Коментар Ирене М.: Дух и дах су нераздвојни


  1. Вртимо се у круг,…живота. Чинећи несигурне кораке ка напред и ка назад…Реинкаенирамо сваки дан у скоро истим догађајима, са сличним људима,…Док не освестимо себе, онда струна нема шаблона…Сами смо себи кројач судбине, али са избором. Воља човека је пут који води или наГоре или у амбис. Ми чинимо СТВАРНОСТ и морамо имати ОДГОВОРНОСТ! За друге, себе, наша поколења, наше претке,…
    Време је еластично и зависи од нас самих, трен је непомичан. Бирајмо вредности!
    Дух и дах су нераздвојни. Дајмо животу предности!
    Препустимо се космичкој души која нас чува…
    Човек је она савршено извајана нотна скала,…Ако умемо да се препустимо, дивну мизику сви правимо…
    Ослушните…Интонација је Горе високо…
    Уживајмо!

 

Драган Симовић: ЧОВЕК ЈЕ ОНАЈ КОЈИ СЕ СПАШАВА


Спашен ће бити онај ко жели да буде спашен.

Онај ко ради на спасењу.

И, не само што ће БИТИ, он већ ЈЕСТЕ спашен!

Спашење је увек у садашњем тренутку вечности.

Верујем и знам, да су сваки Бели Србин и свака Бела Србкиња ВЕЋ СПАШЕНИ.

Они су ВЕЋ СПАШЕНИ, зато што се држе Божје Вертикале.

На Хоризонтали нигде нема спашења.

Никада га ни било није!

Моја порука Белим Србима и Белим Србкињама гласи: Будите смирени и спокојни, јер се ваше спашење дешава управо у овом тренутку, управо ОВДЕ и САДА!

Нека људи у вашем окружењу чине што им је воља.

Не обзирите се на њих.

Све је у Вечности и Безкрају ствар слободног избора.

Ко шта бира, ко шта призива, ко шта снева – то му се и дешава.

То је наша стварност, како ГОРЕ тако ДОЛЕ.

Све је више ЉУДИ, а све је ређи ЧОВЕК.

Човек се спашава, а људи – како хоће!

О људима не размишљајте, већ само о човеку.

Човек је Онај који се спашава!

СУНЦЕ ЈАРКО… – Мита Поповић


MitaPopović
СУНЦЕ ЈАРКО…
Писац: Мита Поповић
(1841 – 1888)

„Сунце јарко, не сијаш једнако,
Драга мене не љуби једнако!
Ил ме љуби, ил ме се окани!
Знаш, неверо, како си се клела?
Другу не ћу, за тобом умрећу.“

Кипио сам, врио, горио сам,
Сањао сам, дивотанче моје,
Ал’ ја тебе тиме не увреди,
Та сањати сваком слободно је!
Лаки санци, к’о димови празни,
Одлетише, исчезнуше јако;
Ал’ мени је и санова жао…
„Сунце јарко, не сијаш једнако!“

Као шкољка сићано бисерје,
У срце сам слику твоју скрио,
Као мајка милом чеду своме
Лакокрилне песме сам ти вио;
Ал’ за песме нико већ не знаде:
Увенуше, као лисје свако…
Хој, па де ћу да утехе нађем?…
„Драга мене не љуби једнако!“

Растурени светли ђулистани,
Што их рука љубавна засади,
Над њима се тужно вије душа
Ка’ од ловца рањен голуб млади!
К’о робови у окови тешки,
Таман миле црни моји дани;
Па никако не могу да кажем:
„Ил’ ме љуби, ил’ ме се окани!“

Дивно вече… месечина мека…
Лаган ветрић веје око мене,
Звезде сјају, складне песме везу
Од мириса тице опијене;
Око игра, лице пламом гори,
Жеље лете из срдашца врела…
Та волим те, волим те бескрајно!…
„Знаш, неверо, како си се клела?“

