У некој земљи, у једном рату,
десетине мртвих у једном сату,
стотину гине у једном дану,
у једној земљи на Балкану.

У једној земљи, где крв се лије,
где нико никог волео није,
где један дечко голобради,
постаде део историје.

Рођен у селу у Јовићима,
не верујем таквих више да има,
тамо где туга нема краја,
у Босни, негде код Маглаја.

У крвавом рату, где смрт не бира,
обавља дечак дужност курира,
стазама козјим од чете до чете,
Споменко Госпић то храбро дете.

Могао је да не буде близу,
да безбрижно шета по Паризу,
да не легне млад у хладну раку,
јуначко срце је у дечаку.

Несрећног марта, несрећног сата,
на Јовиће паде граната,
оста дечак вечним сном да спава,
покрио га је вео заборава.

Није за њим заплакала мати,
није суза потекла ни тати,
сестра дуге косе не расплете,
никог није имало то дете.

Имао је четрнаест лета,
волео је земљу којом шета.
Решио за српство да погине,
нека ти је лака земља сине.

Пупољци таме
са душом ватре
изникли из бесмисла
пркосе владавини сенки

Потоње црне руже
лепе у несавршености
цветају тамо где
погребена је пролазност

Светлост којом живе
јача је од сјаја
звезда уснулих
пре рађања смрти

Трње су одбациле,
спокојне и вечне
у свету који стаје
непомично у око осе

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Бели Богови су водичи и чувари Белих Срба.

Ниједан пробуђен и освешћен Бели Србин није нигда пропао или нестао.

Пробуђен и освешћен Бели Србин никада не умире; он се само сели из света у свет, из пространства у пространство.

Вечити је звездани путник кроз Време и Простор, кроз овостране и оностране светове Постања и Присуства.

Бели Србин и Бела Србкиња биваће вођени и штићени од Белих Богова, чак и онда када ништа не знају о својим Белим Боговима; само је важно да имају пречисто срце и племениту душу.

Кроз тисућлећа и еоне нестајали су нетрагом сви врази и душмани Белога Србства, па ће нетрагом нестати и ови данашњи!

Бело Србство је Јутарња Звезда на Истоку и Вечерња Звезда на Западу.

Гледам те док спаваш, девојко,
када би само могла видети
колико си слатка и невина,
неискварена и чиста –
довољно да размазиш и најтврђег човека.

Сада сам сигуран да си поклон
Богова од горе,
и ја сам довољно срећан да
имам твоју љубав.

Перунова ћерко, ја те волим,
Перунова ћерко, ти си само моја!
Заједно ћемо путовати кроз живот
све до краја времена.

И једног дана, одгајаћеш нашу децу –
веза ће тада бити потпуна.
Са децом ћемо делити нашу љубав –
љубав ништа не може да победи!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Ужарила и упекла Звезда Јарила Жарка.

Титра и трепери јара свуда уоколо.

Напољу нигде никога: ни човека, ни пса, ни мачке, ни птице…

Сви су се завукли у своје куће-земунице.

За овакве паклене врућине једини су спас ове банатске куће од набоја.

То су праве земунице.

Напољу је преко четрдесет ступњева, а унутра око двадесет и пет.

Испред поднева, сви се повлачимо у своје домове и тихујумо до пред вече.

И ја вам ово пишем из своје собе-земунице.

Бог благословио ове банатске неимаре који су умели овакве куће да саграде!

02

Од како су наступиле врућине, једва да нешто једем од чврсте хране.

Пијем сурутку помешану са сода-водом и лимунаду с медом; једем парадјаз, кисело млеко, млад сир, бели и мрки лук, а понекад на кришку ражаног хлеба намажем домаћи мед.

Тако се лети храним од када знам за себе.

Да, на овим пакленим врућинама, сурутка помешана с киселом или сода-водом јесте најбољи освежавајући и окрепљујући напитак, као и изврстан чистач и обновитељ јетре.

Овде, у суседном селу, има један Мађар, изврстан мајстор за справљење сода-воде, и он сваког другог петка прође кроз наше село и распродаје сода-воду.

Сода-вода коју справља овај искусни мајстор јесте попут оних освежавајућих напитака од пре пола века, као што су: кокта, кабеза, боза…

Е, да знате: ништа тако не гаси жеђ и не окрепљује као сурутка помешана са сода-водом овог мајстора.

03

Док ја тихујем и пишем овде на селу, Верица, уз Маркову помоћ, води и уређује Србски журнал.

Она је права Живина-Живанина првосвештеница и посвећеница.

Ради стрпљиво, марљиво, одговорно, самопрегорно и посвећенички.

Окупила је, видим, и доста нових даровитих сарадника, те наш блог, из дана у дан, бива све лепши, све сликовитији, све богатији.

Свака ти част, Верице, и благословена била!

Свако, кажу, има своје дрво  свето.

 Ја имам . старог храста- сведока

почетка мога живота новога,

но он више део света овога  није.

Соколио је дрвеће свога гаја дивнога много година.

Моје рођење у љубави –у њему – имало је сведока.

Сведочио је многим догађајима ове земље, ових људи.

