Где се сусрећу, где је место сусрета, Бога и Човека?
Место сусрета Бога и Човека јесте у Љубави.
У истинитој, пречистој, узвишеној и божанственој Љубави.
У Љубави, Лепоти, Доброти и Дивоти.
Ту се вазда сусрећу и препознају – Бог и Човек!
Али, Љубав није од овога света, Љубав није зачета и рођена у овоме свету.
Место зачећа и рођења Љубави јесте Језгро Суштаства Створитеља и Васељене.
Љубав се само, повремено, кроз пробуђеног и освешћеног Човека низводи на Земљу.
Но, Завичај Љубави јесте Сам Почетак Свих Почетака.
Случајно се сетих Љубави између Ленке Дунђерске и и песника Лазе Костића.
Кажем: случајно, иако добро знам да нема случаја!
О овоме сам писао давно, пре више од четрдесет лета, али сам тај спис негде заувек – да ли затурио или изгубио!
Сада пишем по присећању…
Постоје разне и различне душе.
Постоје душе близнакиње.
Шта су душе близнакиње?
То су оне душе које се раставе на две половине – једна душа у два бића (најчешће) супротних полова.
То је једна једнијата душа подељена на мушко и женско начело.
Једна једнијата душа у мушком и женском бићу и суштаству.
Те две половине једне једнијате душе толико су повезане једна с другом, да, напросто, не могу да живе, не могу да опстану једна без друге!
И, шта се дешава кад се те две душе близнакиње, после толико векова лутања и трагања, сусретну и препознају у овоме свету, а велика је разлика у годинама између њихових двају овоземаљских, физичких, биолошких тела?
Дешава се космичка драма Љубави са, увек, трагичним свршетком.
Кад год се на Земљи рађа Велика Љубав – тада се упоредо одвија и велика а трагична космичка драма, како на Земљи тако и у Васељени.
И Ленка и Лаза су трагичне и узвишене личности.
Ленка је убрзо, после рођења њихове обостране Велике Љубави, ископнела и пресвиснула.
Њено физичко, биолошко тело није могло да издржи Енергију Божанствене Љубави.
Јер, Енергија Љубави јесте најмоћнија, најсилнија и најснажнија енергија у Васељени, у свим овостраним и оностраним световима.
Лаза је остао још неку годину, налик на месечара, распет негде у међусвету између Земље и Неба.
Умро је још пре смрти!
Чекао је само, и призивао, тренутак коначног избављења, тренутак када ће напустити овај свет и заувек се – душом, духом и суштаством – сјединити са Ленком.
Њих двоје – Ленка и Лаза – они су, уистини, Једно Биће, Једна Душа и Једно Суштаство у вечним оностраним пространствима, у невидљивом сазвежђу где заувек обитавају све Велике Љубави, и сви Велики Љубавници.
Кад год на Земљи видите двоје љубавника, између којих је велика разлика у годинама – немојте их нипошто осуђивати!
Можда су то – управо – душе близнакиње!
Одавно причаш о части- и храбрости- и пишеш о томе Песниче и о колико сам захвална када пишеш о томе – о то је тако важно, тако важно – ћутање … подмуклост, ..зло…теже да владају светом –
стално се бежи у неистине …а неистине зидају несреће – човек треба да застане, човека погледа,
у очи да погледа – значи у душу да погледа…. може бити радост и може бити туга али се разуме…
и није ти жао ничега јер реч чујеш од Човека! Али за то треба храброст – тако баш – на месту где истина је, треба постојати – за то треба храброст имати – није страшно у истини и тужан бити, али јесте страшно у неистини пливати и шар-лажама се окивати!