Владан Пантелић: А р а н ђ е л Р у м е н и х О б л а к а


Драгану Симовићу, Песнику-Пророку,који битише у свим световима које је изнедрила Вечна Потка. Једино га нема у србским читанкама, које образују потоња покољења.… Ваљда – што Песник у њих не може да стане…

 

И би битка у Е г о д р а г у
И добише је Витези Праисконог Реда

 

И рече Аранђел Румених Облака
Један од јунака чијег мача фијук није спио
Док није пала исходишна игла – надвагана
Битке за победу деце бога СРБ-а
Што пре стотину векова донеше Земљи
Светлост, Слово, Слог, Реч и Говор:
Сада нас Мансанмане Остварени
Чека Велики изазов Освете ега-не-ега
Можда још тежи од саме битке –
Шта урадити са побеђенима?

 

Видим и знам, знам, знам и видим
Да мислимо, осећамо и деламо
Једнотно и исто, једнотно, исто и једнотно:
С а м и л о с т је, самилолост је, коначна победа

 

Драган Симовић: Рад на себи – Први и најбитнији задатак


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Сваки је човек живи мученик у овоме свету.

Ко год је искрен према себи, према својој души, признаће то.

Нећу да лажем ни себе ни вас, већ морам да речем истину, а истина гласи: све ми у овоме свету бејаше само борба и одбрана, мука и невоља.

Додуше, један део мог унутарњег бића који је одувек обитавао у вилењачким сновима и визијама, рекао би, с разлогом, да је овај свет лепота над лепотама, да сам се све време радовао и уживао, да сам живео свој живот са сврхом и смислом, но, то је само прва половина истине, док је друга половина исте те истине нешто сасма другачије, нешто посве опречно и супротно првој половини истине.

Једина ми утеха за све те патње, муке и невоље, које сам трпио од када знам за себе, могу бити знања и сазнања из Вишњих светова која сам примио или стекао боравећи и борећи се у овоме свету.

Без тих знања и сазнања из Вишњих светова мој живот и буквално не би имао никаквог смисла!

Срећа је, а и милост Божја, што сам још у раној младости схватио и освестио, да је рад на себи, рад на чишћењу, јачању и узрастању властите душе, мој први и најбитнији задатак у овоме свету, а да сви други задаци, све друге дужности и сви други послови долазе тек по обављању овог најбитнијег задатка!

(У Великом Гају, 16. гумника 7526.)

Коментар Жељка Стрике: Златна јабука – Духовно срце


Јабука је и симбол живота.

Онa има геометријски облик торуса. Свако живо биће има око себе енергетско поље, које има управо такав облик- облик торуса или јабуке.
Као што је познато и земља има исто такво енергетско поље. (Платонско геометријско тијело које одговара торусу, јесте додекаедер – тијело које затвара 12 петоугаоника. Иначе, када се пресијече јабука попола, њене сјеменке дају слику пентаграма.)

 

 

У ствари, то енергетско поље код човјека извире у његовом физичком срцу, и надраста његово физичко тијело у зависности од човјековог духовног напретка. Ово је заправо и мали коментар и додатак на текст Песника о духовном, односно енергетском срцу. То духовно или
енергетско срце може да нарасте и изван граница простора и времена и да тако дјелује и дотиче „на даљину“.

 

 

Зато је јабука симбол и духовног живота, односно духовног напретка човјека.

Драган Симовић: ТАЈНА ЗНАЊА БЕЛИХ СРБА


ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

Марку и Александри

 

(Оливера Лола Аџић: КОЛО БЕЛИХ СРБКИЊА)

 

Наша дела из ранијих живота преливају се у овај живот, ма каква год да су та дела.

Спрам својих дела, визија, мисли и снова из ранијих живота, ми бирамо све у овоме животу.

Буквално све, чак и родитеље.

Упамтите: деца бирају родитеље, а не родитељи децу, како нас томе уче западни позитивисти и материјалисти, који – само да знате! – потајно раде за владаре из сенке!

