Перун је словенски бог грома и неба. Сварог је такође бог неба, али ова његова функција није идентична функцији Перуна. Сварог се пре схвата као бог васељене и бог духовног, нематеријалног неба у коме бораве мртви. Можемо рећи да Сварог влада вишим небом, док Перун влада нижим, односно, Сварог влада васељеном, а Перун атмосфером. Перун је један од најмоћнијих богова Словена. Он представља рушитеља, будући да је он бог временских и природних непогода. Перун је члан највећег и најјачег словенског тројства (триглава) заједно са Сварогом и Световидом. Теорија о триглаву као концепту, а не као божанству вероватно је новијег датума, међутим, ми ћемо је узети у обзир при анализи Перуна. Перун се на многим местима спомиње и као Сварогов и Велесов брат.

Перун кажњава кривоклетнике, као и све људе који су зли. Везан је за правду као и свако божанство које је повезано са планетарном сфером Јупитера. Перун кажњава зле и непослушне затварајући им небеске двери. Кривоклетство кажњава још за живота кривоклетника, а у извршавању казне најчешће употребљава муње. У многим списима из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Софyскиј Собор), па чак и у уговорима о миру, Словени су се заклињали на поштовање уговора управо Перуну. Перун би тако требало да казни и прокуне сваког ко би прекршио оно што је договорено.
У хришћанским забелешкама из раног средњег века Перун се најчешће помиње, а често и сатанизује. Ово указује на то колико је чврсто био укорењен Перунов култ код Словена. О посвећености Перуну указује и чињеница да, до данас, многи топоними и биљке носе Перуново име (Перунов врх и Перунова обала у Русији, Перуња вес у Словенији, планина Перин у Бугарској цвет перуника итд.). И дан-данас постоје изреке и клетве на неким словенским језицима које саџе Перуново име. До ђавола се на словачком може рећи До Парома, где Паром управо представља Перуна. На пољском реч пиорун значи гром. Код балтичких Словена четвртак се звао перендан итд.

Име Перун је настало од суфикса -ун или -уњ (-унь), што означава вршиоца неке радње, и корена пер који значи ударати, разбити. Дакле Перун засигурно указује на ударача, разбијача, громовника, а такође и на бога уништитеља и разоритеља. Зато му је и приписан утицај на природне непогоде.

Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело од клопарања точкова. Перун је на киповима представљан као јак мушкарац са брадом. Делови одеће говоре да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје представе Перуна са каменим маљем у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Такође, постоје представе Перуна са луком, који се некад поистовећивао са дугом, а кад би њиме гађао, стреле би се претварале у муње. У Перуновом власништву биле су и златне јабуке. На ово указују неке народне песме:

… Те извади три јабуке златне
И баци их небу у висине…
…Три муње од неба пукоше
Једна гађа два дјевера млада,
Друга гађа пашу на дорину,
Трећа гађа свата шест стотина,
Не утече ока за свједока,
Ни да каже, како погибоше.

Неке легенде говоре о Перуновом сукобу са Велесом. Наводно, Велес је украо Перуну жене, људе и стоку. Велес је покушавао да се сакрије, али Перун га је, разбивши камен иза ког се овај крио, пронашао и победио. Ова белоруска прича даље говори да је Велес након тога морао да остане на земљи. Једна друга легенда говори и о томе да је на Перуновој свадби са Додолом, богињим киша, Велес издвојио Додолу и изјавио јој љубав. Након тога, у сукобу са Перуном био је поражен и протеран на земљу да би на крају нашао своје место у доњем свету.

Перун је такође био повезан са ватром и ватреним животињама. Његова животиња била је ватрени петао, који је нека врста словенског Феникса. Његове животиње биле су и змајеви. Перунови обреди били су везани за ватру. Поред идола је горела вечна ватра, која није смела ни у ком случају да буде угашена, иначе би настрадала цела послуга у храму. (сличан обичај постојао је и у старој Грчкој, у храму Хестије као и у Риму, у храму Весте).

