Отворите срца и очи, и схватћете, да је Свемир – живо биће, које су наши преци звали Родом Свевишњим, Богом Богова, Небеским Оцем, а ми смо део тог јединственог тела.
Све у свету се развија у складу са одређеним канонима Креације, Канонима Права, како су их звали наши преци.
А има и оних Канона – горњих и доњих – који током живота манифестују један принцип, и по КОНУ, манифестацији тог знања, сви смо се појавили у свету Јаве на Земљи Макош.
Предавано је ово знање родовима православним, јер суштина не може да се изгуби. Другим речима, КОН је код креације, који је уписан у ДНК у целом свемиру, а код стварања, КОН се предаје од уста до уста по родовима за наставак живота на Земљи.
Ово Ведање је прва и највиша светост, и преноси се из примарног извора наших предака. Али то знање је до сада било затворено због духовног пада људског рода.
Дакле, КОН – то је суштина, „код“ развоја Свемира, манифестација Рода Свевишњег, и ако желимо, живот у стварању, и срећу осталима, морамо живети по КОНУ.
КОН – средина или центар, пут златне средине, праведни пут
Данас, многи живе по За-Кону, што није по Правди, већ по Кривди, излазећи са праведног пута и доживљавајући дејства закона.
ПоКон – то је пренос знања о правој природи бивствовања, схватајући, да се душа може вратити у божански свет Прав.
Знање су садржана у Карби (закарбована).
Карба – у овом случају – кратке словне изреке, у којима је кодиран један од принципа живота, Васељенских канона – Канона Права.
Сврха духовног развоја у Родној Православној Вери даје јасно разумевање Канона Универзума (Канона Права, Покона) који омогућава души да створи свој сопствени свет, када она достиже своју највишу манифестацију.
Отворите своја срца и душе, и будите опрезни, јер Покон Рода Свевишњега – је скуп Канона Права, која држе Свемир.
Ово говори -“ веда“, прва светост највиша, први принцип сваког бића.
Покон је суштина Вере која је у Јави била, или може бити.
И уткана (укарбована) је у њега истина Неба и Земље највеће.
Сваки Карб Покона носи у себи кључ за разумевање одређеног аспекта живота и Универзума, који се појављује на свим нивоима Свемира. Стога, третирати га могу само велемудри Волхови, који су своје знање добијали од уста до уста од Чувара, који су стекли право на то.
Предањем се обнавља Свето Знање, и даје душама највишу мудрост, обједињује моћ са Боговима, и Капија Ирија отвара исправно.
Покон Рода Свевишњег, вечна и несхватљива велика мудрост Вере Светих Веда, предана је Сварогу и Лади од праоца Света, родоначелника рода људи пре 2.165 милиона година.
Тада су наши Небески Родитељи, своју велику милост, Дар Ведања и Исцелења предали ведајућим људима, као свето Ведање, Да би вечно горео Свет Рода Свевишњега, у душама праведника, како би стварали свет заједно са Боговима.
Од тог времена, преношење Покона и учења Веда Права, која из њега произилазе, јављају се као суштина пута Сварожјег, као наслеђено учење, и као основа за пренос знања Божјих.
После поништавања пута Ревности Сварога и Ладе у више наврата послати су нам Богови, који се у Спашавању Покононаследника манифестују, да би Покон на Земљи утврдили и Дар Веда ојачали и по вољи Оца Рода Свебога, да би његови потомци ведали Пут истине у Свету Прав и имали велику силу са Боговима њихових Родова да заједно стварају свет.
По правој линији преносици ведања Покона су :
Отац Богумир – пре 25 000 година, затим
Отац Дажбо – пре 10.000 година,
Отац Рама пре 7500 година,
Отац Ориј – пре 5 000 година,
Отац Колодиј – пре 2 500 година и
Отац Мамај – пре 1 000 година.
То је без разматрања бочних грана.
Сви они су оставили после себе ученике – рахманове, волхове и ведуне. Ти су људи преносили ово ведање усмено и Покон предавали, Веру и Веде учили, знања православља Ведског и способност стварања Родосвета.
Да би Покон Рода Свевишњег ведали, ми смо истином и снагом Богова обдарени,
Ори је дао завет: колико год буде потребно, он ће долазити у Јаву Роду Славном под различитим именима, да би Светлост Божја у нашим срцима заувек горела. Због тога што смо добили ово Светло, дали смо заклетву да Свет Покона и Веде Права осталим родовима носимо, који за мудрошћу Божјом имају потребу.
Даље, ланац непркидности знања је ишао по учитељима веда, Волховима-учитељима, који су увек били Првоволхови кола Ревности и Врховни Волхови Огњишта Родног.
То су наши преци: Волга-Волх, Магур, Рамадар, Јарослав, Кришењ, Сава-Тур, Осмомисл, Миробож, Свеволод, Богодар, Јаснозор, Радогост, Велемудар, Свјатослав, Данимир, Савр, Вјачеслав.
Од свог оца, Вјачеслав је добио Веде, сада као реч, да би сваки православни Покон у своме срцу и души могао да чује, а чути да схвати, да са Родом Свевишњим уједињен, у јединству са Боговима свет ствара, и живи срећно у радости и доброти Светлог Рода Свевишњег.
Светост и велико знање Покона започели су давни Волхови, Чувари мудрости, које су у Карби светаца били закарбовани.
И карбовало се од тог времена на различите начине, као што је та тајна реч у душу уписана, као реч на кожи волова, или рез на дрвету или у злату.
Карба као светост велика, у многим Храмовима Родним је ткањем знакова урезана, или као камење постављена око храмова и светилишта родова и због заштите шифриврана, стварајући тако Коло Живог стварања.
Сви Волхови – Родитељи, чувари Покона били су родноверни, православни, Арији, који су своје потомке завештали да живе у свету. Са доласком Тамних, све свете поруке Рода Свевишњег, људи су кроз своју непромишљеност престали да слушају, и одвојили се од Родних Богова, мислећи на свој стомак и свој профит, и од тада на Земљу долази јад.
Са јадом је и Свето ведање постало тајно.
Из књиге
«Ведическая Мудрость Предков. Путь к Свету»
Миколаев Богумир
Избор- Љиљана Митрић–фејсбук страница- Мидгард земља и тајне око ње-
древна времена, када су Стари Словени још живели у свету у коме се јава и сан нису разликовали, настала је бајка о Василиси Прекрасној. Духови тајанствених шума и густих измаглица које плове изнад моћних река породили су један од најлирскијих ликова руских предања који је жив и данас. Обдарена мудрошћу и способношћу преображаја, Василиса се јавља још под именима Василисе Премудре, Марије царевне, Марије Моревне, Елене Прекрасне… 
СРБСКИ ЖУРНАЛ 