ОСЛОБОЂЕЊЕ И ПОНОВНО РОЂЕЊЕ БЕЛОГА СРБСТВА

Србство ће бити онолико јако или онолико слабо у зависности од броја пробуђених и освешћених Срба и Србкиња.

Што је више пробуђених и освешћених Срба и Србкиња, и Србство ће, зацело, бивати све јаче и све моћније.

Нема јаког Србства са успаваним Србима и Србкињама!

Увелико се говори о Трећем светском рату који је почео пре много лета, само што милиони спавача још нису обавештени о томе.

Трећи светски рат (а, можда је то већ Пети или Седми или, пак, Седамдесет и седми светски рат, по нашем рачуњању!) није видљив, већ невидљив, скривен и тајан, то је рат за људске душе, за људски ум, за људску свест, за људске ресурсе – како празнослове рептилски безлични службеници и бриселски корисни лудаци.

Сви савремени ратови су невидљиви.

Главне битке се воде на пољима ума, духа, душе и свести.

Сви савремени ратови се воде, превасходно, на културном пољу, на пољу културе, уметности, духовности и образовања.

Сви савремени ратови имају један једини заједнички циљ: поништавање нашег културног, духовног, уметничног, стваралачког, научног и, наравно, нациоланог и расног идентитета.

Срби и Србкиње који говоре туђинским језиком, који пишу туђинским писмом, који прихватају туђинску културу и уметност као своју – већ нису Срби и Србкиње.

Опсена, омаја и илузија је у томе: што они нису ни свесни – ДА ВЕЋ НИСУ СРБИ И СРБКИЊЕ!

Да су имало свесни тога, онда би они одбацили све туђинско и душманско, а латили се СВОЈЕГА, окренули се ка СВОЈЕМУ.

Наш Портал (Србски журнал) јесте Стожер, јесте Светионик Србства – пробуђеног и освешћеног Ведског, Белог Србства.

Ми, окупљени око Србског журнала, чинимо језгро СРБСКЕ ДУХОВНЕ И КУЛТУРНЕ ГЕРИЛЕ.

Ми водимо тајни и прикривени – герилски, партизански – рат за ослабађање, за буђење и освешћивање Србства – Белог Србства.

Ми смо НОВА ХАЈДУЧИЈА, ми смо НОВИ ХАЈДУЦИ.

Има међу нама и ХАЈДУКА, али и УСКОКА!

Циљ нам је један, заједнички: КОНАЧНО ОСЛОБОЂЕЊЕ И ПОНОВНО РОЂЕЊЕ БЕЛОГА СРБСТВА.

Све што пишемо и објављујемо на нашем Порталу мора бити прожето том ИДЕЈОМ ВОДИЉОМ – БУЂЕЊЕ, ОСВЕШЋИВАЊЕ И ОСЛОБОЂЕЊЕ ВЕДСКОГ СРБСТВА!

Дакле: мислите СРБСКИ, осећајте СРБСКИ, говорите СРБСКИ, пишите СРБСКИ и, надасве – ЖИВИТЕ СРБСКИ!

Без тога нема ВАС, и нема НАС!

Мај месец је у старој словенско – србској традицији називан  травен, а у традиционално србској цветањ или цветник.

Србски народни календар има скуп мање-више неписаних правила за сваки месец у години, којих се српски народ вековима придржавао.

Тако се мај од давнина сматра месецом у ком се заљубљују чак и они који кажу да нису намеравали нити себе сматрају особом заљубљиве природе.
Мај месец се сматра границом између зиме и лета, а све ритуалне радње које се врше везане су за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. Највише магијских ритуала у предхришћанско доба вршено је око Ђурђевдана-  недеља Русалки –  јер је од тих дана зависило какав ће бити читав мај.

Обичаји и веровања србског народа везани за Ђурђевдан су у народу постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Из тог периода потиче и кићење врата, прозора и читаве куће разним биљем, како би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.

На Ђурђевдан  се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.