Перун је био и борац против суша. Једна теорија говори да је он имао утицаја на кишу, а друга да је на кишу утицај имала Додола, Перунова жена. Било како било, он је сигурно по том питању могао да учини много.
Певане су песме:

Да зароси ситна роса,
ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај Боже дај!
Ој Илија мој Перуне!
Дај Боже дај, дај Илија дај!
(Рефрен додолске песме из околине Гњилана)

Што се тиче биљака, храст је био неодвојиво везан за Перуна. Ова чињеница поново говори о Перуну као јупитеријанском божанству, јер сви богови који су имали карактеристике Јупитера били су везни за храст (Зевс, Тор итд.). Код Срба се једна врста храста и данас зове грм, а ово име настало је од речи грмети. Дакле, очигледно је да је грм био посвећен грому, односно Перуну. Од других биљака ту су перуника, жалфија, коприва, јабука и чуваркућа.

Перунове животиње биле су дивојарац и говече зубр или зубор. Кад нису имали храмове, Словени су се Перуну молили у гајевима, требиштима и испод храстова.
Након доласка хришћанства улогу Перуна преузима свети Илија. У народној традицији Перун је остао, као и приче о њему, с тим што су многе примиле облик прича о светом Илији, док су друге такође морале да промене име главног јунака. Црква је сатанизовала Перуна, вероватно због његовог јаког култа и великог утицаја на животе људи. О томе говори Новгородска хроника:
Год. 6497 (989) покрсти се Владимир. Владика Аћим дође у Новгород, и разори све жртвенике (требишта), обори Перуна, и нареди да се баци у Волхову; и вукоше га по блату тукући га бичем и штаповима; један зао дух уђе у Перуна, и почне кукати: ‘Ох мене несрећнога! Ја сам пао у немилостиве руке’. И он пређе преко великог моста, баци своју батину на мост, те се још и данас лудаци ударају том батином, да учине задовољство злим дусима. Затим нареди, да га (Перуна) нико не прими, и један становник са Пидбе оде ујутру на обалу реке у часу, кад Перун приспе до обале, одгурну га једном притком: ,Доста си довде јео и пио, мали мој Перуне, продужи и даље пловити’! И сатански предмет ишчезе.
Упркос покушајима да се Перун потпуно уништи, његово име је остало. Штавише, Перун је један од најпознатијих и највише помињаних словенских богова.

Никола Милошевић

http://www.starisloveni.com/

Не плашите се, не будите тамничари своје среће,

ородите се са природом,

видећете сваки сунчев зрак како вас  покреће.

 

 

 

Не удаљавајте се од осећања, пустите нек вас воде,

нек у ваше срце пусте мало љубави, нека пусте

мало слободе.

Нек вам се приближи и добро и лоше,

нек вам приђе свако биће, то је пут до слободе.

Сањајте будни своје снове,

донеће вам љубав,

а љубав ће вас спасити и одвести до слободе.

 

 

Онима који су рођени у суботу (људима и животињама, посебно псима), придавана je способност да могу видети умрле и контактирати с оностраним светом (Буг. пирин.), да могу да препознају вештице и друга митолошка бића, да терају чуму и друге болести, да се преобраћају у змајеве (буг. Пловдив).

Срби су људе рођене у суботу навивали суботњаци, сматрали их видовитим (Бољевац) и веровали да им не могу нашкодити ни хала, ни чума, ни вампир (Тимок). Њих су сматрали „срећним“, али некада, и супротно, сматрали су да суботња деца „неће дуго живети“ (срп.).

Код Ист. и Зап. Словена, субота се такође повезује с уторком и сматра срећним, повољним и „лаганим“ даном, погодним за почетак пољских радова, нпр. орања (сев.рус.), жетве (пољ.), за склапање брака (пољ.) и др.

Ипак, у Пољесју у суботу су се уздржавали од већине „женских“ послова нису сневали, кречили зидове, клали живину, нису рубље стављали у цеђ и сл., с мотивацијом да je у суботу „свет основан“. Украјинци на Карпатима су страховали да се у суботу не разболе, верујући да у том случају неће оздравити.