Интелектуалци су одувек били у служби Великог Инквизитора, то сваки пробуђен и освешћен човек мора да зна.

На самом рођењу детета, са њим стижу и минула дела његове душе.

Али, дела су, истовремено, и дарови и благослови!

Свако дете, на известан начин, благосиља своје родитеље.

Не заборавите: деца благосиљају своје родитеље!

Ако су родитељи, рецимо, живели у сиромаштву пре рођења детета, ако им ништа није ишло од руке до тада, са рођењем детета, све им се наједном преокрене, све им одједном крене набоље.

Постоји тајинствена, мистична и онострана веза између душе детета и душа родитеља.

Све душе које се срећу – срећу се са сврхом и смислом, срећу се по задатку Одозго.

Рећи ћу вам и ово, а ово нећете наћи у књигама овога света, зато што су највредније књиге о тајним оностраним знањима, давно спаљене на ломачи, по налогу Великог Инквизитора, да би се људи држали у тамници незнања.

Видео сам и искусио, да више деца чувају родитеље, него што родитељи чувају децу; да више деца помажу родитеље, него што родитељи помажу децу; да више деца брину о родитељима, него што родитељи брину о деци.

Заиста је тако, али се нама чини да је све обрнуто.

(И то је једна од магијских игара Великог Инквизитора са сврхом истребљења звездане, ведске, хиперборејске расе.)

Све је у овоме свету изокренута пројекција, како говоре древни посвећеници упућени у највећа галактичка и космичка знања.

Овај свет је и иначе, сам по себи, изокренута пројекција.

Песнички речено, овај је свет криво огледало.

Загледани у криво огледало, ми имамо лажну слику света.

Имамо лажне представе, лажна знања, лажна учења, лажне науке.

(Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно; што је светло, то је тамно.)

Ви, млади Срби и Србкиње, који намеравате да се жените и удајете, да рађате децу, одустајете од брака унапред, јер немате посла, немате новца, немате кућу или стан; и онда кажете: нећу да се женим или удајем, нећу да рађам децу, јер не желим да ми деца живе у сиромаштву.

Е, видите!

Управо вас је на томе уловио Велики Инквизитор!

Велики Инквизитор је веома, веома лукав – јер је Лукави! – па вас је најпре слудио лажним учењима и знањима, а потом вас је гурнуо у привид и опсену сиромаштва и – ви одустајете од рађања деце!

Тако ви и несвесно радите по наумима Лукавога, јер он баш то и жели – да се што мање рађа расних Срба, што мање расних Европљана, што мање расних Хиперборејаца.

Нећу да вам приповедам даље, јер песник жели да скрати причу.

Рећи ћу вам још исамо ово: да се нисам оженио, да нисам рађао децу, ја не бих опстао у овоме свету.

Не бих опстао, и не бих ништа створио.

Свако ми је дете, на рођењу својему, донело неке дарове, што је мене децније, на мојему животном путу, спасавало од пропасти.

Једно ми је дете вазда припомагало у стваралаштву; друго је налазило послове; а треће ми је дете на поклон донело стан.

Да, букавлно тако!

На самом рођењу, дете ми је донело стан!

Како?

То је тајна!

Знаћете (само ће вам се рећи!), кад се одважите да кренете тим тајинственим оностраним путем кроз сазвежђа Унутарњег Космоса.

Зато вам поручујем: Срби, жените се и удавајте!

Рађајте децу!

И, победићете Великог Инквизитора!

 

Драган Симовић: Онако како нас Бог и Богиња Љубави гледају…


 

 

 

Онако како  нас

Бог и Богиња Љубави гледају,

 тако и ми гледајмо једни друге.

Потражимо оно најлепше,

најплеменитије и најдивотније у себи

 и у ближњима својим,

и нека нас та Лепота и Дивота у нама

води кроз све будуће

животне токове наше.

