Од свих си девојака била тиша

Збуњена, сама, неприметна, бледа

Еј, зашто ниси бар порасла виша,

Бар виша за пола педља?

 

Једне је ноћи ударала киша,

Тако крвнички, ко чувари реда…

Еј, зашто ниси бар порасла виша, 

Бар виша за пола педља?

 

Јер кад си се о дрво крај врата 

Обесила у свитање седа,

Између босих стопала и блата

Био је размак само – пола педља. 

Каква си да си, дођи; не оклевај при облачењу.

Нека ти је коса расплетена, и раздељак замршен,

и јелек отпучен, шта то мари.

Каква си да си дођи, не оклевај при облачењу.

Дођи хитрим корацима по трави.

Ако руменила с твојих ногу нестане,

јер је роса пала,

ако се прстенови око твојих ногу рашире,

ако бисер поиспада из твоје гривне,

шта то мари.

Дођи хитрим корацима по трави.

Гле, облаци се на небу гомилају.

Јата ждралова долећу са далеких обала,

и ветар душе на махове преко пустиње.

Преплашена марва бежи појатама у селу.

Гле, облаци се на небу гомилају.

Залуд ужижеш жижак на столу ради свога гиздања –

дршће и гаси се на ветру.

Ко види да на капцима твојим нема црнила?

Очи су твоје тамније од тмурних облака.

Залуд ужижеш жижак на столу ради свога гиздања –

дршће и гаси се.

Каква си да си, дођи; не оклевај при облачењу.

Ако венац за косу твоју није још исплетен, шта мари;

ако ланчић око твога лакта није још запучен, нека га.

Небо је покривено облацима – позно је.

Каква си да си, дођи; не оклевај при облачењу.

1. 

   Оно што је најскупље – нема цене!

   Јер цена не одржава квалитет.

   Оно где корективна шминка чини све,

   где реклама прокламује, диктира цену –

   то је јефтини трик…

   томе треба подршка која се новцима плаћа…

   Одувек је бивало и биће

   да доступно свима бива оно

   што у срцу има покриће.

   За тим чезну сви људи и неЉуди,

   али је то доступно само онима

   који сврху своју познаду…

   Чудо над чудима

   да човечије срце не прима се

   у свим грудима…

   Зато света слом…

   Али после кише,

   Сунце сину и понесе одабране у висину…

   А остали нека гину,…

   за пропале идеале…

 

Тамо где је мисао без страха и глава се држи усправно

Где је знање бесплатно

Где свет још није поломљен у комаде

Тесним познатим зидовима

Тамо где речи излазе из дубине истине

Где неуморна тежња пружа своје руке према савршенству

Где бистра струја разума још није изгубила пут

У туробној пустињи мртвих навика

Тамо где је ум вођен твојом руком

У увек растућу мисао и акцију

У том слободном рају, мој Оче,

Пробуди моју земљу

 

1. 

   Да, Договоримо се да ПриРоду љубимо,

   негујемо јер то и јесмо ми сами –

   да чувамо сваки камичак,

   сваку кап једне Небеске Реке,

   као што је Рзав

   и као што су у ствари све друге реке.

   Где год нам поглед падне,

   на планине,

   на језера,

   на дрво у парку,

   на цвет у нечијој башти,

   ми гледамо себе саме.

   И кад погледамо сузе у нечијем оку,

   ми гледамо у ствари наше сузе.

   Сваки осмех и искра радости на нечијем лицу

   је и наша радост.

   Да, –  договоримо се једном,

   да бар покушамо,

   да нове,

   лепе и срећне светове

   заједно правимо!

 

1. 

   МикроКоСмоС је у бити МакроКоСмоС.

   Из малог језгра честица, осцилација (вртлог) ствара спиралу…

   И то је илузорни велики свет!

   Свет јесте велик,

   али за пропорционалност елементарне честице

   и њене растегљивости.

   Што би значило, колико је еластична у свом поимању стварности.

   Сушта стварност не постоји; разликује се од језгра до језгра.

   Свако језгро је ПРИМА честица свог универзума…

   Договоримо се…па да заједно градимо -ДИВОТЕ!!!

   А не да се устежемо, разграђујемо и ружимо…

   То нам није сврха…

   Благодарим песниче!!!

 

Драган Симовић: Лепота и Дивота Великог Рзава

Природа је саобразна са нашим унутарњим Бићем, са
нашом Душом, са нашим Стваралачким Духом.
Све је то једна дивотна божанска целина, једна
правасељенска потпуност, један космички холограм!
Свест и Свесност мора бити изнад свега онога што
происходи из нашега себичног и саможивог ума, из
нашега ума који по лажној природи својој само граби и
отима.
Наш људски ум мора бити усаображен са
Створитељевим Умом!
Да бисмо опстали и остали на Мајци Земљи, да бисмо
опстали и остали као Словесна и Духовна Бића, морамо
да чувамо и негујемо Природу!
Природу морамо да чувамо и бранимо од људске
похлепе, од похлепе нашег јадног, скученог и суженог
ума!
Људски ум је у суштини не-ум!
Људски ум, у овоме времену, није усаображен са
Умом!
Некада је људски ум био усаображен са
Створитељевим Умом.
И тада је Човек, Словесно Биће, могао да види, осети и
појми, да су он и Природа Једно Суштаство!
Давно је речено, да ће ову цивилизацију да уништи
профит!

