Жена је за мене била, и остала, велика тајна.

Тако на почетку записах.

И не само тајна, жена је за мене била, и остала,  Божанство.

Жена је оличење Лепоте на Мајци Земљи.

Оваплоћење Лепоте у ПраВасељени.

Нема лепшег створа, нема лепшег бића, у свим световима, од жене!

Онај ко је рекао, да ће Лепота спасити свет, слутим и осећам, да је мислио на жену.

Мислио је на жену, зато што је и њега жена спасавала.

И мене је вазда, на путима мојим, жена спасавала.

Да није било жене (а имам на уму све оне жене које су ме увек спасавале), многа племенита дела, можда, никада не бих учинио!

Ово је Истина, а Истина је Бог.

Извод из Лиеских записа ,,О Лепоти над Лепотама,,

 

ГЛАВА 17. ПОВЕЋАВАЊЕ БРЗИНЕ УДАРЦА

Прво, потребно је да научите како се исправно удара. Након тога, брзина извођења удараца се повећава. Први пут покушајте да нанесете за 10 секунди 20 удараца. Онда за исто то време повечајте за 10 удараца више. После одређеног временског периода, када сте сазнали да је лако нанети 30 удараца за 10 секунди, додајте још 10 удараца и тако до тренутка, када се ваш нервни систем и мишићи тела не сломе — резултат ће престати да се повећава.

Значи, дошло је време је да укључите своје паранормалне способности — мислим на рад са етеричним телом. Сада оно мора да убрза свако ваше кретање. Како се то постиже, ја сам раније описао. Ничег компликованог нема. Када ваше етерично тело научи да повећа брзину кретања физичког тела, учврстите то у својој подсвести како би се процес одвијао аутоматски. Резултат се постиже свакодневним вежбањем и понављањем. Обично процес учења не траје више од 30 дана. Али, као по правилу, ратници се никада на достигнутом не заустављају. По њиховом мишљењу, процес усавршавања је бескрајан.

ГЛАВА 18.ИЗБАЦИВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ ПРИ НАНОШЕЊУ УДАРЦА

У древно аријевској борилачкој традицији ударци ка поротивнику се никада не примењују , као у боксу, у подручју главе, торза или по ногама. Сви они, као што је већ речено, примењују се само на најјугроженије тачке људског тела. Али, чак и такви, наизглед, опасни ударци се не примењује само тако, без улагања у њих жестоке енергије. Сваки наш ударац је испуњен снажним, агресивним токовима.

Створен је маштом у облику оштрог бодежа, ако је ударац директан или кружан, или у облику оштрице, ако је то ударац који сече. Поред тога, постоји још једно избацивање енергије.

У облику ударца бича, опуштено по екстремитетима непријатеља. Такви ударци, истовремено захвати и ударци, замењују у нашој борилачкој традицији оно што источњаци и присталице западног света зову блокадама. Ратник древне борилачке вештине у борби напада непријатеља, када он покушава да његов ударац блокира. Избачена рука или нога на блок одмах се пресецају, хватају и бранилац је тренутно изведен из равнотеже. Чему то води, јасно је. То је разлог зашто су сви покрети наше борилачке традиције максимално испуњени снагом.

О детаљима ћу говорити у наставку, током упознавања читалаца са кључним „карактеристикама“ нашег северног борилачког наслеђа.

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

 

 

 

Старчеву пјесму
подигнутим ухом
ослушкује пас.

∞

На пластичном столу
велику лубеницу једу
ђеца и осе.

-књига- Путевима Славе-

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Древни су говорили: Раса се заснива на хармонији мушког и женског.

Какав је однос између мушкараца и жена, такав је и напредак Расе.

Моћ Расе и Државе почива на љубави и прожимању мушког и женског.

Ако између мушког и женског нема хармоније, нема равнотеже и склада, онда нема ни напретка Расе и Државе.

Здраво друштво јесте оно у којему је здрав однос између мушкараца и жена.

Сва друга друштва јесу болесна, декадентна и дегенерисана.

Мушко није изнад а женско испод, већ и једно и друго творе космичку и животну спиралу, творе божански холограм.

02

Првобитна вера Древних – а то су Бели Срби, синови и кћери Звездане Расе – бејаше Вера Космичке Хармоније, Вера Природе, Вера Васељене.

Вера Свеколиког Рода – Звездана Вера.

То је Златно Сварогово Доба, када смо били Чедни и Чисти, када нам није требала никаква одећа, када ниједан део својега физичког тела нисмо скривали.

Ходали смо посве обнажени, без стида и срама, јер стида и срама нисмо имали ни у свом бићу, ни у свом суштаству, ни у свом уму, ни у свом духу, ни у свом срцу.

03

Говорили смо, мислили, осећали, писали и стварали Језиком Белих Богова.

У нашем речнику не бејаше ниједне одурне, просте, баналне, вулгарне, срамне и погане речи.

Све речи, које бисмо изговарали, имале су исцељујуће и васкрсавајуће дејство.

Наши полни органи, како мушки а поготову женски, сматрани су светињама и божанствима.

Женски полни орган називан је ВРАТИМА ЖИВОТА, илити ЗВЕЗДАНИМ ПРОЛАЗОМ.

Нешто касније назван је РОДНИЦОМ.

Бела Богиња, заштитница женског полног органа, зачећа, порођаја, брака и рађања деце, звала се РОДНИЦА.