Празнином су постанули јако
Сретни часи и благословени.
Из прошлости златом опасане
Тек јади су заостали мени;
Ал’ не бој се, невернице лепа,
Не бој ми се: проклети те не ћу,
Већ и опет безилно ти кажем:
„Другу не ћу, за тобом — умрећу!“

Горан ЛАЗАРЕВИЋ – Азбука, знакови и значења


10157373_10203451140937661_3960917789077772432_n

НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА О СЛОВЕНСКОМ ЗАЈЕДНИШТВУ

Помаже Бог ,браћо и сестре, срборасјани

Сабрали смо се овде да зборимо себи и другима ко смо и шта смо,куда и како,са ким и зашто…

Глагољаћу накратко о језику и речима.

Језик је и са земље (з) и са неба ( ик ) : је з ик. И језик и Срби су и са земље и са неба.

Језиком је задато оно што се њиме и како се њиме може мислити.Сав је од знакова и од симбола.

Реч је знак и симбол и исказ Бога Истинитога,она је,као и сам Бог -ТАЈ реч, мушки оплодни принцип који се спушта на Земљу и у нас да нас оваплоти у временима и просторима, да потече – јер РЕ/Ч и РЕ/КА имају исти извор,исти корен,исти симболизам … Као и вода ВОДИће нас увиру у Једно,у вечно кретање и враћање на почетке.А наши срборасјански почеци и преци су ЈЕДНО…И реч и река су текли, гранали се, примали нас на своје плодне обале и у своје плодне воде и давали нам АРОјанску / аријанску снагу идентитета…

Реч је ради истине,истина је ради кретања,кретање је ради спајања,спајање је ради Рода и настављања истине и кретања . Истина је стина и тин ( зид ) од кога се одбијају све лажи о нама,о нашој славној прошлости и ширењу на све стране земнога шара. Реч је ради Стварања које је основни Божји принцип. Стварање доноси испуњење празнине – Смисао.

Графизам ,сликовност србског слова Р јесте приказ кретања Сунца ка зениту, стога у нашем језику слово и реч Р јесте симбол и исказ КРЕТАЊА.То кретање није обично,то кретање је божанско,спирално,а из њега происходе сва остала земаљска кретања.Србски сељак и сточар гони стоку извиком и узвиком : РРРРРРРРР
…И непријатељ се у борби гони истим узвиком : урррррра…УР- РА одјекује и Црвеним тргом у Москви, преведено на савременији,разумљивији језик то значи : СУНЦЕ ( Ра ) је наш Господар ( ур ).Господар наш је Сунце – Ур Ра..

РА је србски бог сунца у старом Мисиру – античком Египту и у свим срборашким земљама диљем Европе,Африке и Азије. РА је и старо име реке Волге.РА је излазеће сунце,ЈАРКО сунце,ЈАРИЛО, Јара, Јар, Ар, РА, Јарес или Арес у античкој србо/грчкој , Марес или Марс у античком србоРиму у функцији ратног бога.У Тројединству он је плоднотворни, чувотворни и ратноодбрамбени. Јарослав је Јар светли,слава Сунцу,слава богу Јару…Јарослав је и Јар славни,небески ( х јар )…јар је Х ар,у Индији Хара Кришна…

Срборасјани су православци,а ПРАВОСЛАВЉЕ значи БОЖЈА ЧИСТОТА,истинска правда, светло Божије, белина, светлина… ПРАВОСЛАВЉЕ је старије од Христа.

УС,Усил је срборашански,етрурски, ет-РУСКИ бог Сунца.Ус је у значењу горети, жарити, учено/плодно слови…
РУС је онај који кретањем учено,плодно слови…Ус је и кретање надоле, тако да РУС може значити и служитељ – стога изговорно сам пре за РАС него РУС, Рассија пре него Русија…служитељ посматрам у смислу служења заједници, збору, сабору,па самим тим и себи самоме.