Љубимо једни друге,

срцем и душом љубимо,

онако како нас

 Бог и Богиња Љубави љубе.

 

Маша Архипова- Аркона: Србијо, Велика Мајко!


Србијо, Велика Мајко!
Ти залечи ране, баци поглед –
Крвавих суза ти погледај свет.
Србијо! Немоћна да се одупреш
Поново устани, одбиј свој пораз
Мртвима дајући покој, барјак – живима!

 

Ево браћо моја испружена рука
На груди суза паде
Ту сенка мртвих повлачи вео
На рањеном срцу Земље.

Србијо!

 

Србијо, сестро моја!
Стојиш на земљи немих гробова
Мртви за тебе су синови твоји.
Србијо! Река, тужних душа,
Вековима, донела је смрт, огањ врели!
Ми поштујемо мртвих прах и живих бол.

Србијо!

 

Група Аркона негује посебан стил: словенски фолк-метал. Комбинујући „тешки“ звук и традиционалне инструменте, Маша Архипова и мрачни момци изводе својеврсне хеви-метал химне старе Русије и на свој начин оживљавају молитве старих Словена. Представљамо две различите песме ове необичне групе.

Група Аркона, која је добила име у част легендарног града-храма у коме се налазило највеће словенско светилиште бога Световида на острву Рујну (данашњи немачки Риген), у овом тренутку је вероватно најпопуларнија хеви-метал група из Русије и недавно је обележила 10-годишњицу постојања.

Певачица златне косе и строгих црта лица, Марија Архипова (која је уједно и лидер групе), обучена је у педантно сашивену аутентичну одећу од крзна и коже са словенским и рунским орнаментима која је украшена амајлијама и талисманима. Она у свом певању користи чист вокал карактеристичан за руске народне песме, ојкање и ламентације, као и рикање  и вриштање   који су карактеристични за скандинавски етно-метал.

 

https://ruskarec.ru/articles/2012/10/04/hevi-metal_sa_rujna_u_slavu_rusije_17233.html

 

Горан Полетан: Косови Свештеници


Косово је вечни олтар бога Коса,
бога мртвих који вечно жртву тражи.
Космат, косу носи, косом пољем коси…
Срби су вечно на његовој стражи.

 

Из свог вечног храма Кос само излази,
кад задатак добије да покупи своје:
Оне што се осиле и, у дивљој снази,
кажу да се бож’јег закона не боје,

 

а он само врши правду Вишњег Бога,
који кроз њег’ закон вечни показује:
добрим награђује свог слугу вернога,
а кажњава ко му се не повинује.

 

Дуго и стрпљиво оштри косу своју,
да се мало лоши у злу порадују,
а кад су сретни, у пуном спокоју,
његове откосе могу да зачују.

 

Срби су Косови вечни свештеници,
што за олтар сматрају сво његово поље,
опстају на њему у вечитој бици,
због њега на Косову бројне богомоље.

 

Стара ратничко-свештеничка каста,
што проноси ватру знања кроз времена,
кроз време и простор, давно некад наста:
остаде до данас неискорењена!

 

Од Индије старе и од Вавилона,
Асирије, Персије…, до данашњих дана,
стара знања чува и преноси она,
кроз све миленије, бројне, сачувана.

 

Књига- Путевима Славе

 

 

хаџи Никола Новаковић: НЕ НАПУШТАЈ СНОВЕ СВОЈЕ


Не напуштај снове своје

ни када јава их прекрије,

када сивило зацарује,

а срећа ретко се осмехује

 

 

Не напуштај снове своје

ни када други живот ти кроје;

Сваком трену додај дугине боје,

ведре мисли нека се роје

 

 

Не напуштај снове своје,

испуњење их очекује;

Надом нек’ ти срце бије,

љубав нека га помилује.

