ЗАШТО – Милосав Миле Кнежевић


1451604_1377829159128867_392051983_n

Зашто се код нас,
псује на Бога,
а онда моли,
за спас Рода.

Зашто се код нас,
та глупост сије,
која се јавно,
памети смије.

Зашто се код нас,
пљује на знање,
иако оно је,
право имање.

Зашто се код нас,
не славе људи,
већ олош, истини
и правди суди.

Зашто се код нас,
доброта гази,
а сваки лопов
велича, пази.

Зашто се код нас,
та злоба шири,
иако из ње,
тај ђаво вири.

Зашто се код нас,
о Боже драги,
погрешно живи,
погрешно ради.?!

Одговор не знам,
нећу га дати,
ал’ Роде, казаћу,
Богу се врати.

 

Драган Симовић: Светлост што исијава из далеких звезда и сунаца…


 

Светлост што исијава

 из далеких звезда и сунаца

јесте она иста Светлост

која и кроз нас

просијава.

Све што је

 тамо негде далеко,

то је,

истовремено,

и у нама.

 

 

 

Верица Стојиљковић: Низ


Низ планина светих

Виде моје очи

Око града богова

Дођи путниче

Без намере да останеш

Дођи да ове планине  видиш

Дођи путниче

Низ те чека

Отвара ти капије  

Четврте по реду

Да ти покаже

Славу постојања града

Дођи путниче

Без намере да останеш

Светом водом да се умијеш

Путева давних  да се сетиш 

Овом реком  запловиш  

Славу богова  обновиш

Род свој поздравиш

И љубу своју  љубиш

Дођи путниче

Можда овде дуго останеш . . .

разјасница- град Ниш је у време Нина Белова носио име Низ –

 

 

Драган Симовић: Вилењак са звезданом лиром – Визије из Акаше


 

 

 

Ми смо, истовремено, присутни у свим упоредним – овостраним и оностраним световима.

Наш живот се одвија у свим световима, на свим ступњевима, у свим пространствима.

Свуда нас има, и, нема света, нема места у Васељени – где нас нема!

Ми сами себе лечимо, исцељујемо, васкрсавамо и вазда изнова рађамо.

Из највиших светова, са највиших ступњева припомажемо самима себи на нижим и најнижим ступњевима.

Када себе посматрамо у вишим световима, а из нижих и најнижих светова, ми тада себе видимо као богове своје.

Наши богови које славимо – то смо ми сами у вишим и највишим световима.

Наши богови које славимо – то су само различне пројаве – различни аспекти – нашег бића, битија и суштаства.

 

 

 

 

Драган Симовић: Вилењак са звезданом лиром – Мудрост Белих Богова и Љубав Белих Богиња


 

 

Вилењак са звезданом лиром, рођен у Надмоћном Роду Белих Срба, буди и освешћује свој Род на Мидгарду.

Он Роду не пева успаванке, већ химне, ратничке и духовне, и песме од Онога света које ће пробудити и освестити његов Род на Мидгарду.

Дуго је спавао Род његов на Мидгарду, не бивајући свестан – да је Надмоћан!

Јер, Бели Срби – што је знано још од Праискони – могу све што пожеле, само је важно – да пожеле!

Бели Срби се не могу поредити ни са једном другом човечанском расом на Мидгарду – зато што су Надмоћни!

Надмоћни су у свему, само што многи од Србаља то још и не знају!

А када се пробуде и освесте, те схвате да су Надмоћни у односу на све ине расе, тада ће чуда свеколика чинити!

Вилењак са звезданом лиром, своме Србском Роду на Мидгарду, доноси Мудрост Белих Богова и Љубав Белих Богиња.

Владан Пантелић: З о в П е в и Г р л Љ у б


Вечерас ћу се грлити
са Аријаном из Тијаније
Охој Аријано Аријано!
Још ни врх Јелице планине
Нисам сасма преходао
А већ си ме учинила целим!

 

 

*
И ви имате своју полу –
Аријану љубну и љубовну
Ослушните танани и чезни зов
Из дубина ваше пребогате душе
Који титра као вилински пев
Зов и пев од почетка времена

 

 

Отворите доњу згусну тачку
У светлој свери своје душе
И онда – смели и усправни
А срцем као цветак отворени
Раширите хармонику плућа
Лакоходно циљајте одају девушке

 

 

*
Шапућу наши сплетени прсти
Једвачуј певушак милка нам душе
Знам Аријано да си моја – да смо Једно
Тоне наше срце згусно од љубва
У највећу љубав што се Вечност зове

 

Зора-Зореница


У словенској митологији богиња Праскозорја и Предвечерја.
Сматра се ћерком бога Дажбога и његова је верна пратиља. Она свако јутро у праскозорје отвара двери небеске за излазак Сунца, а свако вече у сутон их затвара. Након поноћи умире заједно са Сунцем да би се следећег јутра поново родила.
Зора предстваља богињу тројства: Јутро ~ Вече ~ Ноћ. Она је истовремено и Девојка и Мајка и Старица.
Може се приказати и као звезда Зорњача и као Вечерњача.