Сунце у народним бајкама је и Жар птица и Илија Муромец ( Иља,Илиос,Хелиос ) и Иван Краљевић и Марко Краљевић. Краљевић је син краља,Сунце је син нашег краља небеског.И многи земаљски краљеви су себе изједначавали са сунцем,зато се и говорило : светли царе…Жар птица је прва птица,птица Вишнуа,златна птица,птица бога сунца.Људима доноси ватру са неба,ноћ претвара у дан.Њена златна пера зраци су сунца,а налазимо је у башти са златним јабукама које су симбол младости и плодности.

Велики Тесла је сањао и намеравао да осветли Сибир.Ипак,они Други нису жалили ни времена ни средстава да га одведу да прво осветли Америку. Нешто касније,једном приликом, у тренутку, осветлио је и Сибир..У познатом интервјуу из 1899 године Тесла каже : „…Срби су Посредничко племе међу народима, трговци сунчаном енергијом на Земљи. Роба им данас слабо иде, па су се забринули. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна”.
Знао је велики Тесла да Сунце је наша исконска храна,наш Бог,наш заједнички праотац, да нам је оно дало суименску одредницу једног истог народа : СРБ и РУС,да нас је одредило цикличним кретањем,у његовом смо кругу, његовом КОЛУ, коловрту… У славу њега,у славу његову играмо Коло или Хоро ( то је сунчев круг ), спремамо му Колач, колонимо се,коледамо се, колендаримо се,од колена смо истог, белимо свој образ…

Код Срборасјана су Бог и Сунце исконски симболи ритма (Аро ), симболи и знаци плодности, умности, правде; ко живи у том ритму ( Аро,Арја ) тај је у физичкој и духовној равнотежи,душа је спојена Богом/ умом ( богоумно ) и људским срцем; људи проналазе свој склад и равнотежу између срца и ума,између неба и земље…Бог је саздао свет да буде у равнотежи ,а срборасјани су ту да то душом,срцем и умом чувају…Они који су покретани и држани Богом и његовим законима су СЛОБОДНИ људи…стога и СРБ и РУС као синоними означавају и СЛОБОДНЕ ЉУДЕ,оне који се не дају тако лако покорити. Вишемиленијумска борба њихова за очување слободе то показује,они су вучари, варјаги, валкари, балкари, балкирис…Њима руководи врховни делилац правде,онај који усаглашава и доводи у стање равнотеже Јав и Нав – Бог Правде,зато му и певамо кроз химну : Боже Правде…

Сунце је СУРја у језику белопутих људи у прадавној Индији .Тај језик се звао деванагари,данас је познат као санскртам – довршен,целовит…Сунце,СУР-ја читано унатраг даје РУС ја…

На стотине је имена у санскриту за Сунце ( сата нама – сто имена ).Једно је и Учча – велики учитељ,велики учитељ зна и шири то знање,као небески учитељ ( Х Јар,хар ) он је харизматичан. Код нас је познат и као Сто имен, Сто јан… Сата нама је каснијим затирањем и злонамерним преобраћањем претворено у име злог божанства – САТАНА…

РАС,Расјан,Расјанин,Рашанин је припадник народа који слави Сунце,живи у складу са његовим кретањем и ритмовима, слави га као свог првог претка – Бога оца,слави га као свог САБРАТА и зато је и Сораб и Сураб и Сер б – СРБ… Стога су Рас,Рус и Срб исто и једно и јединствено, једнокрвно и једнородно…

Од Рас је и РАСА,снага и посебност врсте.РАСА је РАСАД, Расадни, Расани, срборашани – они који знају,дају, шире, расађују и СЛАВе Божју реч и Божје законе.