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Највећа тајна у свим световима и свим пространствима – ма шта ми мислили –  јесте тајна љубави.

Поред свих тајни у Васељени и Вечности, љубав је, ипак, била и остала највећа тајна – тајна над тајнама.

О љубави све знамо, и – ништа не знамо!

Све наше знање о љубави не даје нам одговор на једно сушто питање – питање свих питања: Шта је узрок и покретач љубави?

Ма колико се ми трудили да схватимо, растумачимо и објаснимо љубав, са било којег научног или духовног становишта, љубав ће нам заувек остати неухватљива, несазнатљива, необјашњива, неразјашњива, недокучива – напросто, остаће тајна, велика тајна – тајна над тајнама!

Што више сазнајемо, откривамо и упознајемо љубав – све нам већа тајна, све нам већа загонетка и мистерија бива.

Тајна љубави јесте тајна постања и стварања.

Јер, љубав је пра-узрок свега што постоји у свим световима и пространствима.

Али, је шта је узрок и пра-узрок љубави?!

Не знамо!

И никада нећемо знати!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Живети са смислом, то значи: ЉУБИТИ И БИТИ ЉУБЉЕН.

Нема веће радости, среће, лепоте, дивоте и милине од тога: ЉУБИТИ И БИТИ ЉУБЉЕН.

КАДА ЉУБИШ И БИВАШ ЉУБЉЕН, тада лепоту и дивоту налазиш, препознајеш и откриваш свуда око себе.

Тада лепоту и дивоту видиш и тамо где је нико други не види.

Онај ко није ЉУБИО И БИВАО ЉУБЉЕН, тај ни живео није!

Све друго у свету без овога: ЉУБИТИ И БИТИ ЉУБЉЕН губи сваку вредност, сваки смисао, свако значење.

Највеће богатство, највеће блаженство, највећи дар и највећи благослов Неба и Светлости налази се у томе, да ЉУБИШ И БИВАШ ЉУБЉЕН.

 

 

(У сутон, 21. жетвара 7526. године; снимио: Јован Костић)

Опсена има огромну главурду
И зубало са шестошездесетшест зуба
Који застрашеном окраћују памћење
И леде Судбину у крви записану

 

 

Опсена има разјапљену чељуст
И језик палацав ужарен и многокрак
Који застрашеном врти мозгало
И душу у круголет по световима баца

 

 

Опсена има узано грло и џак стомак
И црвен дрхтави јед-њак чеж-њак
Који застрашеном сисају страхе
И красницу живота у заборав крију

 

 

Опсена сени са гомилом лажа паралажа
Ал је нејака за Истину Љуб и Правду
И распада је силница Песма-лечилица –
О Богодаре Милодаре Љубавдаре!

 

-2013. година-

Мислим…
Постојим…
Није ли све оно што нас вуче и привлачи игра- центрипеталне и центрифугалне силе.Физички закони пресликани су на наше битисање на планети.Од свег дара ми не користимо,не убирамо плодове који су зрели…Животаримо…
Бојимо се,плашимо,страхујемо,плачемо…
Измислили смо хиљаде речи које описује једна реч-Мука!Мука ударила на човека,он више не може даље.Стали смо.
Чекамо!
Судњи дан…
Антихриста….
Питам се….
Није ли тај противник нашега рода наших мисли дело.Чекамо,слутимо,језа нас хвата,црне мисли.Облак сивог дима иде ка нама…
То смо и очекивали,дозивали…
Има ли ичег дивотног да смо слутили?
Не!!!
Док завојница убрзава време,диже резонанцу нагоре…ми таворимо и спустамо….Доле.Међу наше НЕ припаднике,отпаднике,уротнике,..
Губимо контакт са нама,нашим ЈА,…Сушто биће,праизворна материја…
Треба јачи притисак,отисак који не губи се док свиће.Онда зора свану ће,људски род пробудиће,…
Откриће!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Срби нестају зато што су заражени вирусом американизма.