Летели, прелетали, слетели

По мраку, мрклини, у туђини!

Да спрже, спале оне преостале,

…. Уплашене, заспале, пале  .         

 

 

Пожелели, промислили, стигли

Бесни, са оружјем, без оружја,

Са правим и ликом лажним,

 

 

Да угасе живота нашег светло,

Да нас заведу, собом поведу!

Што не може и не пристане,

Да збришу и да нестане!

 

 

Стигли сте, ал да знате,

Да вас све до једног знамо!

Да вас одавно чекамо!

Да нисмо уплашени, не спавамо и

Нисмо пали!

 

 

Бес ваш сламамо осмехом – оним,

Који вам каже, да знамо

Одакле смо и – ко смо!

 

 

Ликове скрити не можете јер

Вас кроз бројне животе познајемо!

 

Оружју вашем  – наша истина  брана!

 

И нека сте дошли!

 

Дођите – ал дођите сви – да једном се

нашим светлом осветли и нестане

ваша – тама!!

Доћи ће Велики Преци –
Посвећеници Неба и Земље,
Да исцеле, гле! Суштаство и Твар,
И да удахну Душу Живу, снова,
Свему што јесте и бива;
Доћи ће Потомци Сварогови,
Са знамењима Перуна, Световида;
Доћи ће у Огњу, у Духу Великоме!

Небом боје дуге плаве

Звезде плове од сафира

Мир је овде Дар …  СвеМира

Капије су отворене

Кроз њих Ветар плави стиже

Сваку звезду помилује

Душу сети на трептаје

Отворе се срца врата

Сваки трептај реч је једна

Љубав Роду вечно вредна

ГОСПОДЕ МОЈ, ЉУБЉЕНИ И ЖЕЉЕНИ!

Господе мој, Љубљени и Жељени! уморих се одвећ од лутања и трагања кроз многе привидне животе, кроз многе светове обличја, кроз многа видљива и невидљива пространства Васељене, непрестанце, без предаха – из дана у дан, из године у годину, из века у век, из еона у еон – трагајући за Сврхом и Смислом, за Добротом и Чистотом, за Дивотом и Љубављу.

Схватио сам – најзад – Господе мој, Љубљени и Жељени! да све је варка и обмана, да све је опсена и омаја, у свим обличјима, у свим ликовима, у свим вештаственим световима, те да моја Душа, вечна луталица, нигде неће наћи ни мира ни спокоја, све док се Ја не одрекнем својега Ја, све док моје Ја не постане Твоје Ја, све док се моје Ја не стопи и не сједини са Твојим Ја – Извором Вечног Живота!

Господе мој, Љубљени и Жељени! услиши моју једину молитву у овоме трену вечности: Да никада више Ја не будем – Изван Тебе – Ја, већ једино и навек – с Тобом и у Теби, мој Господе!

Пут нас води ево за Панчево

слика њена, два кестена

у руци ми њена бела, пола длана заузела

хоћу осмех да ти видим, мила дево

благи поглед с лица њена, као сена

као перо датакну ме усна врела

 

 

 

Ех прошлости, тамнице младости

сви кључеви у понору,баш пред зору

звезда мину за планину

да ми те је загрлити срећо моја и радости

прве зраке дочекати на прозору

осетити загрљаја сву топлину

 

 

 

Дај ручицу да те водим, нежном речи да заводим

слатки осмех одвећ знадем, име љубав да ти дадем

загрљаје топле снивам, бело вино да доливам

предрасуде све оголим, од окова ослободим

као лопов притајим се, загрљаје све покрадем

па до зоре пијан, бадеме целивам

 

 

 

Корак иза ти ме прати, мораш знати

сузе све сам исплакао, мало у’зо, више дао

прошлост сенка за мном вуче, без милости туче

остало је пола срца, хтео бих га теби дати

траг остао и горчина што раније нисам знао

два кестена што ми срце сада муче

 

22,57х01.03.2015