Од Рас је и РАС-УМ ( разум ),снага поимања,умност која досеже небеса у циљу прожимања са својим богом.
СРБ,Рус и Словен су једно и исто.Словен ,у најизворнијем значењу, је онај који слови белином,чистотом проистеклом пре свега из чистоте расе.На иберском или хебрејском језику реч „ловен“ је позајмљеница,србизам у значењу – бео,чист.У хибридном језику из петнаестог века, који данас познајемо као енглески, србизам ЛОВЕ или њихово изговорно „лав“ је ЉУБАВ,она чиста и од Бога дата.

Пруси су Перруси ,Руси Перуна – Венети,Венеди,Венди…Рурик је РУ РИК,руски краљ…кретања плодно,кретање плодног господара…РИК је Р ИК – кретање небеско,прави господари и краљеви ( рик,ри,рекс,рич…) давали су себи и узимали небеска обележја,били су изасланици неба ( ИК ) и богова на земљи ,китили се краљевским и божанским обележјима.

СБР је језичка одредница која РАСчлањена казује : С – слови, Б – божјим,Р – кретањем,СБР,то је и место где су срборасјани сабраћа, СБРани, сабрани, зборени,удружени и само тако,у славу свог Бога сунца, јаки,славни и непобедиви.
СБР је СИБИР,СОБИР,САБИР,СЕБАР.Сибир су све раске земље,све Рашке земље,свуда где смо расјани, свуда где смо расејани једнорођењем, једнород-јем… РАС сејање – сеобе срба,сејање срба,сељење срба, рассијање – РАССИЈА, Ассирја, Сирбија,Сербија…

На сабрање нас позивају и за многе несхватљиве и непреводиво неразумљиве изреке и брзалице: Абра кадабра – Абракадабра је сабрака дабра – сабраћа добра,сабрание,собрание,сабрањење,снага заједништва у плодности и стварању,чувању и брањењу…Херодот, отац историје зато и вели : они су најмногољуднији на свету…Ен ден дину сабарака тину, сабарака тика така,елем белем бу – у језику Срборашана дин,дун,тин и тун су језичке одреднице за утврду, тврђаву,утврђени и добро зидани,брањени град…ен ден дину је у значењу : свакога дана се сабирајте и сабирањем утврђујте,јачајте,снажите једни друге ; сабарака тину – сабраћа зидови нека су ,штитови у свом сабраниу, тврђава одвраћања и отпора…сабарака тика така – нека се сабраћа тикају,тицају,додирују и сабирају тако да елем белем – да буду бели и светли и сјајни и ратоборни у брањењу свега својега и тиме бу – плаше врагове.

Три пута се љубимо и наздрављамо, три пута дотичемо лице једносуштног, троликог ,тројединог Бога – Триглава,крстимо се са три прста славећи његово име.Славимо га у СВАРГИ,његовом и нашем свеопштем тројству – у Јаву, Праву и Наву.Ми смо чувари,вари,варјази…три боје имамо у застави : црвену-Оче наш ватрени,плаву – на небу плавом,Белу – да слави се име твоје БЕЛ.

Сарбски народ је једини и исконски власник симбола три прста.

Најновија електромагнетна истраживања Сунца показала су да на Сунцу важи космичко правило броја три.Када се на видљивој страни Сунца јави вулкан он се увек јавља три пута, смер магнетних поља на Сунцу мења се после три ротације Сунца, сваки удар Сунчевог ветра веће густине изазива љуљање магнетног крста на северној хемисфери три пута . Све што се дешава на Сунцу и космичком простору, дешава се три пута.
Синоптичка ситуација на Сунцу има поновљивост три пута а један циклус синоптичке ситуације траје 7 дана. После сваких седам дана почиње нов електромагнетни циклус који траје поново седам дана.
Седмица је природна нематеријална временска јединица која указује да осим материјалних астрономских мерила постоје духовна мерила времена.

СРБ је : (с) слови (р) кретањем (б) божјим : СРБ – онај који следи Божји пут и Божје законе,који је истурен према другима и брани култ међе у свом слободарском кругу у духу слободе,у свом изразу части и поштења.
Срб је од Мајке Земље,Божје воде,Божје душе и Божје умности.Бог србски је Бог отац који је сав од ватре,светла и Јара,сиви хроми вук,Кур Јак.

