ТЕСЛА – МИЉЕНИК И ШТИЋЕНИК БЕЛЕ БОГИЊЕ – Драган Симовић



ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Свако се од нас веома дуго припремао за Знања која је већ примио, или која ће тек примити.
Овде говорим о Знањима из Вишњих светова, о Знањима Богова.
Некада припреме трају кроз више животних токова и кроз десетине поколења наших крвних, биолошких предака.
Ја сам се – а ово су моји увиди из Акаше – кроз најмање три животна тока, те кроз двадесетак поколења својих крвних, биолошких предака, припремао како бих могао да примим Знања која сам у овом животном току примио; а чини ми се, у неким тренуцима тиховања и созерцања, да сам тек на самом почетку свих почетака – да, уистини, још ништа не знам!
Знања нам не долазе случајно, јер случаја уопште нема!
Знања нам долазе једино онда када смо ми посве спремни да их примимо!
Многе религије, које су настале у Ноћи Сварога, говоре о изненадном буђењу и просветљењу, о знањима која нам тек тако, посве случајно, наједном и ниоткуда долазе – у само једном трену!
Кажем вам, све су то омаје и опсене религија, учитеља, боготражитеља и мудраца у Ноћи Сварога.
Пут до Знања је веома дуг, са доста труда и подвига, и тражи, уистини, наше темељене припреме, како у Овостраном тако и у Оностраном.
02
Да бисмо могли да примимо Знања, ми морамо да будемо посвећени.
Посвећеништво – то су Мистерије, као што су, рецимо: Мистерије Белих Ура, Мистерије Велесове, Мистерије Перунове и Живине, Мистерије Елеусина, Мистерије Орфичара, Мистерије Питагорејаца, Мистерије Гностичара…
Шта су Мистерије?
То су тајне школе, тајне установе, тајне академије највишег ступња посвећеништва – школовања, образовања и припремања ученика како би, у даном тренутку, могли да приме Знања Богова на Земљи.
03
Школовање, образовање и припремање за Знања траје, провлачи се кроз многе животне токове.
То је поступак – просец!
Кад се једном започне, у једном животном току, онда се само наставља, и преноси, из живота у живот.
Постоји Дванаест ступњева Знања на Мидгарду и још толико у Галактичком Језгру.
На Двадесет и четвртом ступњу Знања постаје се Сварогов – Сунчев посвећени ратник.
Онај ко достигне тај ступањ Знања сврстава се међу Беле Богове.
Тај тренутак сврставања међу Беле Богове јесте рођење Новог Бога или Нове Богиње.
04
На овим Знањима, већ тридесетак година, ради мој врли пријатељ и велики посвећеник – Владан Пантелић.
Ради темељно, темељито, самопрегорно, одговорно, часно и, надасве, посвећенички.
Он је, из Вишњих светова, добио и дар и задужење да та Знања проноси и предаје у Беломе Србству.
Ја немам ни тај дар ни то задужење од Бића Светлости из Вишњих светова.
Ја сам само песник вилењак који има посве другачију мисију, а ви већ или слутите или знате која је то моја мисија.
Стога молим, и љубим, све оне који се обраћају мени за било какву врсту помоћи, да се, уместо мени, обрате мојему врлом пријатељу Владану Пантелићу, који је свагда, вазда и увек, спреман да их прими и уведе у Тајна Знања Белих Богова.
(Велики Гај, у поноћ 9/10. житња 7526.)
Пробуди се и устани пресветли Роде
Никада никоме не окрећи други образ
Јер ћеш бити отсечен од моћних предака
И бићеш отсечен од својих потомака
Не буди лака жртва жудње удвојене
Крени у освајање сопствених дубина
Уништи непријатеље у глибу подсвести
Пиши Песму – то је твоје дете и награда
Пусти омају Јевропу принцезу–лопужу
Она одувек гаји двосмислу реч –нереч
Стално те понижава отима корене и име
И склони са чела лажа вође штеточинце
Не могу те водити амебе сатрапи вампири
Они што избеченим очима мотре на туђе
Ти си носилац сушта-матричног бивства!!!
Устани! Твори љубавност и праведност света!
