Од деце старије учио
и научио сам лаке,
за оносвет, искораке,
а од бабе Обреније
танани одлазак са треперењем.
Научио сам Искорак
и Трептај за оносвет.
У јасновиђењу својему,
научио сам да одлазим
силином намере
и са сва три отворена ока.
То је врхунски угођај.

Када н е в и д и ш,
оба света су стварни,
само се разликују
по количини опсенодејства.
Када прогледаваш,
овосвет и оносвет су
као дан и сумрак,
као зора и јутро,
као сунчан дан и месечина.
Што више в и д и ш,
све је мања светлосна разлика,
слика титра, губи се,
понекад сасвим нестаје.

Како проширујемо властиту свесност унутар Творчеве Свести, тако и властити живот проширујемо.

Скучена и тескобна свеснот, чини и наш живот скученим и тескобним.

Када бисмо властиту свесност проширили до граница Творчеве Свести, тада би и наш живот био усаображен са Творчевим Животом.

Ако умишљамо да смо јадни и ништи, онда ћемо уистини и бити јадни и ништи, а биваћемо и све јаднији и све ништавнији.

Космички паразити и гмазови већ тисућлећима и еонима сужавају наше поље свесности – а то и даље убрзано чине –  тако да ћемо – уколико се не пробудимо и освестимо –  ускоро постати посве јадна, бедна, ништавна и бесвесна бића.

Творац је у Стварању нас створио боговима и богињама, господарима световима и васељена, а не јадним и бедним, скоро бесвесним бићима.

Ми живимо не само на земљи закривљених огледала, већ и у Свемиру закривљених огледала.

Слика коју на звезданом небу видимо није истинска слика, није Слика Творчевог Стварања, већ лажна слика коју су створили космички паразити и гмазови, а ту лажну слику они нама представљају као Истинску Слику Творечевог Стварања.

Стварност, Творчева Стварност, налази се, гле! с ону страну искривљених и лажних огледала, с ону страну лажних слика лажног света и свемира.

Ми верујемо у ту лажну слику света и свемира зато што је наша свесност толико скучена и тескобна, те више и не можемо ни да наслутимо да је Творчева Стварност негде тамо иза свих копрена, овоја и омаја лажног света и свемира.

На сужавању наше свесности, већ тисућлећима и еонима, даноноћно, и без предаха, раде космички паразити и гмазови преко лажних религија, философија и наука које нама намећу још од најранијег детињства.

Песнички речено, ми живимо на земљи лавиринту и у свемиру лавиринту, а за излазак из тог паразитског и гмазовског лавиринта нема ниједног пута по хоризонтали, већ само вертикални пут, пут навише ка Творчевој Стварности и Свести.

Проширујмо своју свесност унутар Творечеве Свести, проширујмо је заједно са Творцем у Бесконачности и Вечности!

Љубав све исцељује,
па и сам Живот.
Кад Љубав
исцели Живот,
тада је исцељена
цела Васељена.

ЖИВОТНА И СТВАРАЛАЧКА ПОЕТИКА БЕЛИХ УРА

Како проширујете поље будности и свесности, тако проширујете и поље слободе.

Са проширењем поља слободе, проширујете и поље здравља, напретка и узрастања, као и поље заштите – енергетске, духовне и божанске.

Ако сте будни и освешћени, тада паразити и рептили немају никакве власти над вама.

Тада сте ви свој бог!

На коју год страну да се окренете, свуда ћете видети црне шапе паразита и рептила.

Под црним шапама паразита и рептила налазе се сви медији и банкари, све владе и државе, све политичке партије и  невладине организације, сви либерали, глобалисти, мундијалисти и борци за људска права.

Свим религијама и идеологијама, преко својих цркава, идеолошких и верских доушника и послушника, такође, управљају паразити и рептили.

Нема ничега у спољноме свету што нису већ загадили, опоганили, затровали и поробили паразити и рептили.

Они су, уистини, веома моћни свуда у спољном, материјалном и материјалистичком свету.

Но, пред будним и освешћеним човеком, пред човеком снажног стваралачког духа и проширене божанске самосвести, они су крајње немоћни, бедни, јадни, ништавни и снисходљиви.

Ничега се паразити и рептили не плаше толико као пробуђеног, самосвесног и самобитног човека!

Ако желите (а свакако да желите!) да сачувате своју децу од паразита и рептила, онда даноноћно и посвећенички радите на буђењу и освешћивању своје деце.

Залуд вам све што ћете у материјалном свету створити и оставити својој деци, ако нисте своју децу пробудили и освестили, ако од њих нисте створили здраве, јаке и снажне личности!

Ако своју децу нисте пробудили и освестили, ако од њих нисте створили здраве, јаке, снажне, самосвесне и самобитне личности, све што им будете оставили у материјалном свету, неће бити њихово, јер ће им отети и присвојити паразити и рептили.

Нека буде борба непрестана,

нека буде што бити не може.

На гробљу ће изнићи цвијеће

за далеко неко покољење.