Сведочио и о будућим временима

Ове године- одлучио је да живи у другим световима.

.

Знам-видећемо се опет – И срести – И причати.

И загрлити тако, како нисам умела,

да му загрљај узвратим, када сам га упознала.

Други стари храст –  другога краја,

од садашњег рођења мога

Сведочи о души,  срцу.

Та ће писма, рече, преточити једном,

у записе вечне љубави.

Два пута смо се срели ја и други храст.

Једном сам залила, његов корен сузама

Падоше на његово лице, на  очи, на  руке,

И ту- под крошњом старога учитеља,

први пут зачух и речи- речи љубави меке.

Падала је киша, квасила и његове гране

 са листова сливале се капи крупне.

Плакали смо обоје, од љубави сазнања

Вртлог кошмара, смиривао се.

Другог пута

Носила ме жеља, да  сретнемо се –

загрлимо и испричамо.

Летела је душа жељна, преко река,

равница, планина и брда.

Носила је чежња

Срце да не посустане и – не умре.

Носила је облацима, помагале су птице,

поздрављале ливаде и цвеће.

Носила је . . . а сунце . . . гледало, жмиркало.

Чудило се сунце путу , питало где хитам!

Немадох време одговорити му.

 Храст је причао – уместо мене.

Мила моја бића – два- један са ове а

Један са оне стране овога света

Пријатељи драги мили, како људи нису никад били.

Овај други – дозива и чека!

Долазим ти драги, корацима лаким,

Љубим лишће ти зрело и стабло грлим

Долазим,  да  винем се,

међу гранама твојим,

сан да преточи се и буде јава,

горе, на висини,  у крошњи

твојој чудесној,

где врата ка небу не постоје,

 но све   отворено  је  душама

што воле

Горе понад грана где

Богиња свака свог Бога чека

Седи и Дајбогова Живана!

Мало људи зна да су наши преци ХРАСТ поштовали као свето дрво и обично су се окупљали око светог храста да слушају говор њихових духовних наставника Магова, свештеника, Ура, друида итд, који су доносили људима просветљена знања више од стотину хиљада година. Са појавом грчке религије светих храстова је било све мање.

Храст није изабран од стране наших предака као свето дрво случајно.

Многим не знају да храстови могу да живе више од хиљаду година.

И та чињеница је била разлог зашто су та стабла постала света.

И у чему је важност дугог његовог трајања живота?

Ствар је у чињеници да дрво чува информације о догађајима који су се десили у непосредној близини места где оно расте.

Стога, особа која зна како да чита ту информацију са живог природног компјутера добија могућност да путује кроз време и учествује у свему томе, што је забележио древни храст.

Али није само читање у питању, маг или свештеник може да „запише“ на том природном „компјутеру“ било коју информацију, било коју поруку за будуће генерације, а оне (будуће генерације) ће је добити.

Подешавајући себе на сваки год храста маг или свештеник са тачношћу до једне године и чак и дана може да репродукује информације које се преносе из прошлости. О тим живим „компјутерима“ су знали и непријатељи наших предака и то је разлог зашто су они, заједно са древним књигама бесно и страствено уништавали свете храстове …

Уредио: Душан Ми

Извор: фејсбук страница ,,Мидгард земља и тајне око ње,,

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Једна ведсрбска мудрост гласи:

КАДА БИ БОГ ЖИВЕО МЕД НАМА, У НАШЕМУ СЕЛУ, СЕЉАЦИ БИ МУ, ИЗ ПАКОСТИ И ОБЕСТИ, ПОЛУПАЛИ ПРОЗОРЕ НА ДОМУ.

02

О великом човеку може само неки други велики човек да сведочи и суди.

Јер, да би неко могао да сагледа и схвати величину великог човека, мора и сам да буде велик попут онога о коме сведочи и суди.

О великим и знаменитим Белим Србима могу да сведоче и суде само неки други велики и знаменити Бели Срби.

03

Никада нисам придавао значаја критици, ставу и мишљењу неких осредњих писаца, скрибомана и вајних књижевника кад, у својим стручним и научним списима, говоре и суде о великим и знаменитим ведсрбским песницима, књижевницима и уметницима, којима ти исти умишљени интелектуалци, теоретичари и критичари нису ни до колена.

О Његошу, Црњанском и Лази Костићу, рецимо, могу да пишу и суде само они песници и ствараоци који су на духовним висинама Његоша, Црњанског и Лазе Костића.

04

Свеколика Теслина божанска величина може се сагледати, видети и разјаснити само онда када се Тесла сазерцава из Акаше.

Медиокретити, а то су осредњаци, материјалисти и позитивисти Теслу виде једино као човека, научника и ствараоца, но, они у том Теслином физичком телу не могу да виде и препознају оваплоћеног Бога који је неко време боравио с нама и мед нама, а потом се вазнео у Вишње светове.

Већину тих књига и студија о Тесли које су писали неки медиокритети, интелектуалци и учењаци, не треба уопште ни читати.

Ту су све саме глупости, омаје и опсене.

Као када би неки патуљци и кепеци описививали горостаса, исполина, титана или дива који се однекуд, и изненада, обрео међу њима.