Дан је тужан, сетан, тмуран, суморан.
Више и не знам које је годишње доба!
Изјутра облачим и обувам једно, у подне друго, увече треће…
Само се пресвлачим и преобувам.
Не знам ни шта да обучем ни шта да обујем.
Кад полазим из својега дома, једно је годишње доба, кад стигнем у град, већ је друго или треће годишње доба!
Сви смо забуњени, па и сама Природа.
Вероватно смо ми, овако забуњени, и саму Природу забунили!
Понављам: дан је тужан, сетан, тмуран и суморан, и ја имам само две могућности: или да живим и стварам, или, пак, да се убијем!
Боље је, ипак, да живим и стварам, него да се убијем!
Јер, ако се убијем, онда не само што ништа нисам починио, већ сам још горе и грђе учинио.
Тиме бих само одложио све своје битне и суште послове, дужности, задатке за неки други животни ток у којему ће, свакако, све бити многе теже и болније.
А ја не желим да понављам унедоглед свој живот на Мидгарду; желим да заувек напустим Мидгард!
Хајде да стварамо, промишљамо и освешћујемо овај тренутак вечности, јер то и јесте НАШ ПУТ.
Тешко је и мучно на Мидгард-Земљи, то сви и видимо и осећамо, но, ми морамо без престанка да се боримо, да радимо на себи, да освешћујемо и ширимо Поље Свести, морамо да стремимо ка Висинама, ка Светлости, ка Извору Живота.
Све мање је људи око нас, а све више гуштера и јакрепа.
А Човек је, напросто, тако редак драгуљ!
Кад угледам Човека, мене и буквално огреје Сунце – толико се обрадујем Човеку!
Око нас, гле! све бауља и гамиже.
Само ретки корачају, усправно ходају, а сви остали бауљају и гамижу.
Гмазови бауљају, гмижу и гамижу!
БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ, ПРИЈАТЕЉИ ДРАГИ, САМО БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ!
Довиђења, друже, довиђења!
У животу има много зла,
сваки корак,
прати нова патња,
на овом свету,
среће немам ја.
Довиђења! Тихо гасну свеће,
пред мој пут
у мрак и вечни сан.
Читав живот чеках мало среће,
ал’ у ноћи ипак остах сам…
Довиђења, без стиска, без речи!
Чему бол и врелих суза жар?
За нас није ништа ново мрети,
ни сам живот није нова ствар…
До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.
До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей, —
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.
Сваки Бели Србин СЛАВИ СЛАВУ.
СЛАВА је Богиња СЛАВА – заштитница, водитељица и родоначелница Белих Срба.
СЛАВА нема везе са јудео-кршћанством, јер јудео-кршћани и немају СЛАВУ.
Богиња СЛАВА је прожета и повезана са свим нашим Белим Боговима, са свим нашим Звезданим Прецима.
Кроз обред ПРЕДАЧКЕ СЛАВЕ, ма којег од Богова да привидно прослављамо, ми, уистини, СЛАВИМО СЛАВУ!
СЛАВА се – у случају имена Богиње СЛАВЕ – изговара са дугим нагласком на А!
Управо онако како се изговара и лично име Беле Србкиње која се зове СЛАВА.
Богињу СЛАВУ прослављамо кроз све наше Богове и Богиње.
Уз сваког нашег Бога и Богињу налази се и Богиња СЛАВА.
СЛАВА је ПраМајка Белих Срба.
СЛАВА је и велика прослављена Бела Ратница.
СЛАВА је неустрашива, храбра, одважна, одлучна, часна, мудра…
У свим војнама, у свим походима и биткама, СЛАВА је била на самом челу Светих Ратника.
Она је предводила, Она је водила и руководила војнама и биткама, Она је без-смртна.
За СЛАВУ нема смрти, јер је Победница смрти.
СЛАВЕЋИ СЛАВУ, МИ, УИСТИНИ, СЛАВИМО ВЕЧАН ЖИВОТ!
Драги наш пјесниче, како рече Ваш пријатељ Милан, Надмоћ је у спознаји истине…
Многи наши образовани и часни Срби су говорили колико је важно поучавати дјецу још у вртићима, па на даље о истинама, јер све што је данас на видјелу је већином неистина, и
што више истина знамо, то више вриједимо, прво сами себи, а кроз нашу самоспознају помажемо и другима …
Увијек је било и има појединаца који нас буде, који су у истини и љубави толикој да жртвују и животе да покажу, усмјере, освјетле, истине које вјековима скривају од нас, баш они који се боје Србства и истине о нашој стварној моћи, нашој надмоћи, над звјерињем које се кези, страши, визуелно и звучно, чак и у нашим домовима гдје мислимо да смо спокојни, и јесмо, док су телевизори угашени…
Благодарим на откривању истина, како Вама тако и свим Белим Србима, којих хвала Боговима ИМА довољно, а све их је више из дана у дан!
