Бити црн као гавран, а кукати као сиња кукавица
“Гавран. А. Гура сматра да у групу врана спадају гавран, чавка, гачац, као и сама врана. У многим словенским традицијама легенде описују „гаврана“ писмоношу, весника смрти, проналазача блага и др., односно – птицу са сличним карактеристикама, али која се не именује. Гавран или врана се често јављају и у народним бајкама или баснама, где имају одлике мудре птице која преноси лоше вести, зна неку тајну или чува благо, а понегде бива и смешна због своје хвалисавости (СМ, 2001: гавран и врана). У вези са претходним је и навод А. Ломе о томе да стрвождерска особина и црна боја чине гаврана предзнаком и симболом смрти, несреће, но на другој страни она, удружена са искуственим чињеницама да је гавран најинтелигентнија од свих птица, пружа основ за развој сложенијих митолошких представа (Лома, 2003: 109).
Из народних епских песама које је записао В. Ст. Караџић позната нам је такође улога гаврана као весника смрти и несреће, а преко честе формуле која се јавља на почетку песме: Полећела два врана гаврана. Све ове особине гаврана и врана виде се и у клетвама. Како истиче Л. Ђаповић, у таквим се клетвама проклињаноме жели да му птичурине кљују тело. Тако се проклиње: „Чавће и гаврање те по сливе разнели!“, или „Чавће му мозак искљуцале, очи извадиле!“, „Вране кости да ти разносе!“, „Гаврање те разнели!“ (Ђаповић, 2009: 69). Гавранова глава, као и делови тела, нпр.
нокти или крила, користе се често у разним бајањима (љубавним, против урока и др.) (Мијушковић 1985) и у народној медицини (Гура, 2005: 397). Гавран се сматра творевином ђавола (отуда његова црна боја), који се
и сâм може претворити у гаврана, а и вештица се може препознати по томе што на њеној кући стоји гавран. Чајкановић је, према подацима из збирке Симеона Ј. Ђурића, записао причу о постанку гаврана од сина који се занео у
игри и заборавио да изврши очеву заповест (па после дрско одговорио да није могао доћи раније јер нема крила), те га је болестан отац проклео да добије крила и тело као у врага (Чајкановић, 1927: 461). Постоји и легенда по којој
је, за казну, гавран од беле птице постао црн, и од тада мора да се храни стрвинама (СМ, 2001: гавран и врана). Због грабљивости, гавран се везује за вука, те се сматрало да ако неко пева у шуми и види г., набасаће на вука, или да гра-
ктање г. над стадом најављује вуков напад на стоку (Исто). Гавран и врана се у словенској култури још повезују и са мотивима крви, крађе и смрти, а сматра се да дешавање повезано са сваким од наведених мотива гавран или
врана предсказују тако што га изговоре (за смрт или крвопролиће, у делу Русије сматрају да гавран гаче „крв, крв“) (СМ, 2001: гавран и врана; Гура, 2005: 401), или пак прелете преко куће или села, што илуструје и новији теренски пример из Метохије: Гавран то. (…) Е, он гаче, горе, дол’е гаче,
гаче… Кад ти прође преко обора, преко куће, то саи (истина) имаш лоше ти изађе за нову годину (Милорадовић, 2010: 66). Црна боја и непријатно грактање су најважнија спољашња обележја на основу којих се и гаврану и врани приписују особине злокобних птица (Васева, 1998: 89). Код свих Словена, дакле, гавран или врана предсказују нешто лоше и
сматрају се злослутним птицама (Гура, 2005: 401), па се тако и код становништва на просторима некадашње Југославије срећу следећа веровања везана за гаврана: У Херцеговини се гавран сматра као „вјесник несреће; ако он пане на кућу, онда ће та кућа остати без домаћина или је већ остала, а ако често налијеће изнад куће и гракће онда и то слути несрећи. Кад се у селу појави више гавранова онда ће у том селу бити наскоро људска погибија. У вријеме битке изнад које војске гракне један или више гавранова та ће војска веома погинути у првом сукобу“ (Ђорђевић, 1958: 54). Ако гавран лети гробљу или око гробља, то је рђав знак: слути смрт, неко ће се скоро сахранити (Бершићи) (Филиповић, 1972: 218). Кад гавран „гракће“ у селу, некога ће да закоби: неко ће умрети (у Булачанима (Ердељановић, 1939: 500). У источној Србији се сматра и да је гавран тај који је на сабор у коло донео парче меса и тако предсказао долазак Турака и помор народа (Ђорђе-
вић, 1958: 54). Сматра се да гаврани предсказују и лоше време, тј. кишу. Гавран који на пољу падне на бразду може предсказати изумирање породице или извршавање казне за почињени грех у одређеном колену, одређеном бројањем
бразде на коју је пао гавран (Филиповић, 1972: 218).8
Као помоћ у одагнавању лоших вести које доносе гавран или врана, углавном се изговарају одређене формуле; тако се у Пољској каже: Пу, пу, со теби у очи, нека ти измет у грло скочи, од тебе је, врано, боља Христова воља (Гура, 2005: 402), а у Шумадији, где се верује да гавран доноси смрт
када гракће, говори се: „Ту ти глас, за морем ти част!“ (Ђорђевић, 1958: 54-55) и др. У неким местима у Србији постоји и забрана убијања гаврана, јер се он сматра птицом пророчицом која доноси вести о боју и брани од града. Гавран се каткад истиче и као доносилац добрих вести, па тако у једној песми забележеној код Вука Караџића доноси момку вести о свадби (Карановић 2011); у овом случају је истакнута његова позитивна посредничка улога између овога и онога света, из кога доноси добру вест.“
– Нина В. Аксић, Птице злослутнице у словенским веровањима
Песниче, Витеже и Соколе,
има много речи које су у употреби и много шире, код других народа, осим ових које сте споменули.
Апостол, нпр. Знамо ми да је постолар неко ко прави обућу, ципеле. Постоле, значи ципеле. А реч ~апостол~, је неко ко не носи ципеле, јер су апостоли у та времена из скромности ишли боси. Ову реч користе широм света, а не знају корен значења.
Многи су чули за Веде из Индије, а код нас има реч ~пропоВЕДАТИ~.
Број ~три~ се изговара исто или врло слично у многим језицима.