 

 

 

 

 

Драган Симовић: О САМОСВЕСНОЈ И САМОБИТНОЈ СРБСКОЈ ЖЕНИ


 

 

Никад још, у новијој повесници нашој, није било оволико пробуђених и освешћених, самосвојних и самосвесних Срба и Србкиња!

Расно, Ведско Србство, бива – из дана у дан, из час у час – све моћније, све снажније и, све јаче.

Да будем искрен, у овоме времену свих времена, буђење Ведског Србства одвија се, превасходно, преко самосвојних и самобитних Србкиња.

Србска Човечица, Србска Жена – како је давно записано у Летописима Акаше – спасиће и васкрснути, када буду наступила последња времена, Расно Ведско Србство.

И, ту нема ничег чудног!

Сваки србски посвећеник, сваки расни ВедСрбин зна, да је Србска Жена кроз векове спасавала и васкрсавала Србство.

Србкиња је одувек била посвећена и божанска ратница, која је предводила ведска аријевска србска племена у светим ратовима против туђинаца и душмана.

Богиња С(е)рбона јесте родоначалница србских ратничких племена.

Иза мита о Амозонкама крије се истинито Предање о ведсрбским светим ратницама, од којих су стрепели сви наши вековни душмани.

Амазонке су свете ведсрбске аријевске ратнице, праве богиње, како по лепоти и мудрости, тако и по ратничкој неустрашивости.

Туђинска, варварска и дивља племена нижих човеколиких раса, никада нису разумела нас, па су и ово Предање о Србским Ратницама погрешно протумачила.

Али, то су њихове, а не наше опсене!

Важно је да ми, ВедСрби, знамо истинито Предање о Амазонкама.

Србска Жена у свеколиком ВедСрбском Предању има суштаствено и битно место.

Она је у самој жижи ВедСрбског Мита.

У Древних Срба, Жена је у свему била изједначена, и равноправна, са Мушкарцем.

Са појавом јудео-кршћанства (а то је ВедСрбском Бићу посве страна и неприродна религија!) почело је поробљавање Женског Начела и Женског Суштаства.

Ако желимо да останемо и живимо у Истини, онда морамо рећи овако:

онај ко је наумио да уништи Расно Ведско Србство, најпре је отпочео са убијањем Србске Жене, јер Расно Србство почива на Расној Србкињи.

Оно што су започели јудео-кршћани, пре двадесет векова, то су данас преузели мундијалисти, глобалисти, сатанисти, комунисти, либерали и све ине белосветске шудре и парије скривене иза невладиних организација.

И, надасве, ово још да освестимо, и запамтимо:

ВедСрбство не може васкрснути без Посвећене и Самобитне Србкиње!

Ми, ВедСрби, морамо посве да се ослободимо јудео-кршћанских опсена и мађија: на Женском Начелу почива Раса и Род, почива Васцели Свет!

Без Самосвесне Србкиње, нема ни Самосвесног Србства!

 

 

(На уметничкој слици Оливере Лоле Аџић представљена је расна, продуховљена, самосвесна и самобитна Србкиња која просто зрачи ведском и аријевском девичанском лепотом.)

Драган Симовић: Садашњи тренутак вечности


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Седим у врту, зурим у звездано небо, слушам сове и зрикавце…

Живот је одавде до вечности, и натраг.

Све је живот, све је лепота, све је савршенство.

Љубав све повезује и прожима.

Љубав свему даје сврху и смисао.

Љубав је све што видимо и све што не видимо.

Сва бића, све светове, све васељене, сва пространства, гле! љубав повезује и прожима.

Живимо садашњи тренутак вечности, а садашњи тренутак вечности јесте тренутак свих тренутака.

Нема тренутка ни у прошлости ни у будућности који не стаје у садашњи тренутак.

Кад нисмо у садашњем тренутку, тада ни у животу нисмо.

Седим у врту и, зурим у звездано небо.

У мислима и сновима путујем звезданим небом: од звезде до звезде, од сазвежђа до сазвежђа…

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни