СТРУКТУРА ТЕЛА ЧОВЕКА
- Дух
8.Тело Највише форме – Дух ПРАВ (Божанско у човеку)
7.Тело Душе (Гранично за комуникацију Душе и Духа)
6.Тело Карне
- Креативно (мислеће) – Душа СЛАВ
- Звездано (астрално)
- Димензионално (енергетски канали)
- Јав (физичко тело) – Тело Јав
1.Заштитно (аура)
Воља – Моћ силе „Ја“ управља свим телима.
Потомци Родова Расе Велике у овом животу, никада не треба да стварају у глави мрачне, безумне и хаотичне Слике, тј. да Образују Реалности Тамног Света, у којима се манифестују зло и окрутност, паразитизам и нерад, лаж и обмана, страх и безверје, угњетавање и крај света.
Главна ствар је – не стварати мрачане врсте бића за нову Обликовану стварност јер то уништава не само креирану у Чистој Души мирну Живу реалност, већ онда уништава и самог човека, који је створио тај Мрачни Свет, који га одводи после смрти до капија Пакла.
Словени су разликовали три стања телесних система:
Равнотежа – то је РА (светлост, сјај.), то јест, у систему постоји доминација светлости над материјом и она напредује.
Мракобесје – када се Материја налази Без Ра (без светлости), односно у систему доминира материја над светлошћу и она деградира.
Стагнација (мир)– то је када су светлост и материја у систему једнаки и ни један од ових елемената не претеже. Систем је без кретања.
————————————————————————————-
5.1. Пут први. Уздизање у свету Славе
Прва фаза (циклус).
Прва 3 дана након смрти
„Ближи се време одласка човека из Света Јав“.
Прво, њему као да сузе очи, све је покривено маглом, тело је испуњено болом, урањања у хладну језу, дрхтавицу. Умањује се слух, али то само окружујући Свет постаје нечујан, а изунтра настаје зујање,прелазећи у звоно, од необичне експлозије настаје распад и гашење искре у празнини.
Умирући почиње да осећа да лети у неку цев и при томе он се врти, а цев се сужава (ове сензације човек осећа, зато што је кретање Душе почело од ниже чакре (Извора) гениталија, а енергија, пристигла на сваку пратећу чакру је запечаћена – отуда и осећај сужавања тунела) и он осећа на себи притисак. То се пробија централни енергетски канал и људска Душа лети по Харамну (Сушумна), каналу по кичменом стубу који се осећа као тунел или цев.
И он лети кроз овај канал и стиже до раскрснице. У подручју срца је тачка коју осећамо као раскрсницу пре раскрснице. Директно он види Белу Светлост, десно – зеленкасту, лево – плавичасту. Треба да се креће право ка Белој предвечној Светлости (Чакри Рода) смештеној на крају тунела. И он лети право и притисак на њега се појачава, постаје скоро болан, он се окреће, али лети ка Светлости.
(Ако је човек у животу тешко болестан, онда чакре (три ниже посебно) су празне и умирући много пре тренутка смрти већ може да буде ван свог физичког тела и да буде у вези са њим само посредством сребрне нити.)
„Чим Душа излети из кичменог стуба кроз горња врата свог тела (грешник не лети кроз тунел он излази из тела кроз доња врата), отвара се невероватан простор пред њом.
Она види себе са стране“. „Нашавши се ван тела и прво шта пита његова Свест је – да ли сам мртав или нисам? Где сам то ја? – пита се његова Суштина, АКО ТАМО ЛЕЖИ МОЈЕ ТЕЛО?
Она лебди као да је у истим пределима места пребивања, са људима који су у животу али то више није та област Света Јав у којој је она живело раније“**.
Умрлом изгледа, да може да пружи руку и узме било коју ствар из некадашњег свог окружења али познати за њега Свет, више га не примећује и на њега не реагује – а то је због тога, што је напустивши своје тело прешао у област Међусветова названу „Ивицом Света Јав“, из које касније умрли прелази границе светова по пролазу названом код Славјана „Калинов мост“ – стиже у област „града Сунца“ који се налази у области Ивице Света Јав.
„Гледајући себе у новим условима и фокусирајући се детаљно на било који део свог новог тела он открива, да је постао прозрачан, да је његово ново тело само игра светлости“.
Умрли, на пример, може да се фокусира на руке или дланове. Он, налазивши се на „Ивици Света Јав“, добро види остављени иза зебе Свет Јав, своје рођаке, своје лежеће физичко тело, може бити и лекаре који покушавају да га оживе – он чак чује о чему они говоре.
———————————————————————————
* Али, та осећања се јављају само код оних код кога је некако недовољно развијена свест, а код других се то не дешава.
** И ту сада његово тело лежи сасвим близу. „И овде је важно да се задржи јасноћа мисли. У том тренутку свест није испуњена утисцима, звуцима, сликама, мирисима и лако види Саму Себе што и јесте реална Стварност.
Свест и блистав шеснаестодимензионални ум – су нераздвојни!“
Али умрли још до краја није схватио да он више није у Свету Јав већ да је стигао у простор Међусветова који се наслањају на те Светове па тако људе и ствари он може да види одмах и са свих страна и изнутра, да се креће, он такође може готово тренутно и да види било коју област Света Јав са ивице Међусветова.
Он мора само да схвати да је то својство тог простора.
Даљи успех у потпуности зависи од развоја његове Душе. Ако је у њему развијена самосвест свог „Ја“, као божанске светлосне искре, ако је још при животу спознао Свет Светлог Нава и формирао неопходно за живот у том Свету тело, она се одмах преводи у следећи хармоничан шеснаестодимензионални свет Лега.
Да би били у стању да се тако управљамо, неопходно је да напорно радимо овде, у нашем четвородимензионалном постојању.
Развој самосвести свог Духа („Ја“) би требало да почне још током живота, много пре смртног часа – али у наше време, таква духовност је ретка и зато већина, губи на тренутак појављујућу самосвест остајући на Ивице Света Јав.
Од тог тренутка, па све до деветог дана (како код кога, све зависи од развоја Душе) почиње да се формира тело неопходно за прелазак у други свет (то је код оних код којих то тело није формирано још за живота).
Ово тело формира се под утицајем енергија и зрачења звезде Маре (Богиње Смрти) а такође се користи енергија која долази од погребних обреда, које спроводе рођаци и пријатељи.
Када се прекинута свест опет врати човеку, буквално у року од неколико сати након смрти, среће дух Вечности који изгледа пред њим у било ком облику (Хришћани виде старца или самог Христа, Будисти—Буду, Кришнаити—Кришну, Словени своје божанске Претке и тако сваки по својој Вери, тако како одговара нашем животном окружењу).
Многима који не верују ни у шта, у сусрет долазе давно мртви рођаци. Умрлом детету могу да се појаве његови родитељи, мајка или отац. Они упућују умрлом поздраве и упутства, али ако се свест умрлог није развила, он поново може да урони у Таму незнања. И онда га само погребни обред (трећег дана) живих рођака и пријатеља дозива памети.
Превео: Душан Ми