Овде,на новчићу, је прича о Србском Календару и Знаку уједињења ИСТОГ народа који је био подељен између себе на ДВА мања. Година је 7520та унатраг,време када се креће у нову србску будућност…време уједињења и савеза,нове саборности…и када почиње НОВО рачунање времена…

– ВИРАЛ, ктиторски поздрав давних времена, врста племићког поздрава и потврда вредности учињеног ( као данас – верно, вреди … морално,часно…)
– С К В на ВИЕ Аро ( велико свануће божанства Аро,победничко уз помоћ Бога АРО )…зато смо Аројани…

Пошто су се ујединили ,урадили су СИМБОЛ ЧАСТИ који више нико не би смео да прекрши…Овај знак је основа слова Ч,Ш,Џ,ШЦ ( шчастје, част,чистота,шар земљин ..) .Овај знак је и основа симбола оцила који се касније појављују у савременом србском грбу…

21.април.2012. ( 7520. ) Горан ЛАЗАРЕВИЋ – Азбука,знакови и значења

 

Руски дом, Београд

Драган Симовић: ПРИРОДА И ТИ


dragan simovic 

Природа има чудесне стваралачке моћи.

Природа је Божанство –

Живи Бог, у нама и око нас,

 који без престанка ствара.

Природа је Један Род са нама.

Природа и ми јесмо од истог Суштаства.

Када се нађеш у Природи (а то можеш вазда и увек, кад год пожелиш!), онда Природу

сазерцавај изнутра; Природу посматрај из самог Бића Природе.

Угледаш ли дрво – онда буди дрво; угледаш ли цвет –

онда буди цвет; угледаш ли поток – онда буди поток!

Све што видиш, чујеш или осетиш – буди управо то што си видео, чуо и осетио!

Ако Природу посматраш извана, тада нема доживљаја.

Нема истинског стваралачког доживљаја.

Тада не видиш ништа; не чујеш ништа; не осећаш ништа!

Природа је Све.

И Све је у Природи.

Природа и ти нисте раздвојени и разједињени – не, ви сте Једно Биће проткано мноштвом

тананих светлосних и стваралачких нити!

Ти си преко Природе и кроз Природу повезан са најудаљенијим звезданим јатима.

Сваки трептај твоје душе осетиће се у свим звезданим јатима, у свим видљивим и невидљивим

световима.

И опет, све што допире из дубине ПраВасељене –

текнуће се, неким тајинственим путима, и твојега бића!

Ако желиш да будеш слободна личност – онда се не одвајај од Природе; ако желиш да будеш

стваралачка личност – онда сневај, маштај и стварај заједно са Природом!

http://www.youtube.com/watch?v=bQk8gk0kaXQ

Драган Симовић: ПРИРОДА И ТИ

Опремио Стари Словен

 

Милорад Максимовић – Запис Вечности


Преузето са сајта:

http://www.zvezdarod.com

 

 

 

Време је чуда. Она се буде кроз нас и у нама. Време је, одлази тама али својим одласком она и даље прља. Дакле пазимо, увидимо, знајмо.

Види, Буди, Ведај.

Овај запис у стиху нема знакова зареза нити осталих знакова…овај запис је донет из дубина без-смртне вечности деци светог рода овде и сада.

Род борави својим суштинама у дворима Творца а својим телима и деловима суштина у многим Звезданим системима.

Роде Звездани, читај суштом, читај срцем и душом. Читај са лева на десно и са десна на лево. По дијагонали и по вертикали. Пробуди се сада!

Види, Буди, Ведај.

