На плаве сводове
Он шаље
Обојене барке
Пуне воде
Лијте и прелијте
Живом водом
Земљу окупајте
Умијте јој
Очи
Душа да  прогледа
Осмех
Коло да заигра
Груди
Срце енергијом да буди
Руке
Човека да подигне
Ноге
Да одскочи
Међу њене посестриме
Чело
Крст да сине
Успе у висине
И
Стане
Међу Богове
Јер вертикала
Држи се
Плаве крви
Ритам корака
Песма додола
Цвркута птица
Господство
Творца мами
Дворе да обнови
Отвори капије
Сиђе
Исплаче се
Ко дете бојажљиво
Такву сам те сањао
Вајао
Тражио
Универзум те изнедрио
Чистота свеМира
Прекрили те били
Студеним покровом
Мислили са тобом
Готово
Срж је твоја клицу
Дала
Жива вода
Напојила
Рађа се изнова
Младост пркосна
Отпорна
Мајко
Вољена

 

Дан у недељи, који je код Зап. и Ист. Слов, позитивно вреднован, а код Јуж. Слов. – негативно. Код Јуж. Словена, пак, уторак се сматрао најнеповољнијим даном у недељи, а исто су веровали и на Карпатима. Њега називају слаб, несрећан, тежак, сматрају га, као и суботу, даном мртвих (срп. умрли дан), зато у уторак не почињу никакве послове.

 У Босни и Македонији су то објашњавали уверењем да сваки уторак носи један врло опасан тренутак, али нико није знао баш који je тај кога се треба чувати. Током целе године уторком и петком било je забрањено прање рубља и, уопште, било шта радити с водом, пошто се тиме могао навући град (срп., буг.).

Иначе, тог су дана превасходно обављана бајања, врачања и бацања чини, посебно ако je то био скончани уторак, тј. уторак у недељи пред мену месеца (Пожега).

У околини Бољевца, уторак називају „несрећним даном“, на који не ваља правити свадбе, ни крштавати децу; сматрали су да ће умрли у уторак изазвати нову смрт у селу следећег уторка (уп. макед. вторник-повторник).

У Хомољу, у уторак нису кретали на пут, нису се пресељавали у нову кућу.

 У Шумадији су избегавали да у уторак почињу или завршавају било какав посао, да склапају погодбе, а нарочито су се уздржавали од бављења пчелама. Именом „торник“ називали су несрећног, беспомоћног, глупог човека (срп. баш си ти неки торник), Словенци су за таквог човека говорили да се родио у уторак.

 Срби су сматрали да су претрпели пораз у Косовској бици 1389. г. само зато што je тада био уторак. Међутим, у неким селима Косова уторак je сматран повољним даном за почетак сетве.

У буг. традицији, уторак има постојано негативно вредновање.

У Пловдивском крају, удате жене су се чувале да тог дана не перу рубље, косу и сл., из страха да ће постати удовице, а мушкарци су, из истог разлога, пазили да се не брију.

Македонци су веровали да онај ко се разболи у уторак, неће лако оздравити; нарочито су се страховали да не добију грозницу у уторак (називали су je торник треска). У срп. народном календару познати су такође: Водени уторак – у ускршњој недељи, Бели уторак – на белим покладама или у тројичкој недељи, Црни уторак – после Ђурђевдана, Пасји уторак – после Божића или између Спасовдана и Петровдана, Хроми уторак – у другој недељи Великог поста, Велики уторак – у Великој недељи, млади – у време младог месеца и др.

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Своје богове и богиње видим онако како и своје ближње видим.

С њима разговарам, с њима се договарам, с њима се радујем, тугујем и веселим, с њима певам, плешем и играм…

У нас је све природно, просто и једноставно.

У нас је све као песма и дисање.

Богови и богиње, које осећам и видим као своје, имају србска имена, србски лик и стас, србску душу и србске свевидеће очи.

Они су Срби и Србкиње, а, ипак – богови и богиње!

Ја сам вилењак и праисконац, те зато је у мене све просто и једноставно.

Највеће истине, мудрости, лепоте и дивоте, у свим световима, јесу просте, једноставне, јасне и природне.