Вирус американизма је захватио свеколико србско биће.

Оно што многе вражје и душманске војске нису успевале кроз столећа и тисућлећа, успео је вирус американизма за мање од пола века.

Дух американизма јесте опаки вирус американизма!

Ко год се зарази тим вирисом – нема му лека!

02

Паразити и рептили су створили најпре дух, а потом и вирус американизма.

Оно што је у првој фази био дух американизма, то је у другој фази – вирус американизма!

Дух американизма је најпре од самих Американица створио кретене и дебиле, да би одмах иза тога почео да врши кретенизацију и дебилизицају целога света.

Рептилски и паразитски креатори улажу силан капитал у културу, музику и уметност, у филм и медије како би што пре, и до краја, спровели потпуну кретенизацију и дебилизацију човечанства.

Кретинизовано и дебилисано човечанство јесте човечанство зомбија.

Ту нема више никакве борбе за слободу, никаквог бунта, никаквог отпора црним гмазовима и паразитима.

Људски род ће постати јаднији и беднији од свих животињских врста.

03

Излаз увек постоји.

Излаз је СРБСКИ МИТ.

Само СРБСКИМ МИТОМ можемо да се исцелимо, заштитимо и спасемо од вируса американизма.

(У сутон, 21. жетвара 7526. године; снимио: Јован Костић)

Превртах небо и земљу да бих

дошао до срећнијих звезда,

превртах и прожима ме нека

пријатна језа.

Језа која задовољство чини

сваки дах ти радост прати,

језа која пожели осмех на лице да ти врати.

У тренутку те славе сваки бол,

се у прах справи,

у тренутку том свака жеља ти се врати.

Осетиш ону срећу коју си као дете

спозно,

она иста осећања искрена,

с  пуно љубави и без лоших мана.

Вратити се у назад, можда је и корак унапред,

можда ћеш више волети и желети,

не као човек, него као велико дете.

Зато се препусти нек те снови прате,

Зато се опусти нек ти у душу љубав врате.

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Руска уметност – то је уметност душе.

Све што је створио руски стваралачки дух: у поезији,  књижевности, музици, сликарству и филму – то има душу, велику и племениту душу.

Западна уметност – то је уметност без душе.

Уметност зарад саме – апстракне и бездушне – уметности!

Запад – то је интелект, то је рацио, то је спекулација и шпекулација у уметности.

Кад гледам филмове Андреја Тарковског и Никите Михалкова, ја тада боравим у свету руске душе, у свету вила и вилењака, у свету девичанства, чистоте и красоте.

У америчком филму – само грозота насиља, мржње, злочина и пустоши.

Нема америчког филма без насиља, силовања, грозних убистава!

Кад гледате амерички филм, тада имате осећај да сте у свету бесова и демона, да сте у неким мрачним подземним лавиринтима где нема ни трачка љубави, лепоте, дивоте, доброте и светлости.

Амерички филм – то је филм који праве једни бесови и демони за неке друге бесове и демоне широм овог бесловесног и умоболног света.

 

02

Најпогубније и најгрозније што је могло да се догоди овој човечанској цивилазацији – то је американизација човечанства!

Американизација света – то је пропаст света!

Овај свет мора да нестане зато што је изнутра затрован американизмом.

Између американизма и сатанизма може слободно да се стави знак једнакости.

Многи то не виде или не желе да виде, али ова човечанска цивилизација сахне, копни и нестаје зато што је и споља и изнутра захваћена рак-ранама американизма.

Човечански стваралачки дух не може да се развије и размахне, не може да дође до успона, узлета и заноса, зато што је на сваком кораку спутан мрачним духом американизма.

Дух американизма – то је дух паразита и рептила.

Американизам и јесте творевина људи-гуштера, људи-змија и људи-звери.

Дан Сварога почеће онда тек онда кад буде посве уништен, и у корену сасечен, рептилски дух американизма.

До тада, биће само наговештаји Јутра Сварога!