Искра живота сјакти безсмртно

Зрак Љубави дође од Творца

У дубине душа на Мидгаду

Мир донесе и спознање

Истрајно градећи везе знања

Творац све прославља

Енегрија живота мрачне плави

Љубав конце преузима

 

 

 

Љубав света живи говор

У вечности се Светло оваплоти

Белим зраком живота и славе

А смисао свега постојећег

Вечно Творац кроз ватру створи

 

 

 

када сија сред тебе зрак белине свете

осетићеш реч и знак и мисао

никада неће тама да се дигне

изнад свете горе од кристала

запамти ми речи и срце отвори

да потеку реке и извори

да се буде смело и весело

да се Љубав вечно живи и говори

јер је света реч изашла

да се Љубав већма радовала

пре него су зоре изашле на Јаву

пре него су деца светла играла у Праву

пре него су свети дуси стајали у Наву

покрени ми ми само око и мисао

О Љубави света

једини си смисао

 

 

 

Сушт и зрак сјакте чисто

име свето носи знамен

кодови пламте радосно буде

неизмерно је радост светих

велика и благодарна

 

 

 

Жарко   Љуби           Сунце        Човека

И јасно  Уверено      Воли           Она

Веда       Благодатно Енергијом  Вишњом

Она        Ас                Творца       Енергијом

Твори    Велики        Оживи        Краси

(свети род – она и он, једно друго стварају јер деца су Творца)

Драган Симовић: О БОЖАНСТВУ ПРИРОДЕ


 О БОЖАНСТВУ ПРИРОДЕ 

Вилењакови лирски записи

Не чинимо Природи оно што не бисмо желели да Природа нама чини.

Јер, што год чинимо, то ће и нама бити чињено.

Такав је Закон над законима.

Али, шта је Природа?

Природа је светост и посвећење; Природа је Божанство; Природа је Живот и ПраЖивот.

Све је Природа.

И ми смо Природа!

Природи се обраћајмо као Божанству, као Живоме Богу, као Створитељу.

Природа није само Оно што видимо изван нас, и око нас, већ је Природа и Оно што не видимо, а у нама пребива.

Све што видимо и све што не можемо да видимо, а слутимо и осећамо, јесте Природа.

Све је у Природи свето и посвећено; и све у Природи јесте Природа!

Заиста, Природа је наша Мајка; Природа је Извор и ПраИзвор Живота и ПраЖивота.

Земља је посвећена; Вода је Посвећена; Ваздух је посвећен; Ватра је посвећена; Светлост је посвећена.

И ми смо посвећени.

Јер, да нисмо посвећени, не би нас ни било.

Нема ничега у Природи што није Сама Природа и што посвећено није.

Све што постоји, гле, са сврхом и смислом постоји!

Не чинимо ништа што је противно Природи, што вређа Природу, што понижава Природу, што се коси са Вечним Законима Природе!

Не чинимо нажао Природи – ни речима, ни мислима, ни осећањима, ни делима својим.

Поштујмо и љубимо Природу као Душу своју!

Јер боли учињене Природи осетићемо у Души својој.

Наша је Душа једно са Природом.

И наш је Бог једно са Природом.

Ако себе љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако своје потомке љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако Бога Створитеља љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако било кога и било шта љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Зато што је немогуће било кога и било шта љубити, а Природу не љубити!

Све полази из Природе, и све се враћа у Природу, јер све јесте Природа.

Све јесте Природа, и ми смо одговорни пред Природом за сва наша дела учињена Природи.

Закон који влада Природом – влада и нама.

Све оно што Природи чинимо – заиста, себи чинимо!

Божидар Мандић: ШУМСКИ ХРАМ


Шуму осећам као светилиште. Понекад сатима седим у самом средишту згуснутих стабала, не желећи ни милиметар да се померим. Све око мене и у мени дотиче савршенство. Пријатно ми је као у првим тренуцима сопственог зачећа. У материнском стомаку смо безбрижни, чак ни водена узнемиравања не чине да осетимо страх од постојања. А већ смо закорачили, кроз утерус, у живот.