Како је у мени, тако је и око мене!

 

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

ЗДРАВО ЖИВО, ЖИВАНЕ!

ЗДРАВО ЖИВО, ЖИВАНА!

ЖИВ-АН!

ЖИВ-АНА!

ЖИВАН и ЖИВАНА – бог и богиња Вечног Живота у Белих Срба.

За разлику од свих иних племена и родова, Бели Срби, изравни потомци Звездане Расе – Велике Расе, одувек су имали ДВОЈНЕ БОГОВЕ ЈЕДНОГ ТЕ ИСТОГ – МУШКО И ЖЕНСКО.

ЦЕЛИНА, ПОТПУНОСТ И ЗАОКРУЖЕНОСТ БИЛО ЧЕГА МОЖЕ БИТИ САМО ОНДА КАДА СЕ МУШКО И ЖЕНСКО СЛИЈУ, СТОПЕ, СЈЕДИНЕ – КАДА СЕ УДВОЈЕ.

02

Шива је Жива; Кришна је Кршни; Вишну је Вишњи; Брама је Брана, Бранимир, Бран, Бранибор, Бранислав.

Свуда су расејана имена ведсрбских богова и богиња, само што их народи са говорним манама погрешно и наопако изговарају.

Упамтите: само Бели Срби САВРШЕНО СЛОВЕ, само Бели Срби ПРАВИЛНО ГОВОРЕ И ПИШУ, док сви ини народи ПРАЗНО-СЛОВЕ, јер имају говорне и многе друге мане.

03

Када некога поздравимо са ЗДРАВО ЖИВО, ми смо га тада повезали са Живаном и Живаном, и пожелели му вечан живот!

(НАГЛАСАК је веома битан у ведсрбском језику!)

 

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

01

Ведсрбско православље постоји око дванаест тисућа година.

Из ведсрбског православља произишла су сва духовна знања и учења, све вере и религије.

Све што је вредно, племенито, узвишено и духовно на Мидграду – све су то плодови Звездане Расе Белих Срба.

Паразити су тисућлећима и еонима поткрадали Беле Србе на свим пољима, ступњевима и пространствима Присуства.

Хришћанство је, у бити, древно ведсрбско православље које су паразити присвојили и прерадили.

Христ није нико други до РАДМИР – Бели Србин.

Рим и Бизант су измишљени.

Као што су и све нације измишљене.

Нема нација, постоје само родови и расе.

Није било ни Рима ни Бизанта, као што није било никаквих ни Римљана ни Бизантинаца.

Све је то лажна историја!

Савремена званична историја почива на паразитским и рептилским кривотворењима.

Ватикан је духовно гнездо паразита и гмазова.

Сви ватикански попови, свећеници, жреци, теолози и маги јесу из редова рептила и паразита.

Они су посве изокренули и уништили РАДМИРОВО ИЗВОРНО УЧЕЊЕ.

02

Изворно је само ведсрбско православље, а све потоње вере и религије јесу секте произишле из ведсрбског православља.

Све секте на Мидгарду, већ тисућлећима, воде рат против Белих Срба и ведсрбског православља.

Ватикански лажни хришћани, паразити и рептили, највећи су врази и душмани Белога Србства.

Они већ столећима и тисућлећима покушавају да затру изворно хришћанство – ведсрбско православље –  чији је творац РАДМИР, те да човечанству наметну своје посве наопако, извотеперено, уврнуто и настрано рептилско јудео-хришћанство.

 

 

Васкрсење Феничанског царства

Сила Зла која је прелазила кроз време и водила рат против светла

 

 

 

Мистериозни и тајанствени Морски људи бронзаног доба остали су у сенкама светске историје али су били одговорни за помоћ у преобликовању читавог западног постојања путем економске манипулације и отвореног рата против култура медитеранске регије.

Ово је трећи део у нашој историјској и симболичкој истрази о трендовима и обрасцима који су уграђени у историју људске борбе. Овај део ће се усмерити на однос између Морских људи и Феничанске културе и како тај однос и даље функционише у савременом свету под именима и управним телима која су била успешна у погрешном усмеравању истраге и избегавању привлачења пажње на себе.

