

пусти корак силином праска.

 

Ноћи су овде мрачне и хладне,

дах језе срце стеже,

стегни мач подигнуте главе,

они су ту, цвиле и реже.

 

Силина живе воде нека јурне,

Светло Неба нека се пролије,

чекају нас олује снажне и бурне,

корачај са мном, не бој се недођије.

 

На крају шуме, крај је и тмини,

крај је и ноћи, Звезде се наклонише,

ти ходи путем светла у милини,

ходи и не бој се више.

 

Извор воде где Виле умивају лица,

стене у низу колом затвориле,

огледај се на води са литица,

да те вода сјајем исцељује.

 

Поводом мог рођендана дана 25. октобра благодарим из срца свима који су ми упутили честитке и добре жеље. Истим поводом предлажем да још више, много више, развијамо истински позитиван став –знање о Себи, о Другима, о Роду, о свету око нас, а, изван свега, знање о Творцу, Безкрају, Вечности, Души, Духу, Свести, Телу – по Норми Творца.

То можемо постизати ширењем знања на све расположиве начине. Знање је моћ, светлост, љубав, захвалност, и све друго што је добро. Давати знање је заиста право – највеће давање. Са ширењем знања иде и ширење перцепције и љубави о/према свеукупној творевини, схватање и живљење Једноте са другим бићима, свему живом – минералима, биљкама, животињама, људима и невидљивим међубићима нижих и виших светова, и Једноте са Творцем. 
. 
И слављење рођендана је изум тамног поретка, са мноштвом других изума у свим сверама живота, што укључује школе, религије, философије, обичаје, ратове, лечење, фармакологију, исхрану, криве уметничке правце, историју, дебилне Тв програме, итд, итд, са циљем да човек не обнови знање предака, и са циљем да човек буде растројен и неповезан са душом у којој се налазе сва знања, и са циљем да се човек не сети да у себи носи потенцијале веће него што било који геније може да замисли. 
.
Благослов свима!!!

 

Остаће заувек Велика Тајна:

Ко је или Шта

Творац Живота;

када је и где створен

Живот;

какав је био,

и да ли је уопште био,

Почетак Свих Почетака!

Када размишљам о Творцу,

тада се све чешће питам:

Ко је или Шта

Творац Самога Творца?

Толико је Великих Тајни,

свуда око нас,

које никада открити нећемо!