Да ли сам вам већ писао о србској надмоћи?

Да, и то не једном, већ више пута.

Свеједно, писаћу поново, поново, и поново…

Писаћу о србској надмоћи све донде док србску надмоћ не поченомо да осећамо у крви, у живцима, у срцу, у души…

Све донде док нас србска надмоћ посве не испуни и не прожме, све донде док не почнемо да дишемо и живимо србску надмоћ.

Јер, само србском надмоћи можемо да се одбранимо и заштитимо од наших душмана и врага, од предатора и паразита, од гуштера и зелембаћа, од змија и јакрепа.

Србска надмоћ – то је наше божанство Дика!

То је наша Част.

Србска надмоћ – то је Светлост над нама и у нама.

То је наш Отац Сварог; то је наша Мајка Мокоша.

Србска надмоћ – то је надмоћ Живота над Смрћу!

 

 

 

 

 

 

Сневам један будући свет,

у којему ћемо сви бити

срећни и радосни;

 један будући свет,

у којему ћемо сви бити здрави,

безбрижни и спокојни;

 један будући свет,

 саздан од светлости,

љубави, лепоте и доброте;

један будући свет

 у којему неће бити туге,

 патње, боли и смрти.

Сневам –

 од када знам за себе сневам! –

један будући свет,

свет лепши и бољи

од свих знаних

и незнаних светова.

 

ОСЛОБОЂЕЊЕ И ПОНОВНО РОЂЕЊЕ БЕЛОГА СРБСТВА

Србство ће бити онолико јако или онолико слабо у зависности од броја пробуђених и освешћених Срба и Србкиња.

Што је више пробуђених и освешћених Срба и Србкиња, и Србство ће, зацело, бивати све јаче и све моћније.

Нема јаког Србства са успаваним Србима и Србкињама!

Увелико се говори о Трећем светском рату који је почео пре много лета, само што милиони спавача још нису обавештени о томе.

Трећи светски рат (а, можда је то већ Пети или Седми или, пак, Седамдесет и седми светски рат, по нашем рачуњању!) није видљив, већ невидљив, скривен и тајан, то је рат за људске душе, за људски ум, за људску свест, за људске ресурсе – како празнослове рептилски безлични службеници и бриселски корисни лудаци.

Сви савремени ратови су невидљиви.

Главне битке се воде на пољима ума, духа, душе и свести.

Сви савремени ратови се воде, превасходно, на културном пољу, на пољу културе, уметности, духовности и образовања.

Сви савремени ратови имају један једини заједнички циљ: поништавање нашег културног, духовног, уметничног, стваралачког, научног и, наравно, нациоланог и расног идентитета.

Срби и Србкиње који говоре туђинским језиком, који пишу туђинским писмом, који прихватају туђинску културу и уметност као своју – већ нису Срби и Србкиње.

Опсена, омаја и илузија је у томе: што они нису ни свесни – ДА ВЕЋ НИСУ СРБИ И СРБКИЊЕ!

Да су имало свесни тога, онда би они одбацили све туђинско и душманско, а латили се СВОЈЕГА, окренули се ка СВОЈЕМУ.

Наш Портал (Србски журнал) јесте Стожер, јесте Светионик Србства – пробуђеног и освешћеног Ведског, Белог Србства.

Ми, окупљени око Србског журнала, чинимо језгро СРБСКЕ ДУХОВНЕ И КУЛТУРНЕ ГЕРИЛЕ.

Ми водимо тајни и прикривени – герилски, партизански – рат за ослабађање, за буђење и освешћивање Србства – Белог Србства.

Ми смо НОВА ХАЈДУЧИЈА, ми смо НОВИ ХАЈДУЦИ.

Има међу нама и ХАЈДУКА, али и УСКОКА!

Циљ нам је један, заједнички: КОНАЧНО ОСЛОБОЂЕЊЕ И ПОНОВНО РОЂЕЊЕ БЕЛОГА СРБСТВА.

Све што пишемо и објављујемо на нашем Порталу мора бити прожето том ИДЕЈОМ ВОДИЉОМ – БУЂЕЊЕ, ОСВЕШЋИВАЊЕ И ОСЛОБОЂЕЊЕ ВЕДСКОГ СРБСТВА!

Дакле: мислите СРБСКИ, осећајте СРБСКИ, говорите СРБСКИ, пишите СРБСКИ и, надасве – ЖИВИТЕ СРБСКИ!

Без тога нема ВАС, и нема НАС!

Мај месец је у старој словенско – србској традицији називан  травен, а у традиционално србској цветањ или цветник.

Србски народни календар има скуп мање-више неписаних правила за сваки месец у години, којих се српски народ вековима придржавао.

Тако се мај од давнина сматра месецом у ком се заљубљују чак и они који кажу да нису намеравали нити себе сматрају особом заљубљиве природе.
Мај месец се сматра границом између зиме и лета, а све ритуалне радње које се врше везане су за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. Највише магијских ритуала у предхришћанско доба вршено је око Ђурђевдана-  недеља Русалки –  јер је од тих дана зависило какав ће бити читав мај.

Обичаји и веровања србског народа везани за Ђурђевдан су у народу постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Из тог периода потиче и кићење врата, прозора и читаве куће разним биљем, како би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.

На Ђурђевдан  се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.

Летели, прелетали, слетели

По мраку, мрклини, у туђини!

Да спрже, спале оне преостале,

…. Уплашене, заспале, пале  .         

 

 

Пожелели, промислили, стигли

Бесни, са оружјем, без оружја,

Са правим и ликом лажним,

 

 

Да угасе живота нашег светло,

Да нас заведу, собом поведу!

Што не може и не пристане,

Да збришу и да нестане!

 

 

Стигли сте, ал да знате,

Да вас све до једног знамо!

Да вас одавно чекамо!

Да нисмо уплашени, не спавамо и

Нисмо пали!

 

 

Бес ваш сламамо осмехом – оним,

Који вам каже, да знамо

Одакле смо и – ко смо!

 

 

Ликове скрити не можете јер

Вас кроз бројне животе познајемо!

 

Оружју вашем  – наша истина  брана!

 

И нека сте дошли!

 

Дођите – ал дођите сви – да једном се

нашим светлом осветли и нестане

ваша – тама!!

Доћи ће Велики Преци –
Посвећеници Неба и Земље,
Да исцеле, гле! Суштаство и Твар,
И да удахну Душу Живу, снова,
Свему што јесте и бива;
Доћи ће Потомци Сварогови,
Са знамењима Перуна, Световида;
Доћи ће у Огњу, у Духу Великоме!