 

Такође ћемо повезати и неке делове симболике двоглавог орла из последњег чланка са Хетитском културом коју су освојили Морски људи и на крају асимиловали Феничани. Хетити су двоглавог орла користили као религиозни и владин грб и пре него што су били присиљени да се бране против Морских људи и економског трговинског рата Феничана, имали су векове мира и напретка кроз праве односе и трговину другим културама широм региона.

Порекло старог Морског народа није познато и предмет су много шпекулација и историјских истраживања. Током четири века, од 1400 ПНЕ до 1000 ПНЕ, Морски људи су водили рат на целом Медитерану против таквих култура као што су Хетити, Египћани и области попут Анатолије, Сирије, Ханана и Кипра. Иако ћете пронаћи неке истраживаче и историчаре који тврде да су Морски људи такође напали Феничане, мало је доказа који подржавају овај закључак. У ствари, постоји још више доказа да су Морски људи у потпуности избегли Феникију и вероватно се они (Морски људи) користе као оружје од стране Феничана против култура и народа медитеранске регије.

Ово би било слична динамика у односима који постоје данас, јер се чини да неке нације и културе користе вишу силу да служе циљевима који нису увек тако добро дефинисани и јасно изложени као што би се очекивало. На пример, током бронзаног доба, Египат је контролисао житницу која је подржавала Хетите и друге културе у читавом региону. Освајање Египта и контролисање ове житнице значило је да Феничани могу утицати и контролисати читав регион једноставно задржавањем или обезбеђивањем хране која је произведена.

Али Феничани су морали да одржавају званично нешто као осећај односа са Египћанима и Хититима. Користећи Морске људе да нападају и ставе тиме сталан притисак од инвазије на оне који су контролисали и користили житницу, омогућило је Феничанима разумну одступницу и изговор, алиби у случају да су остали народи хтели да их искључе из трговине храном са житнице.

Слична динамика и дешавање се може видети у савременом свету са приступом благу земље, ресурсима и пољопривредним земљиштем. Додати томе и велики утицај токова капитала и филозофија централног банкарства и масивна слика сличног и стратешког културног и социоекономског инжењерства која се простире хиљадама година постаје дефинисана и јасна као дан.

Морски људи су историјски повезани са Филистејцима и Корселетима. Проширени материјализам који су они практиковали створили су природну тенденцију и потребу за инвазијом и гомилањем плена. Као таква, њихова материјална слабост је коришћена против њих и Феничани су успешно заробили Морске људе и искористили их као оружје против региона.

Феничани су познати као изузетно вешти трговци. Ово је опис који ћемо видети изнова и изнова током наше истраге. Трговци из Вавилона су још једна етикета и термин коју ћемо даље истраживати низ пут али из различитих разлога него што можете претпоставити. Типично повезивање Јеврејске историје са овим трговцима, због њихових веза- Јеврејскe са Tрговцима, доказаће се лажним и да је прави однос са историјским Jеврејским и Hебрејским културама један који је у ствари друштвена болест или слабост и умножавања религиозних и управљачких оквира.

Феничани, снага која су раније били и моћ која су постали касније, већ неколико хиљада година користе одређене људе и културу, док су они остали скривени. Постоје народи и културе које „Феничани“ нису успели да манипулишу и успешно контролишу. Два од њих су Персијанци и Руси.

Неки читаоци могу у овом тренутку почети да праве неке велике повезаности током читаве светске историје. Односи се на симболичност двоглавог орла и једноглавог орла из претходног чланка. Без грешке једна страна укључује двоглавог орла као свој амблем, док други користи једноглавог. Управо је овај једноглавни орао постао езотерични Феникс и симбол великог рада за васкрсавање Феничанског царства. Царство које је окончао Персијски краљ Кир у 539 ПХН.

 

(***моја лична примедба као преводиоца овог текста је да се име Кир на Енглеском пише Cyrus и изговара као Сајрус. Веома су блиске асоцијације са именом Рус и Сиријус…Сури Рус, Ки Рус, Ка Рус… има јако занимљивих скривалица у језику***)

Слаба (у смислу слаба да иде путем светла) и зла снага која покушава да контролише савремени свет и врати Феничанско царство задржала је неке важне и специфичне карактеристике током хиљада година. Ови симболи који говоре и знаци нам пружају добро дефинисан и изражен пут од древног света до савременог света.