У овим временима и мали искорак из лоших навика, и диктираних шема, буквално речено главе вриједи!
Ваша Драгана Р. М.
Да ли сам вам већ писао о србској надмоћи?
Да, и то не једном, већ више пута.
Свеједно, писаћу поново, поново, и поново…
Писаћу о србској надмоћи све донде док србску надмоћ не поченомо да осећамо у крви, у живцима, у срцу, у души…
Све донде док нас србска надмоћ посве не испуни и не прожме, све донде док не почнемо да дишемо и живимо србску надмоћ.
Јер, само србском надмоћи можемо да се одбранимо и заштитимо од наших душмана и врага, од предатора и паразита, од гуштера и зелембаћа, од змија и јакрепа.
Србска надмоћ – то је наше божанство Дика!
То је наша Част.
Србска надмоћ – то је Светлост над нама и у нама.
То је наш Отац Сварог; то је наша Мајка Мокоша.
Србска надмоћ – то је надмоћ Живота над Смрћу!
Сневам један будући свет,
у којему ћемо сви бити
срећни и радосни;
један будући свет,
у којему ћемо сви бити здрави,
безбрижни и спокојни;
један будући свет,
саздан од светлости,
љубави, лепоте и доброте;
један будући свет
у којему неће бити туге,
патње, боли и смрти.
Сневам –
од када знам за себе сневам! –
један будући свет,
свет лепши и бољи
од свих знаних
и незнаних светова.
Докле ћеш тако?
Док не пропаднем.Можда оманем и у том сатирању себе.Кажу они „паметнији“-За шта се ухвати-Пропадне!Реших одавно чврсто у себи.Онако да крв ври,кости пуцају од стезања.Реших!Ако је суђено-Пропадам!
Знам и ја понешто,нисам тиква без корена ако и не знам срце осећа.Два минуса дају плус.Е сад на шта ће ово дупло голо да изађе…
Мора да ваља,мора!
Нису ваљали предходни,ни пре предходних,ни…ма докле да се набраја.Живот је један а и да није не вреди забројићу се.
Питам,одговара ми се-Биће боље!-одговарају они са лицима истим,сивим без сокова.Тако лакше теше себе,мене провоцирају.Навикли да узице носе око уштирканих крагни.Мода је чудо!Лакше им,веле кад погреше да се цимну од стране покорника.Добро,јесте признајем.Народу је боље да не размишља,голема је то мука.Еј размишљаш у двадест првом веку.Брука!Сад све ради на додир,пипнеш и ту си.
Реших ја-Не пипам више ништа!Пропадамо и ја и пропадање.Па ко пре девојци његова је.
Остали нек се снађу…Можда се и сретнемо после слободног пада.Да лакше устанемо.
Живи били…Видели!
Одлазиш,
као да си овде био у пролазу,
без поздрава,
без загрљаја,
објашњења,
без опроштаја!
Никада те овде нећу више срести,
ни видети,
ни загрлити,
ни пољубити,
Никада, брате.
Сада, где год био,
лети, само лети,
лети високо, снажно и храбро,
лети, као Соко,
као Орао,
лети, Творцу
и Светлу се радуј!
Слава ти,
Србска Надмоћ,
Његош..Милош Милојевић…Војислав Илић…Лаза Костић ..Јован Дучић… Алекса Шантић…Радоје Домановић.. Ђура Јакшић… Јова Јовановић Змај, Бранко Радичевић, Милица Стојадиновић Србкиња.. Надежда Петровић…Исидора Секулић..Владислав Петковић Дис ..Никола Тесла .. Пупин .. Миланковић….
Надмоћ је у спознаји Истине… једино појединци из нашег народа могу да осете и препознају лаж,лицемерје и да се храбро суоче са тим …. Тесла је давне 1905 год. рекао да сваки појединац и сваки народ понаособ од Сунца добија зраке енергију и светло које је баш њему намењено …ето одговора зашто је наше колективно светло је над нама и у нама
Мали видео снимак који говори о снази да се каже .. да се крикне .. да се ошамари образ .. да се умије лице хладном водом … да се замисли ….https://www.youtube.com/watch?v=mNnRNhDCcfc