слика – Андрей Алексеевич Шишкин, Зора-Зореница, 2010 година

Извор: фејсбук страница – Јачина речи – ведсрбска техника приповедања и стварања кроз уметност –

Горан Полетан: СВЕСТ


Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

 

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

 

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

 

 

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

 

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

 

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о…

Горан Полетан – књига – ПУТЕВИМА СЛАВЕ

 

 

 

О ДЕЛФИНИМА


Модерна наука сматра да делфини комуницирају једни са другима помоћу ултразвука. Али то је фундаментално погрешна представа.

Помоћу ултразвука … делфини се оријентишу у води, јер они имају веома лош и ограничен вид.  Они комуницирају једни са другима заправо телепатски, а не путем ултразвука, како научници мисле, стога је јасно шта се може постићи у проучавању интелигенције делфина, истражујући ултразвук!

Са Јуријем у Делфинарију је била Наталиа А , која је, будући у води са делфинима, намеравала да их ментално пита за помоћ. Одмах је један делфин допливао ка њој, односно женски делфин, који се звао Лада, како се испоставило касније. Она је била вођа овог малог стада делфина у Делфинаријуму.

Када је Наталија наставила да шаље телепатске поруке, Лада је са радошћу ушла у телепатски контакт, објашњавајући како је тешко са њиховим „тренерима“ који не разумеју, да они телепатски комуницирају и да од њих траже да раде глупе трикове, а они су приморани да их извршавају, иначе могу да очекују смрт од глади. Постаје болно жао створења, који себе називају човеком разумним – Хомо сапиенс а који се понашају као неразумна деца.

На ком основу „научници“ верују да понашање и живот свих живих бића на планети треба да се подчини натегнутим идејама које никада нису имале озбиљан темељ? То је посебно питање, али сада, назад у телепатски контакт са делфинима.

Лада је телепатски пренела информације о животу делфина у заточеништву и о томе зашто они живе у заточеништву много мање него на слободи. Скраћење живота има мање везе са слободом, већ са губитком јединства са океаном. Океани су акумулирали у себи милијардама година огроман потенцијал животне силе и делфини у дивљини су у сталном контакту са биопољем океана, што им помаже да оптимално нормализују своје животне функције.

Поред тога, дивље јато делфина ствара заједничко пси поље, а то им такође помаже у оптимизацији животних процеса. Још једна занимљива чињеница да делфини понекад убијају нападајуће ајкуле моћним пси пољем.

Пси потенцијал они користе и како заштитно оружје.

Током телепатских контакта, открио сам, да су делфини давно ушли у телепатску везу са другим цивилизацијама космоса.

Јединствена цивилизација, са којом још увек нису успели да успоставе контакт је наша хуманоидна цивилизација Мидгард Земље!

Зар  није иронично, да ова жива бића не могу да успоставе везу са другим интелигентним бићима са исте планете само што су  они (тј, људи) толико арогантна у својим схватањима,  како се природа „треба да“  развија и као слепе будале тврде да знају боље него ико други (чак и од саме природе) Велику Замисао Природе.

У прошлости су већ успостављени телепатски контакти делфина са људима. Као резултат тога, чак се појавио култ Делфа на острову Крит и свуда на подручју Медитерана –  посебно надарени, телепатским способностма људи, већином жене, могли су да остваре телепатску комуникацију између две живе расе Мидгард-Еартх, достижући потпуно другачији еволуциони пут. Зато је и био симбол овог култа девојка која плеше у води са делфином …

„Огледало моје душе“ Н. Левашов

 

ЈЕДРЕЊАК


На непрегледној пучини,

 у вртлогу ветрова и бура

 већ добро нагрижен временом,

 годинама стоји сабласно сив,

Сам,

Оронуо.

Једино галебови надлећу изнад њега,

Па и они се не усуђују прићи ближе.

Време као да је стало

Стало ил пролази крај њега

Ни дашка ветра ниодкуд

Дуне, ал не допире до једара

А тако му мало треба

А онда,

Ниодкуд

 ил ко зна одкуда

изненада

поче да дува топли ветар

Најпре дашак па поветарац .

Једра почеше да се шире,

Затежу

Једрењак се заљуља

Зашкирипаше црвоточне даске

Отресе сиву прашину

наталожену годинама.

То више није он.

Заблиста.

Заплови.

Лагано неповерљиво

Плови пут обећане луке.

А ту,

Ту ће да се усидри,

 да проведе  остатак живота

-Аутор непознат-

Извор: фејсбук страница Божидара Мићановића Пивљанина