Езотерична свештеничка класа широм древног света, они који су руковали великим мистеријским школама били су присиљени да се крију пре пораста првобитног Феничког царства. Слабост се инфилтрирала и увукла у школе и искористила корумпирану верзију великих учења за своје потребе, укључујући важна учења и само-остварења и самог езотеричног Феникса. Свака религија на целом свету данас нам је дошла из ове корумпиране верзије. Чак и источне религије су примиле овај утицај кроз освајање и културну подређеност. Миграција и селидба источних религија у западни свет само је подстакла фрагментацију или уситњавање првобитних учења.

Корумпирана варијанта, не и свештеничка класа првобитне школе,  која се појавила у оквиру Феничког царства користила је исту симболику и службене капе као што то данас чини Католичка црква и Папе. Ови симболи и обичаји су такође донети у Египат када су их Феничани подјармили. Ове карактеристике су пренете кроз векове и намењене су да би наставиле да се користе у будућности. Изјаве данашњег Папе у вези са „опасним савезом“ између Русије и Америке представља модерни пример како је класа Феничанских свештеника пре неколико хиљада година користила сличне стратегије како би покушала фрагментацију савеза Египћана и Хетита.

Још један интересантан део Феничанског царства јесте то што је његова структура и владавина представљена кроз модел „Градске државе“. То видимо у савременом свету кроз контролни оквир који представља представнике градских држава Вашингтона, Ватикана и града Лондона (град Лондон је малени део стварног града Лондона који има посебну власт и финансијску делатност, постоји Лондон и у самом језгру независан део који се назива Град Лондон) Сва три могу се сматрати војним, верским и банкарским оружјем новог и нарастајућег Феничанског царства.

Са пропашћу Феничанског царства Блиски Исток је изгубљен а зла слабост је морала да створи другу религију како би стекла одступницу и улаз на мала врата. Мухамедска религија је направљена да се инфилтрира у Персијску културу и спречи трајни губитак Блиског Истока. Али као и сва питања која се тичу корупције материјалног света, нова религија је такође се поделила у две верзије. Персијанци, који су схватили природу непријатеља са којим су се суочили, искористили су Шиитску поделу нове религије како би искористили моћ која је некада била окосница Феничанског царства.

Вековима касније слична верска подела ће се одвити у протестантској реформацији. У будућем чланку размотрићемо како Витезови Темплари, двоглави симболизам орла, играју важну улогу у реформацији.

Као и код других делова ове истраге, има јо много више  да се истражи и  повеже. Предстојеће појављивање Јерусалима као следеће градске државе биће продато маси као једино одрживо решење за мир на Блиском Истоку. То ће представљати Феникс који излази из пепела, који се враћа у свет који је изгубљен хиљадама година раније. Трамп и екипа имају блискоисточни мир као један од њихових врхунских приоритета. Из те администрације ће се представити идеја о Јерусалиму као градског држави.

Хонг Конг и друга важна подручја такође ће се пребацити у пун облик градске државе, из којих ће Феничанско царство новог светског поретка градити и повезати своју структуру подршке. Јасно је све ово када почнете да га примећујете. Феничани су били највећи трговци античког света. Кедрови Либана били су један од њихових највећих производа. Користили су дрво да изграде огромне бродове и целе флоте бродова како би пловили по целом свету и контролисали трговинске руте и транспортне бродске линије. Оно што нису користили извозили су у друге културе и народе за контролу роба и приступ на и ван тржишта и региона.

Баалбек у Либану постао је једна од њихових престоница у склопу трговине кедровима. Феничани су га назвали Хелиополис и био је главни град обожавања Сунца за тај временски период. Ова веровања у Сунчане богове би се наставила кроз векове и била би заједничка тема која је пролазила кроз све религије.

