Раздани зором очију својих
собу од тминe
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима небеснице

Опарај од туге чипку палу на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно…

Док дрхте од дотицања,
дај наде знак да замахнем као паун уз нежно мирисно ти тело
и на црвене усне ти разгранам дугина крила, док напајам се влажношћу у умилном оку а потом

тихо бивам на недрима твојим.

Само напред и навише!

Само напред и навише, ка Дану Сварога, ка Извору Живота!

Не оклевајте, већ само напред и навише!

Путујте, пловите, летите кроз светове, кроз сазвежђа и звездана јата, кроз овострана и онострана пространства.

Ако се поново не родите, ако не постанете нешто више и вредније од онога што већ јесте, то је као да се нисте ни родили, као да нисте ни живели.

Само напред и навише!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Ко год саучествује у Божјему Стварању, тај проналази Лепоту свуда око себе.

А где је Лепота, ту су, гле! Љубав и Доброта.

Лепота, из свог Суштаства Лепоте, без престанка исијава Љубав и Доброту.

Сваки стваралац и градитељ, сваки песник и уметник, сваки пробуђен и освешћен човек саучествује у Божјему Стварању.

Јер, Бог у Свом Стваралашатву ствара и кроз нас – кроз нас и преко нас!

И, све што ми у својему стваралаштву стварамо – стварамо, уистини, кроз Бога и преко Бога.

Бог је Једно Те Исто Сушатство с нама.

Бог не може бити Једно Те Исто Суштаство без нас, већ једино с нама.

Бог Је Потпун само онда када је с нама, и у нама.

Бог нас ни на један једини тренутак не оставља саме, већ је  свагда и навек с нама и у нама.

Бог је истовремено и Једнина и Множина.

Један Је Те Исти Бог и у мноштву Богова, и у мноштву Бића, и у мноштву Суштастава, и у мноштву Светова.

Љубав, Лепота, Доброта, Светлост, Истина, Правда – све су то тек различита Божја Имена, но, Божје Суштаство остаје Једно Те Исто у Свему, без промене.

Небројено кристала земља шаље- на пут

из утробе своје,  их вади – на светло дање

Ено, већ виде се врхови њихови – пуно поље

Шта чиниш, Мајко,. . .питања се роје

Да л спремаш се за светла пут …  или

сјаји то љубав твоја за нас овде, преостале

Светле жита, видим  и дрвеће корење помера

и радује се свака птица –селиће се и планине

потоци, реке, мора и капи златне – кишне

Светло топлине, поздрава, шаљеш. Мајко,

земљо пред пут – додирујеш наше руке,

љубав спушташ на  дланове. ..  сваком

расту твоји кристали Мајко  – нама поздрави

расте земље светло – од њега и сунце јача –

на рукама нашим  – срца твог пламенови

“Ово је пут к ослобођењу од брига и патње:

Мислите тако, као да ће свака ваша мисао

бити ватром у небо усечена,

за све и свакога да је види.

Јер тако, уистину, и јесте.

 Говорите тако, као да цели свет ништа друго

но једно једино ухо, начуљено да чује што кажете.

 А тако, уистину, и јесте.

Поступајте тако, као да ће свако ваше дело

пасти на ваше главе.

А тако, уистину, и јесте.

 Желите тако као да сте ви сами та жеља.

А тако, уистину, и јесте.

 Живите тако као да сте самом вашем Богу

потребни да би Свој живот живео.

 А тако, уистину, и јесте.“

Књига Мирдадова

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

У Ноћи Сварога владала је тама свуда око нас, па и у нама.

Све душе тада бејаху утамничене, како у овоме свету тако и у оностраним световима – после одласка са овога света.

Религије које су настале у Ноћи Сварога биле су религије опсена, омаја, илузија и незнања.

Вековима, гле! душе већине јудео-кршћана и муслимана обитаваху заглављене – у неком сневајућем, спавајућем стању – у земаљским међусветовима, односно, у сферама које се зову астралне, а то и јесу сфере илузија, омаја и опсена.

Астралне сфере – будући да се граниче са ауром Мидгард-Земље – јудео-кршћани називаху Рајем илити Еденом, а у суштини, то бејаше само привид, илузија и опсена Раја – Свароговог Златног Ирија.

Просто речено, те душе су боравиле у Виртуалном Ирију, у сферама Поднебесја.

Прави Рај – Сварогов Златни Ириј – налази се у Трећем Небу које се зове Сварга – Небо Богова.

Јудео-кршћани и муслимани ни дан-дањи не могу чак ни да појме Сваргу, јер сам појам Сварге и њеног устројства превазилази свако њихово појимање и сваку њихову свесност и самосвесност.

02

У Ноћи Сварога није било Аватара.

Аватари се нису појављивали на Мидгард-Земљи, јер је тама незнања владала свуда уоколо.

Аватар је праизворна ведсрбска реч коју ми данас доживљавамо као туђицу.

Многе праизворне ведсрбске речи ми, данашњи, доживљавамо као туђице, будући да смо у Ноћи Сварога изгубили везу са ПраИзвором и ПраИсконом.

АВАТАР се у космичком огледалу чита као РАТАВА: РА-ТА-ВА.

Када Аватар-Ратава преведемо са праизворног ведсрбског на савремени србски, онда је Аватар-Ратава – ИЗАСЛАНИК БОГА РА, односно: СВАРОГОВ ПОСЛАНИК.

03

Зашто је важно да још за живота на Мидгарду стекнемо Тело Славе?

Одговор је прост: да бисмо постали Аватари-Ратави.

(Све су праизворне ведсрбске речи вишезначне, будући да се увек читају у космичким огледалима, јер су и стваране у космичким огледалима. Те речи су вишезначне и вишепросторне илити вишедимензионалне. Мени су биле потребне многе године посвећеничког истраживања ведсрбског језика, да бих дошао до тог познања!)

Као Аватари-Ратави ми добијамо од Створитеља највише задатке и дужности за буђење, освешћивање, спасење и узношење Рода – Малог и Великог Рода.