Употреба огледала (као и свих других глатких површина које поседују способност да рефлектују светлост) у магијске сврхе и у циљу прорицања и “виђења” прошлих, садашњих и будућих догађаја, стара је готово колико и људски род и постоји у свим епохама и културама, а велики број народних обичаја и такозваних празноверја која се односе на огледала и на срећу или несрећу коју она могу донети, говори да она заузимају посебно место у колективној свести човечанства.
Запитајмо се зашто се врачеви и људи са екстрасензорним способностима, односно људи појачане енергетике, избегавају често гледати у огледало…
Моћ огледала да открију оно што је скривено позната је још од античких времена.
“Гледање” у огледало (или било коју другу глатку површину која одражава светлост) у циљу прорицања користили су древни Египћани, Арапи, Перзијанци, Грци и Римљани. У античкој Грчкој, по овој вештини су најпознатије биле пророчице из Тесалије које су своја предсказања исписивала људском крвљу на огледалу, а сматра се да су оне научиле чувеног Питагору како да гледа у будућност користећи одраз месечине на магичном огледалу.
У Риму су се људи вешти у “читању” из огледала називали спецулатии и били су врло тражени јер је било много оних који су желели да баце поглед на своју будућност, добију одговоре на питања и решења за своје проблеме.
У средњовековној Европи, сем огледала, коришћене су посуде с водом обојене изнутра црном бојом (и славни Нострадамус је захваљујући једној таквој посуди добијао своје визије).
Смртоносан поглед Медузе је паралисао и претварао у камен свакога ко је био неопрезан да је гледа изравно у очи. Али је Атена (богиња мудрости) дала Перзеју бакарни штит исполиран као огледало и јунак је помоћу одраза у њему успео скинути главу чудовишту …
Али, ево и питања: зашто је штит био баш бакрени, а не, рецимо, сребрни? И зашто су Кинези у кревет стављали баш медена огледала? Због сиромаштва? И да ли има значаја од којег је материјала направљено огледало?
Очито да има. Данас знамо да је механизам одраза енергије која је у додиру с твари (без обзира је ли то енергија радиоталаса, видљиве светлости или рендгенских зрака) у ствари исти: продирући у твар, та енергија помоћу сложених процеса изазива обратну емисију – зрачење властитих честица. Управо то ми примамо као одраз.
Али, каквом ће дијапазону припадати то секундарно зрачење умногоме зависи од својства те твари. Тако, постоји мишљење да метали топлих нијанси (бронза, бакар, мед, злато) у знатној мери апсорбују ‘месечеве’ (хладне, депримирајуће, Јинг) енергије и лепо узвраћају ‘сунчане’ (топле, стимулативне, Јанг) енергије.
Та се хипотеза у потпуности поклапа са сувременом науком: психолози и физиолози добро познају колико благотворно делују на човека ‘топле’ боје и колико депримирајуће делују оне ‘хладне’. Можда фине енергије које прате умртвљено хладну светлост месечине на Земљи и јесу одговор на једну тајну: зашто је бројност психичких поремећаја, необичних поступака, самоубистава и криминала у знатном порасту док је месец пун…
У свим временима сви народи имали су озбиљан и најчешће опрезан однос према огледалима. На пример, у различитим земљама постојало је овакво веровање: дете пре него што напуни годину дана не треба да се огледа у огледалу јер ће га у противном снаћи разноразне несреће…
У Европи су сматрали да је нарочито штетно да се гледа у огледало у полумраку или уз вештачко осветљење.
У Шведској и данас верују да ће девојке које се огледају у огледалу уз свеће постати непривлачне.
У Немачкој су у повести огледала често била потпуно уклањана из куће у последњим месецима трудноће. И данас постоји веровање да што мање у стану имате сјајних предмета и површина за огледање – то боље по вас.…
По народним веровањима, огледалима су се приписивале и позитивне и негативне моћи. Сматрало се да су у стању украсти човеку душу, а један од најраспрострањенијих обичаја је да се у случају нечије смрти у дому покојника прекрију сва огледала да се не би догодило да душа умрлог угледа себе и тако остане заробљена између два света, а врло много људи верује да ако нетко види свој одраз у огледалу у просторији у којој је неко умро, то значи да ће и он сам ускоро доживети исту судбину. Такође, “огледало треба уклонити из собе болесника јер је душа у време болести много рањивија и подложнија утицају злих сила. Сломити огледало је лоше знамење и донеће 7 година несреће, али је још опасније огледати се у њему ноћу при светлости свеће јер тада могу кроз њега нагрну духови из другог света.” …..
Извод из текста „Тајне моћи огледала“ – извор: интернет страница АТМА