Морски људи данас су Американци, Израелци, Саудијска Арабија, Велика Британија, Немачка, Француска, Канада и сви остали народи који су усмерени против Руса и Персијанаца. Да ли је Кина усклађена са новим Феничанима, или са Русијом и Ираном… и даље је отворено за тумачење. Изгледа да су са Русијом и екипом али ништа не треба узимати здраво за готово или претпоставити, када је у питању зла слабост која је успела преживети од почетака свести.

Они који настављају да промовишу закључак о злом Јеврејину нису били у стању да схвате свеобухватност онога о чему овде разговарамо. Феничани су били један од највећих империја икада на свету. Чак је и вероватно да су путовали у Америку и утицали на културу широм света. Неки су увучени у Феничански систем веровања, док су се други опирали. За све своје моћи и утицај, Феничанско царство остаје као једна од најмање разумљивих империја која је икада постојала. Ово можда није случајно.

Моја је теза (аутора овог чланка) да су они који су се опирали Феничанском систему уградили двоглавог орла у своје верске и владајуће структуре. Док настављамо да путујемо кроз историју, поново ћемо видети изнова и изнова како се два симбола орла појављују. Ниједан од њих није случајност. Један представља корумпирану слабост материјалног света. Други представља непрекидно духовно учење древних мистеријских школа. Ова учења су путовала кроз време под различитим именима и скривала се у различитим културама. Она су остала заштићена и ван домета Феничанске слабости и зла. Она су и даље светлост, унутар таме, која је нада света. То је једно светло које се никада не може угасити. – ЈЦ

 

Извор: https://philosophyofmetrics.com/the-worlds-oldest-symbol/

Данас је трен јучерашњи
као нов прострујао кроз мене – био је и тек постаће оно што није био, а заправо јесте

Скрио се иза наде јуче, а данас љуби немирну чежњу,
у пољупцу нашао је себе

Светлост га мије
док једини од тренутака бежи
и плашећи се себе
далеко негде
одлази
одлази

Враћа се унатраг да види шта је
сањајући да је нешто док
преврће се кроз ништа,
и борећи се са собом
узалуд
у кругу сопства

Јучерашњи а нов кроз мене је прострујао – постаће оно што није био,
а заправо јесте.

 

 

 

…У јужнослов. традицији понедељак има апсолутно позитивно вредновање. Управо тај, најповољнији дан, биран je за почетак важних домаћинских послова: орања, сејања, жетве, копања темеља за кућу, ткања; тог дана су се трудили да пођу на даљи пут и сл. Ипак у селима Хомоља, где су се такође трудили да у понедељак почну сваки посао, у тај дан нису започињали орање.
Српски сточари сматрају да деца која су зачета у понедељак добијају посебну памет и здравље; по буг. веровањима, деца рођена у понедељак су срећна, јер je њихов заштитник сам Господ Бог. Позитивно значење понекад су понедељак придавали и Ист. Словени: на основу иницијалне магије, или магије „првог дана“; понедељак je сматран повољним даном за неке пољске и вртарске послове: често су се трудили да у понедељак потапају лан, затим да саде пасуљ, тикве, краставце, јер ће „први изнићи“ и добро ће расти, да се чешљају.

Понедељак као први дан одређује срећу или несрећу за целу недељу: рус. „Од понеделка за целу неделу“ (крене срећа или несрећа).

 Срби су обележавали понедељак у покладној недељи (сирни или бели понедељак), који се празновао „ради стоке“, затим побусани понедељак, осми дан по Ускрсу, када су уређивали гробове (Гружа) тај понедељак у Банату су називали кумачни понедељак, јер се тада одржавао обред кумачења, тј. склапања побратимстава између младих (побратимство) итд….

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

 

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html

 

 

 

Куд си била синоћ Зоне

Ђевојачка соба празна

Нисам мамо нигђе била

С мјесецом сам чаврљала.

 

 

Испод липе мироносне

Ухвати ме лаган санак

Њежна рука Јованова

Обгрли тад струк мој танак.

 

 

Та два ока,чарна , црна

Милују ми дуге косе

Лаган корак поведе ме

У коло ме ноге носе.       

 

 

Ватре горе насред поља

Плеше моја снена душа

Мирис класја,зов даљина

У руци ми бијела ружа.

 

 

Убрао је за ме Јован

Пита да му љуба будем

Сваког дана китит ће ме

Дукатима,росним цвијећем.