                        

Поглед испод мене је испуњен миром, мада се гране лелујају. Недешавање ми потпомаже да у себи осетим дубину миленијумског пејзажа. Велика је тајна ко је аутор природе, али она указује да је у њој тајна трајања. Мисија коју човек сам још не може да створи. Мој дом је окружен буковим, грабовим, храстовим и багремовим шумама – и то је мој азил. Свакодневно, пошто су та пространства надомак мојег дворишта, живим пријатељство са њима. Често сам овде без људи, али је присуство живота веома интензивно. Нема шумског бића које не храни човека. Инспирација је непрестана, а мени се чини да стабла постају људскија од човека.

 

Гледам га, а од њега осећам загрљај. Сама реч дрво, од грчке речи ”ксиле”, значи – оно од чега све почиње. Шумски смирај нас испуњава и кад то нисмо заслужили, јер овде све поседује свест о започетости. Сваки тренутак Истине испуњен је нежним протоком свиленог времена који морамо да пропустимо кроз себе. Зато је сваки тренутак Почетак са великим “П”. Из њега се твори настајући ток стварања.

 

 

И управо због таквог опредељења да проживим свој живот аутентично и кроз себе, много пута био сам погрешно схватан, одбацивањем маргинализован од друштва, јер појединац никад није у сукобу са средином, већ је обрнуто. Никада нисам видео да је неки појединац нанео неко зло друштву, али је обрнутих случајева у протеклом времену било много. Зато често, док растерећено шетам шумом, чујем гласове из стабала: МИ ТЕ РАЗУМЕМО!

Никоме о овоме нисам казивао, јер знам да ме опет не би разумели, али моја снага вере и није у томе да сам чуо гласове, већ ја их заиста чујем. Дрво заиста говори. У њему су гласови који ћуте, али су они важнији од савремене понуде фетиша и гомиле артикала из супермаркета. Мир из дрвета не можемо купити, али га можемо заслужити. Цена је: Етичност!

 

 

У грубим линијама дрветове коре, док их милујем врховима прстију, не назире се клавирски каприћиозо, већ музика ненаметљивих ветрова из давнине, из исконе милозвучности неопходности. У светом храму зеленог лелујања све је уједињено. И дрво и шума. Нема раздвајања индивидуалног од колективног, јер шума никог не жели да омета. У њој проводим сате, а време не пролази. Шума је постојана, а човек може нешто да учини. Можда не да промени свет, али да седећим делом свога тела буде присутан у сопственом завичају.

 

 

 

 

Из књиге БЛАТЊАВИ ПУТ Божидара Мандића

 

 

 

Орана Свамила: У СРЦУ СРЦА СВЕСТВОРИТЕЉЕВОГ


  1. Отелотворење најдубљих осећања љубави

    Простире се Васионом и плави снагом

    Нежностисветове који један за другим

    Почињу да светле бојама дуге

    Која ствара обрис лица једног

    На почетку и крају свега створеног

    Васкрснуће

    Светова одвојених

    Поново спојених,

    изгубљених,

    нађених

    У срцу срца Свестворитељевог!

 

Бултони: ТЕШКА КИША


Већ данима тешка киша лије

Нем с прозора гледам, пут облака

Још су гушћи и црњи но јуче

Неће стићи земља, воду да упије

Плави поље расцветалог мака

Злослутница сова с трулог дебла хуче

 

 

 

Бујица нараста и потопом прети

Све пред собом,ваља, носи, дроби

Опасност од смрти у ваздуху лебди

Још црн гавран сада, само да долети

Употпуни слику још црње нам коби

Од које се крв, у жилама леди    

 

 

 

Нема наде да ће, скоро киша стати

Подрхтава наша, трошна кућа стара

Олуја са крова већ је цреп разнела

Темељ шкрипи, пуца, хоћел’ издржати?

Пустош сада, нашим крајем хара

Смрт је увек иста, била црна или бела

 

20:27сати, 11.07.2009.год.