Сви смо прошли, и сви пролазимо, кроз те ЗВЕЗДАНЕ ДВЕРИ, кроз РОДНИЦУ.

Како у доласку, тако и одласку.

То је Златно Сварогово Доба – Доба Девичанства, Доба Чедности, Доба Чистоте.

Тада још не бејаше паразитског и рептилског програма у нашему уму, у нашему суштаству.

Све је било свето, те ничег профаног, баналног и вулгарног не бајаше у нашем звезданом окружењу.

04

После великих и тешких космичких ратова, када смо пали у паразитско и рептилско ропство, када је поробљен наш ум и у њега убачен рептилски и паразитски програм, ми смо почели да се стидимо и срамимо своје свете природе, својих полних органа, своје мушкости и женскости, свог праисконог бића и суштаства.

Данас – не само у србском, већ и у свим хипоборејским и аријевским језицима – користимо најодурније, најбаналније, највулгарније и најпоганије изразе за женски и мушки полни орган.

Изговарамо их са гађењем, са презрењем, са подсмехом и поругом, заборављајући да тиме хулимо на само Стварање, на сам Живот, на Богове и Створитеља, на Оца и Мајку.

Када данашњи људи поробљеног ума и паразитског програма у себи хоће некога да понизе и увреде, онда га називају нашим светињама, нашим полним органима.

То је најнижи ступањ, ступањ испод животињског, свеколиког Нашег Рода, свеколике наше Звездане Расе!

Пали смо на само дно дна, пали и испод скотова, испод животиња, и немамо камо више падати!

И заиста, доле немамо куд више, преостаје нам једино ПУТ НАВИШЕ – ПУТ КА ПОНОВНОМ РОЂЕЊУ ЗВЕЗДАНЕ РАСЕ.

Или ПУТ НАВИШЕ, ПУТ ПОВРАТКА, или КОНАЧНИ НЕСТАНАК!

 

(Негде у пољима банатским док ветрови карпатски вијају, 11. рујна 7526.)

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Још сам у раној младости схватио, да знања од овога света – позитивистичка, материјалистичка, техничка и технолошка – потиру она виша знања – ЗНАЊА БОГОВА.

У ком смислу потиру?

Тако што заузимају велик и драгоцен ПРОСТОР наше свеукупне СТВАРАЛАЧКЕ И ЖИВОТНЕ МЕМОРИЈЕ, те нама, услед тога, све мање слободног ПРОСТОРА остаје за она виша, стваралачка и духовна ЗНАЊА И УМЕЋА.

Јер, и ми смо БОЖАНСКИ КОМПЈУТЕР!

Ако СВОЈ КОМПЈУТЕР преоптеретимо које-каквим смећем од знања овога света, онда ћемо се загушити у смећу, те нећемо моћи ваљано да дејствујемо, да деламо, да функционишемо као СТВАРАЛАЧКА СУШТАСТВА.

И ово сте, свакако, приметили: људи пуни лажног знања овога света – а то је такозвана техничка и технолошка интелигенција – уопште нису кадри да приме ишта од ЗНАЊА БОГОВА.

То је мени бивало јасно одувек.

Зато сам све време водио рачуна о томе.

Био сам отворен за сва знања и умећа овога света, али нисам дозвољавао да ме загуше, те да потру у мени она виша стваралачка знања – ЗНАЊА БОГОВА, без којих ја уопште не бих ни умео ни желео да живим у овоме свету.

Наш живот без ЗНАЊА БОГОВА уопште нема никаквога смисла!

(11. рујна 7526.)

Молим Те, Господе, молим,

од неискони ме избави,

а од лицемерја излечи.

И даруј ми, Господе, даруј,

да будем кап љубави

у Водеану Твоје Речи.

 

-2009.година-

 

 

Пред древним кумиром
Поносит стојим,
Ни Запада се
Ни Истока не бојим.

 

Десницу пружам,
Пркосно гледам,
Нит’ лијево, нит’ десно,
За Хазаре се спремам!

 

Вјетри с’ мора Азовског,
И вјетри горја Карпатског
Мој знамен уздижу
Док хорде пристижу!

 

Нећу дати
Оно што је моје,
С’ браћом у строју
За Међуморје!

Подигни камен са свога срца
Хроми вуче
И покажи ми како претвараш
Камен у сунцоносни облик
И како облак у јелена златорога
И ако те не замара покажи ми
Како претвараш јелена у бели босиљак
И како босиљак у шестокрилну ласту
И покажи ми ако се још сећаш
Како претвараш ласту у жар-змију
И како змију у алем камен
Подигни камен са свога срца
И на моје га положи
Хроми вуче

Пре но што крочиш кроз врата

душе моје, застани љубим те, размисли

дубина тамна можда те никад не врати

ту куцају поноћне уре животног сата

лагана песма замку ће да смисли

узети нећеш ништа, мораћеш све дати

 

Зато стани, пре него први пољубац спустиш

Заносни валц облаком те понесе

Олујне капи вране увојке сквасе

Смртно да љубиш пре него изустиш

Ни корак даље, пашћеш у маглене завесе

Јер заљубљеном нема спаса зна се

 

Не слушај ноте лагане, срце ће да истопе

Љубав ће неповратом бити кажњена

Јер у мени ништа нема сем сурове страсти

Лађе у луку што хрле, немилосрдно ће да потопе

Ја срца немам, а ти си само жена

Љубим те, немој на првом кораку пасти

 

    04.07.2012 година 01h и 45’