 

 

Ах,ти мамо немој чуват

Ђевојачко срце младо

Но ме пусти на посјело

Да не идем више крадом.

 

ЈЕЛА је најопеваније дрво у српским народним песмама. Стас ове шумске лепотице не помињу случајно наши народни певачи, јер она је са висином и до 60 метара највише дрво у европским шумама. Око ње су се преплела древна предања, која она скромно носи на својим плећима, а на која ми не обраћамо готово никакву пажњу

НЕБЕСКА ЈЕЛА

Како је јела највише дрво у нашим шумама, то је условило да настане предање о митској јели до неба, небеској јели, која је висока толико да додирује само небо и зато је преко ње могло да се попне, узнесе на небо. Тако се пева и у народној додолској песми: „Како је вила дозвала на земљу кишу”

„Насред села вита јела,
ој, додо, ој, додоле!
Вита јела чак до неба”.

СЕДАМ НЕБЕСА

Наши преци замишљали су да се небо састоји од више слојева који су одговарали појединим небеским телима која круже око Земље, па се зато говорило небеса. Небеса је било седам – за свако небеско тело по једно небо, колико помиње и наша народна песма „Свеци благо дијеле”.
Да затворим седмера небеса, каже у песми светац Илија громовник коме се моле под јелом.
Земља, коју су древни Грци звали Геа, замишљана је као средиште света изнад кога се уздижу небеса, по једно за сваку од пет планета, које се виде голим оком и још два за Сунце и Месец.
Изнад седам небеса било је осмо небо на коме су звезде стајалице и које се врти око небеске осе.

Седам небеских тела била су божанства које су Грци звали: Крон, бог времена; Зевс, бог громовник; Арес, бог рата; Аполон, бог Сунца; Афродита, богиња лепоте; Хермес, бог гласник и Артемида, богиња Месеца. Богови и богиње исписани су оним редом како се замишљало да се врте око Земље. На седмом највишем нивоу био је Крон, најудаљенији од Земље, а на најнижем, првом нивоу била је богиња Месеца која је најближа Земљи. Поред грчких имена уписана су латинска јер су она данас познатија. Име Аполон Римљани су преузели од Грка.
Свако небеско тело по грчком предању, имало је своју боју и одатле потиче седам боја у хералдици, како нас уче хералдичка правила.

Митска јела, која расте до неба, пролазила је кроз свих седам небеса са седам небеских тела и додиривала последње небо које се врти око Северњаче. Зато Марко Краљевић у народној песми ломи своје копље на седам делова, пре него што га „баци у јелове гране”.

Уран-Небо

Небо на коме су звезде стајалице, и које је изнад седам небеса, такође је био бог кога су Грци звали Уран, што, у ствари, значи небо, па је то било и једно од имена за тог бога код нас.
Небо и Земља, из које израста ЈЕЛА, били су отац и мајка, који су изродили остала небеска тела, и они су сви међу собом били у сродству.
Први божански пар запамћен је у нашој народној пословици:

„Висок отац, плосна мајка?”
Решење је: Небо и Земља.

7. Гавран

Од свих планета које су биле видљиве голим оком бог Крон-Сатурн, био је најудаљеније небеско тело од Земље. Зато су га звали и Црно сунце јер је био најмањег сјаја, тако да се једва видео. Због своје црне боје гавран је посвећен њему.

6. Орао

Сури орао је птица посвећена богу громовнику Зевсу, код нас Перуну, а то што орао говори јасан је траг да је некада представљао Бога.
Зевс-Јупитер био је шесто небеско тело од Земље, и зато је сури орао на шестој грани јеле. Плава боја и код нас је везана уз култ бога громовника јер се каже: „Пуче као сињи (плави) гром”, како је Вук забележио у „Рјечнику”. Ова боја запамћена је и у плавој боји светог цвета перунике у чијем називу је садржано и име бога Перуна.