Заиста, профит је велико зло ове цивилизације!
Ко то не види, тај ништа неће разумети у времену
будућих дешавања!
Велики Рзав није само једна од мноштва река; Велики
Рзав јесте посебна, изузетна, самосвојна, самобитна и
непоновљива река!
Велики Рзав јесте ремек-дело Стваралачког Духа
Природе!
Уништити Велики Рзав, то би био злочин и грех
једнак уништењу Да Винчија, Микеланђела,
Толстоја, Достојевског, Грачанице, Студенице, Пећке
Патријаршије!
Да, господо, профитери и предатори!
Онај који би уништио Велики Рзав, био би велики
злочинац у очима и Предака и Потомака; био би
проклет и он и његово колено за све векове будуће!
Велики Рзав мора да живи!
Велики Рзав није само једна река, није само једна вода;
Велики Рзав јесте Биће, јесте Живот!
То ви, господо профитери, не можете да видите; и од
вас нико и не очекује да то видите; већ ви морате да
слушате оне који виде то што ви никада нећете видети!
Да слушате, и да поштујете, Великог Уметника
Природе!

Благодарим Вилењаче, тек сада сам погледала овај прелепи запис о нашем Србском Календару, како је ово све велико, ово је уписано Сунчевим зрацима и запечатено за сва времена, читала сам ово и раније али не могу да приђем тој красоти и дивоти, тек после неког времена само се свести, наши дивотни ообичаји који су нас очували, наша повезаност са космосом тј.са самим собом изнутра и споља са видљивим окружењем  природом, то је та равнотежа која се одржава између оностраних и овостраних светова, веза Творчеве нити, и то желе да нам искидају ту Нит, ту осу Вертикале.

Сећам се сада када сам била код баке и деке, а ту је била и моја прабаба, она је све празнике знала, а завршила је два разреда основне, и памђење је никад није издало. Сећам се ко дете, то се само причало, који дан иде, шта се ради, кад шта, веома су поштовали сваки празник, бавили су се земљорадњом, баба је имала озбиљност, када каже сада је Огњена Марија, и знала је који послови се раде у кући, у њиви, да ли се плете, пере, купа, сада су Духови, Панталеј, Свети Никола, Богојављање… То сам слушала, али нисам баш разумела, док су баба и деда од оца исто поштовали празнике, али они су се плашили сваког празника, осећала сам њихов страх, нису били довољно свесни изнутра, али се поштовао обичај, тако да сам била збуњена.

Тек сада ја коначно схватам за себе шта су празници, дани, Славе, месеци, то је наш Живот у Колу  који се покреће и окреће, али ово још много дубље треба да се схвати и осети, бар сам разјаснила себи, шта су обичаји – наша веза са нашим прецима и потомцима, наш пут у Светлости, а слика је још живља прича, прича баш о свему овоме довољно је да се само она гледа!

   Када се поштују обичаји тек тако без унутарње свесности и чистоте у души, то постаје несвесна тама, тако да би се обичаји спроводили требамо бити у духовној чистоти, да би то постала чиста Светлост у Свести Творца која се креће навише, а не обичан ритуал који нас спушта потуљено још ниже. То требамо да разјаснимо сви себи! а данас то већина ради – служи се без имало Свесности и Свести, тек ради страха, стоп, стоп… А сада  прави обичај се негује у Љубави, Чистоти, Искрености, Части! То раде Сунчеви Ратници и Сунчеве Ратнице у Богосветлости!

МИ СМО ПОТОМЦИ ВИШЕ БОЖАНСКЕ РАСЕ

Ми смо потомци Више Божанске Расе.

Богови и Богиње су наши Звездани Преци.

Ако смо од Више Божанске Расе, онда смо и сами – То – Богови и Богиње!

Немојмо се снебивати, устручавати и стидети, да ту Истину и обелоданимо.

Ми Јесмо То Што Јесмо!

Кроза све еоне, гле! Бели Срби ратују против нижих репатих раса.

Ово добро запамтите: ниже репате расе су свуда око нас, и управо оне већ тисућлећима и еонима кидишу на нас.

Те ниже репате расе раде за Црнобога.

Оне су његова послушна, покорна и одана војска!

Ако желимо да напредујемо и узрастамо у Духу и Свести, ако желимо да победимо Црнобога и његове војске, онда ми морамо да одбацимо сва лажна учења и знања, све лажне науке и религије репатих и рогатих.

Оно што се назива западним материјалистичким и позитивистичким погледом на свет – то је црна магија репатих и рогатих скривена иза тобожњих (лажних) наука и учења.

Држимо се ведских наука, ведских мудрости и ведских духовности, па ћемо избити на Пропланак Духа и Свести, одакле ћемо све ЈАСНО и да видимо и да чујемо и да знамо!

Свуда на Западу владају репати и рогати.

Репати и рогати су покорили Запад преко јудео-кршћанства и ислама.

Упамтите: СА СТАНОВИШТА БЕЛОГ СРБСТВА, јудео-кршћанство и ислам јесу једно те исто!

То не виде још само они који ништа не желе да виде.

Свет је пун и препун оних који ништа не желе да виде, да чују, да схвате и да освесте.

У духовном смислу, Запад је црна рупа на Мидгарду.

Црнобог је господар свих западних земаља и народа.

И душа западних народа јесте у власти Црнобога.

Зато је бесмисмислено очекивати било какво добро од западних народа.

С тим народима је свршено одавно!

Можда ће се, неким чудом, пробудити и освестити само ретки појединци, али се, уистини, ниједан од тих западних народа у целини никада више неће пробудити и освестити.