-10.ула 1856, године, рођен је наш Никола Тесла-
„Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осећао физичку бол. То је зато што су наша тела од сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негде, на другом крају ове планете, умрло дете или племенит човек. Цела васиона је у извесним периодима болесна, од саме себе и од нас. Ишчезнуће неке звезде и појава комете утичу на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче; због наших осећања и мисли цвет ће дивније замирисати или ућутати. Те истине изнова морамо учити да бисмо се излечили. Лек је у нашем срцу и, исто тако, у срцу животиње коју називамо васионом.“
„Живот је ритам који се мора спознати. Ја осећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човек и звезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја светова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да човек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свету, а да старе не наруши. Знање долази из васионе; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осећајно биће, као што су то биљке, звер и човек. Звезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо овећ обузети собом разумели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.“
„Семе биљке мора пасти на погодно тло, и треба га заливати, неговати и чекати да изникне и олиста. Тако је и са сваким човеком или бићем које има људско обличје.“
“ Чујем да се моји Срби нешто жале. Шта им недостаје? Имају Владику (Николаја) и мене, оно што је врхунско на Земљи: Поезију и Науку.“
„Религија и филозофија уче да човек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и немогућније. То је: шта учинити да се у васиони сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра.“
„У васиони и у природи постоји виши морал; научник треба њега да следи. Што се тиче људског морала, сва историја би се могла свести на две речи: Крв и Злато. “И само крв тече и злато сја! “ То су стихови Ендре Адија. Тако ће бити докле год међу људима не завлада морал звезда.“
„Усмерите све виталне и духовне енергије на дело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите – Никола Тесла је био срећан човек.“
Припремила: Драгана Миладиновић
..Оно о чему ја размишљам а шта
ЈА
Заиста могу да учиним,
Господине Моргане,
није само пуко бежично
преношење порука на велике раздаљине,
већ је то преобликовање читавог света у
такорећи осећајно биће,
које осећа целим својим телом
и кроз које
мисао може да севне као кроз главу ,,
Сунце се за облаком сакрило
подвирује над пољаном Божурова
зрачком малим главе да му греје.
Божур плаче за Сунцем целим.
Полумесец шоту игра са Даницом,
игру српску где се шотке са кораком боре,
од Дренице друге наше Свете горе.
Божур плаче за Месецом целим.
Божур у корове расте
зар се крв јунака у коров претвори?
Па не може главу да промоли.
Божур плаче, за чистотом својом.
Божур плаче, за куће наше
што се Крстом и Иконом,
Славом и Сабором кићаше.
Божур плаче, за знамењем својим.
Заискриш тако у мислима мојим
Затрепериш нежно таман да заболи
Запитам се онда да ли ја постојим
Да има неко вечно да те воли
И дођеш тако тек да не даш мира
У снове моје самотне и дуге
Обично ноћу док музика свира
И када је срце тако пуно туге
Прошеташ тако ходницима ума
Кроз које нико није смео проћи
Стазама мисли скренеш ли са друма
Где год закорачиш мени ћеш доћи
Зато те молим не долази више
НИТИ У СНОВЕ НИТ У МИСЛИ МОЈЕ
Ко оне летње ненадне кише
Ко љубави што више не постоје
А сузе тешке просуте без броја
Које ни време не може да брише
Оне су драга ова песма твоја
ПОСВЕЋЕНА ТЕБИ И НИКОМЕ ВИШЕ
Бурка ме бура
и осећаји нејасни
у срцу бију
искочиће
са војском мрава
У трену осетим
пузање црва црвених
кроз жиле и
чланковито им тело,
у души беспокој зева
Хтела бих воће живота
да загризем,
сочност да осетим
и радост ситости,
ал’ тешко је,
друже,
тешко,
кад једноме се надаш,
а прах слива се низ жеље
Прогонитељи мајушни
душом се сладе,
ти, мајушни људи зли,
који целивају –
а осмех их у грчу одаје
Неуморни мрави и црви –
безобзирна гамад
што немир у мени буде,
та људина бедна
што окове веже
за тајне што у мени
једним часком прелете само,
а ја бих да их чујем
Будите добро –
мене јади муче!
Радујте се сујетно
што немам свануће!
Бурка ме бура и осећаји чаме,
душа ми прекипава од таме
Тешко је, друже, заволети срце
што млако куца,
мраком што се покрива и
ћилимом бола,
утрнуло,
бедно,
од вечних и
непроживљених ми снова.
Он ништа нема осим самог себе
дрхтаво усамљен моћник
пред невиним маслачком
и тананим лишћем најтврђег храста
Стране света провејава сам,
он, дрхтави Еол,
моћник ветрова
Сведок је немушти
испуњен празнином
само кад хучи свет нови кроји
и у њему хаос ствара
Непомичне и сјајне
гледаху твоје далеке очи
На мојим празним длановима
носим спомен
на облик твоје главе,
твојих рамена,
твојих усана.
Чувам и ведри осмех
твоје доброте.
Немам ништа друго
Нити ће ми ишта друго недостајати
Била сам богатија од целог света!