5. Детлић-детел

Птица детлић или детел био је посвећен Аресу-Марсу, богу рата. Како се небеско тело Марс налазило на петој путањи од Земље, то детлића стављамо на пету грану јеле. Црвено је боја Ареса-Марса јер планета светлуца црвенкастим сјајем. Детлић је посвећен богу рата, јер на глави носи црвену капу, капу у боји која одговара том богу. Зато се и у нашем народу често носе разне врсте црвених капа. Због јаког кљуна којим пробија дрво, детлић је и древни симбол копља, које је такође било посвећено богу рата.

4. Соко

Сунце је било небеско тело на четвртој путањи од Земље и зато сокола стављамо на четврту грану јеле.
Како на митској небеској јели има седам грана, односно нивоа, Сунце је на средини. Због боје злато је метал Сунца и зато се каже златна средина, јер је Сунце на четвртом, средњем нивоу. У народним песмама соко се помиње чешће од других птица, што не треба да чуди јер је Аполон био и бог певач и један од највећих мајстора песничке вештине. Зато и соко у нашим песмама пева, иако не спада у птице певачице.
Богу Аполону код нас одговара бог који је у старословенским изворима забележен под именом ХОРС.

3. Ласта

Ласта је симбол богиње Афродите-Венере, најсветлије покретне звезде (планета Венера) на небу, па је зато и била богиња лепоте, и одговара јој птица са женским именом.
Афродита-Венера је на трећем месту по удаљености од Земље и зато је ласта на трећој грани јеле.
У нашим песмама ласта се помиње обично уз сокола. Тако се на свадби господа пореде са соколовима, а госпође са ластавицама. Ластином месту припада зелена боја која је по јели и добила име, јер реч „зелена” садржи име Елена или Јелена, које је настало од речи јеле. начи да је за наше претке јела била такорећи узор за зелену боју.
Богиња љубави и лепоте код нас зове се звезда Даница и често се помиње у народним песмама. Њено име и данас је омиљено лично име.

2. Ждрал

Богу Хермесу-Меркуру био је посвећен ждрал, гласник богова. Планета Меркур најбржа је планета и зато је тај бог био симбол гласника. Приказиван је с крилатом капом и крилатим чизмама, по чему се види његова веза с птицама.
Глас ждрала веома је звонак и сличан звуку рога или трубе. Тако ова птица најављује свој наилазак. Обично пре чујемо његово трубљење него што га видимо. Ждрал је на другом нивоу јеле који припада богу Хермесу-Меркуру.
Старословенско име овог Бога није познато.

1. Луна

На првом, најнижем небу била је богиња Месеца и лова Артемида-Дијана. Поред мушког имена Месец у нашем језику постоји и женско име за то небеско тело – Луна или Луња. Како постоји птица с тим именом која се зове ЛУЊА (Цирцус), то смо њу одредили да буде на тој грани.

Птица луња има на леђима знак полумесеца и зато се тако по њему зове. Код нас су ове птице данас познате као еје.
Име за Месец, Луна или Луња, траг је да је и у нашем народу постојала богиња Месеца.
Према боји месеца њему је придружена сребрна боја. Сребро тамни као што и Месец губи сјај и смањује се, али може поново да врати пун сјај и боју баш као и Месец.

БЕЛБОГ

Бог Небо код нас се звао другим именом Белбог (Белобог).
И данас се он помиње када се каже:
„Не види Белога Бога!”

Име је добио по белој боји која у себи садржи све друге боје, симболе појединих богова и богиња, који су били његови потомци. Посвећен му је бели голуб,

КИЋЕЊЕ ЈЕЛКЕ

Кићење јелке за Божић потиче из култа небеске јеле, коју су познавали и други народи у Европи. Ови древни обичаји потискивани су с доласком хришћанства, да би поново почели да се јављају и шире у време реформације почетком 16. века.

Звезда која се ставља на врх јелке осма је звезда, СЕВЕРЊАЧА, око које се врти небо.
Лампиони у боји који се каче по гранама симболи су појединих покретних небеских тела, јер је свако од њих имало своју боју као знак.
Култ небеске јеле прадавни је култ у Европи и потиче још из каменог доба.
Предања о јели носе у себи јасан траг и језгро нашег старог Пантеона.

 

 

 

(Извод из текста  Велимира М. Марковића)

Извор: http://vesna.atlantidaforum.com/?p=3934