На данашњи дан рођен је Петар Петровић Његош,  један од највећих и најзначајнијих српских писаца и мислилаца почетком и средином 19. века: Рођен је 13. новембра 1813. године у Његушима код Цетиња. Потиче из славне династије Петровић Његош која је од 1696—1818 владала у Црној Гори. На крштењу је добио име Радивоје по којем је у народу био познат као владика Раде. У седамнаестој години постао је владар Црне Горе, а касније и владика. По завладичењу он се потписивао само својим калуђерским именом владика Петар Петровић. Његош је владар који је писао поезију, односно песник који је владао једном државом.

Прва Његошева збирка песама штампана је на Цетињу 1834. Из овог периода је и најобимније Његошево дјело ‘Свободијада’, довршена 1835. године. Написао је ‘Кратку историји о Црној Гори. Његошево најславније дело „Горски вијенац“ у Бечу је оцењено као „манускрипт генијалног творца“. Друга његова важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.

Умро је 31. октобра 1851. године на Цетињу.

Руница, Буквица, азбука, алфабет, суштина је једна.

Симболи, знаци, помоћу којих се могу пренети мисаоне слике или телепатски или уз помоћ звука.

Али на почетку се појавила Руница и тек затим звук речи као изговорене.

У ствари, у самој речи је скривена веома велика магија и онај ко може разумети суштину речи и изговора и може правилно да изговори речи, добија огромну снагу.

Чути руне је могуће само у суптилном телу као и поновити тоналитет тог звука. У ствари, многи магови Универзума били у стању да то понове, ту праксу Богова и правилно да изговоре многе речи.

Латински језик је раније коришћен као тајнопис магова, људи који познају овај свет.

Руницу су покушали да промене више пута, али сивим људима то није успело.

Дакле, све ово живи до сада и све је још увек уједињено и то треба да знамо.

Рецимо Руна  „Ц“  две усправне и једна која почиње испод земље обједињене на површини земље.

Врло јак извор енергије и енергетски почетак.

Она указује на интегритет овог света. Та руна се није мењала, та руна је необично чврста у својој одлуци и њене енергије нису обратне. Циљ, центар, целина.

Руна „В“ – ведати , „В“ – видим, звук је као да је један, али у стара времена су знали разлику ових звукова.

„В“ је мек, „В“ – више грубљи звук који иде тешко, завршено кретање- већ „видим“.

Пишу се различито у зависности шта раде, знају, Виде, Виде. То је словенски језик који не разуме покушаје поједностављења помоћу руна.

Руне су покушали да  поједноставе и чак су створили Футарк. Иако Футарк јесу руне, а све остало створено на земљи, то су слова. Футарк по својој суштини, то су словенске црте и резе. Њима је веома једноставно било цртање једноставних објашњења, рецимо на кори брезе тамо или на кожи или на камену. Али већина је и даље користила у потпуности све руне јер словенска деца су обично обучавана да пишу код куће у породици. Такви су били обичаји народа.

Постоји тајнопис и руне које користе само магови за своју магију, и много другог, о чему сада није време да се разговара. Тајних Руна је 35, али могу да их користе само светли магови који користе високовибрациону енергију и коришћење тих руна неће направити штету.

Иако је њихова снага веома рушилачка. 65 руна користили су сви људи и 35 руна магови.

Укупно 100 руна (од две хиљаде руна Универзума) које је користила на земљи цивилизација људи. На земљи су прошле цивилизације такође користиле своје руне, своју писменост. У свемиру све то одјекује и нешто од ових руна прошлих цивилизација видимо понекад у медијима али ова писменост нема никакав однос према људима.

Рецимо клинасто писмо сумерске цивилизације. То је писменост људи. А до сумерске, то је већ писменост прошлих цивилизација где су живеле  свести које мало личе на људе. Сама клинасто писмо сумерске цивилизације мало личи на руне, али ако се погледа из близа, онда су то обичне руне, написане на једном од словенских језика, са само мало другачијим изговором и оне су писане са десна на лево. Потребно је само мало вежбе и читати их биће прилично лако ако знате све руне. О томе није једном писало у штампи.

Руна „Б“ – бити, Бог. Словени су раније Богом сматрали свест једну и исту. Свест је увек памтила ко је и зашто је дошла у овај свет. “ Я САМ БОГ“. Бог буквално – бити на вечном путу, путу светлости,  на путу „РА“. “ Я САМ БОГ„.

„Я“ нисам слуга Божији . “ Я САМ БОГ„. Реч роб буквално је светли бог .

Али, тамне свести су ту реч обрнули. „Я САМ СВЕТЛИ БОГ . РАБ „. Све, што се тиче светлости за мрак, то је само стање преласка – енергија таме се регенерише у енергијама светлости.

Руна је одређена границама енергетског пуњења, али не носе све руне звук, постоје одређене фразе где руне нису прикладне, али звук је присутан. Рецимо реч Пламен ми чујемо звук Пла, а затим мен, а када су заједно, онда имамо два м која се чују. Овде све зависи са које сте пруге. Све зависи од дијалекта. Неко ће можда реч чути сасвим другачије, поновити, чути. Овде звук не иде везано за језик, како ће помислити многи, већ је само ехо древне речи.

Ко је икада писао ПЛАМЕН са два м. Али тако писати два пута руну није прикладно и реч је постепено искривљена и ми је изговарамо по навици кроз векове увек скоро са два М. Али то се односи само на житеље одређених подручја.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –