Ову фразу бележимо у обредним песмама све три гране словенских народа, што нам даје за право да је означимо као прасловенску. Она се употребљава при опису врха стабла света, када орао или каква друга птица настањена на том врху, својом активношћу отреса златне ресе. При падању на земљу оне се јављају и у виду златног перја или златне росе. Потом се сакупљају и носе к златару који од њих израђује различите обредне предмете од којих су најзначајнији кључеви. Опадање златних реса, као и предмети израђени од њих наговештавају божанску свадбу. Потврду о старини овог мотива налазимо највише у балтичкој традицији али и код других индоевропљана.
Na śród dworu jawor stoi – hej leluja!
Na jaworze złota rzęsa – hej leluja!
I przylecieli rajskie ptaszęta – hej leluja!
I obtrzęśli złote. złote rzęsy – hej leluja!
I wybiegła nadobna dziewczyna – hej leluja!
I rozpuściła swój biały fartuszek – hej leluja!
I pozbierała złote. złote rzęsy – hej leluja!
I skoczyła do złotniczeńka – hej leluja!
А в поли близко дороги,
Божая, божая мати,
а все в золотi ходила,
садок сажений наострожений,
а в тiм садочку бiла постiлка,
а в тiй постiлцi кгречна дiва,
ряси серегла и там заснула.
Райски пташочки рано злинули,
рано злинули, рясу сшайнули.
Золота ряса дуже звенiла,
дуже звенiла, дiву збудила.
А дiва встала, рясу зiбрала,
зiбрала рясу, чтом до поясу,
понесла жь собi до золотника:
– А помагай Бiг золотниченьку,
золотниченьку, ремесниченьку!
А зроби жь мiнi золоту шубу,
а з обрiзочкiв золотий пояс,
а с отрусочок в срiбний перстенец,
по тiм останку перлову тканку.
Pred kućom ti bor zeleni – kolendo, kolendo!
na njem tica orle sjedi – veselo, veselo!
lijepo pjeva i besjedi – kolendo, kolendo!
Kako orle kljunom trese – veselo, veselo!
otpadaju zlatne rese – ko/endo, kolendo!
vi kupite zlatne rese – veselo, veselo!
nosite ih u zlatara – kolendo, kolendo!
da sakuje zlatne ključe – veselo, veselo!
Текст: Душан Божић, Ивана Мораревић
Литература:
Radoslav Katičić – „Božanski boj“, Ibis grafika, Zagreb, 2008
Radoslav Katičić – „Zeleni lug“, Ibis grafika, Zagreb, 2010
Слика:
Врх – Душан Божић
ИЗВОР: Српска родноверна жупа „Луг Велеса”
