Драган Симовић: Колико се Светлости улива у нас, толико се и Љубави излива из нас


 

 (Раданској Вилин-деви)

Сва Бића су рођена од Светлости, и сва јесу Светлост, зато што Живот јесте Светлост.

Сво Биће је Светлост, и све је у Бићу –

Светлост!

Наше су мисли Светлост; наша су осећања Светлост; наше су речи Светлост; и наша крв је Светлост.

Колико се Светлости улива у нас, толико се и Љубави излива из нас.

Што више примамо, све више и дајемо.

Што више дајемо, све више и примамо.

Ако не дајемо ништа, нећемо ни примити ништа!

Наше је Биће Светлост; и наше је Суштаство од Светлости.

Љубав је Истинита Светлост.

Онај кога љубимо, бива озарен Светлошћу, и Светлошћу нам, благодарјем, узвраћа.

Све што шаљемо било коме, то нам се одмах враћа, попут Сунчеве Ждраке што се

од Зрцала одбија.

 Светлост је у нама бесмртна и вечна.

Ако смо од Светлости и Светлост, онда смо и ми бесмртни и вечни.

Само оно што није од Светлости и Светлост, бива смртно и трулежно.

Биће је Светлост, а Небиће је Тама; Биће је Живот, а Небиће је Смрт.

Биће се труди да Небиће у Биће преведе; Небиће се упиње да Биће у Небиће преокрене.

На тој вечитој борби, између Бића и Небића, заснива се  Свевечни Поредак у свим видљивим и

невидљивим световима.

Ирена: Не гледајте у њу, у њезине очи…


Не
Не гледајте
У њу
У њезине
Очи
Ко понор дубоке
Не
Не стремите
О њеним
Визијама
Оштре су
Па секу
Леде крв
У жилама
Вама се усладила
Будућности прича
Она прича
Ви живите
Лутке на концу
Сенке на повоцу
Личност у амбису
Судбина
Није истина
Нема прошлости
Будућности
Садашњости
Све је један
Трен
Ако се свет
Здраво схвати
Не
Не захтевајте
Путе
Да поплоча
Узмите материју
У своје руке
Она ту стоји
Због вас
Дело начините
Због тог живите
Градите
Стварајте
Маштајте
Судба не постоји
То не инспирише
Предаје у руке
Туђина
Човек сте
Нисте механизам
Дигните поглед
Распршти се
Илузија
Остаје личност
Мудрија
Одоше се сати
Минути
Године
Не битно постаје
Ствараоц
Самобитан
Са собом се састаје
Креће обнова
Свега и свакога
Обнавља се
Боја спектар
Земљани нектар
Непробојни штит
Рушено израња
Обнавља
Говор Богова
Шта је судбина

Раданска Вилин-дева: На ком нивоу свести смо били на том смо и деловали…


…И ја теби желим да  све дане проведеш у љубави, тихој радости, смеху, мудрости, благостању, духовном узрастању и све даље али увек у Творцу. Светлост у Свести Творца увек буди!

Вилењаче, нема потребе да жалиш за нечим што си погрешио, рекао… тако је требало да буде, запамти то, битно је сада како осећаш, делујеш…

Прелепо је наш Милан све објаснио. Нисмо знали и деловали смо онако како смо осећали у том тренутку и  то је требало тако да буде. На ком нивоу свести смо били на том смо и деловали, ипак смо деловали, бунили, и тако све мењали, и данас тако треба да радимо, да делујемо по осећају, али једно никако не смемо да радимо, а то је да мрзимо, да се љутимо, то семе таме из себе да искоренимо, већ у Свести разумно да делујемо, да светлимо у искрености, да разјаснимо себи…

Оче, дао си ми такав свет пун варки, омаја и заноса за спољним, а ја себе у њему треба да препознам и упознам: где ја то живим, где припадам, коме припадам и зашто сам овде. Дубоко у себи царујеш прави ти и твој дом у Творцу и Љубави…Приближи себе у себи и врати се унутар себе.

Свако ко приближи себе себи, призваће из себе и родити Нови Свет – Свет Душе у Светлости, а то је свет Богова и Богиња… зато смо и ми ту. Буди свој на своме – има дубоко значење! Ако дође тама и присетиш се лошег деловања свог одраза, то те душа подсећа да сада, док си на Земљи, потражиш дубоки опрост од Оца за себе, за несвесна дела, изговорене речи, да би осветлео те речи и кренуо даље, а Отац сваку искрену бол, и сузу покајања прашта и брише, јер тако растеш, када себе преиспитујеш, васпитаваш, критикујеш…

Знај да тада растеш Навише, и тада постајеш као твој Отац, постајеш Одговоран за све и свакога, а највише тада себе градиш. То је пут који се ка новом Свету отвара, а ти треба да наставиш да се крећеш ка њему, да би постао Нови Човек Светлости и Јасне Свести, увек у Творцу!

Благослов! 

Драган Симовић: Долазе дани радости…


 

Долазе дани радости,

дани милине и љубави –

радуј се, невесто моја,

у пољу жита зрела,

с вечери од румен-руја,

 под звездама јасновидим!

 

Долазе дани радости,

дани милине и љубави –

радуј се, лепојко сетана,

очију пролетњег неба,

што тугујеш у сутон вечерњи,

 под јасикама

 танким и витим,

у пољу свирала ветрових!

 

Долазе дани радости,

 дани милине и љубави –

радуј се, душо моја,

 што блудиш низ далека

 звездана јата,

у плавет-зеленом

прстену Вечерњаче,

 тамо иза снова снитих,

иза шутње и тишине!

Тимочка Бела Вила: Изабрали смо прави пут онда кад осмехом дочекамо јутро


Шапуће
Казаљке
Старога сата
Говоре
Слој паукових
Мрежа
Векови прођоше
Шкрињу
Не отворише
Ковчег
Човечијег питања
Вечита игра
Хтења
Морања
Сплет
Понора
Оно недокучиво
Некад представи се
Као свеједно
Оно небитно
Тада засија
Поведе
Путем…
Људска природа
Знатижеља
Бесмислена
Ненаучена
Да опази
Ватру која опече
Природу
Загонетку
Која
Решења нема
Само провалија
Мрака
Повратак тада
Личи на
Предворје ужаса
Изабрали смо
Прави пут
Онда кад
Осмехом
Дочекамо јутро
Благосиљамо сваког
Лакоћа живљења
Смишљена
Дарована
Тада шкрињу
Можемо отворити
Није далеко
Чека…
До тад
Безбедна
Чува је
Вилина одаја

Милан Живковић: Наша снага је у томе да ојачамо себе сада у овом тренутку…


Драгане,

Имам потребу да Вам се јавим…. Ви сте храбар, поштен и надасве чојствен Човек.. не може свако да стави себе испред огледала и суочи се са свим својим оваквим или онаквим делима…. по мени то је велика храброст и искреност…. свако од нас бих подсвесно желео да је бољи и да је урадио више добрих  ствари у животу…  међутим, то и треба да је тако.. те наше  несавршености нас и вуку напред… ми стално треба да коригујемо, преиспитујемо и ојачавамо наша дела самим тим и нашу душу… Драгане, Ваш задатак је још тежи … Ви сте песник … Вама је унутрашње око јако изражено и види све лепоте и красоте иних светова … те слике јарко желите да видите и остварите у овом земаљском свету… и ето проблема… судар светова …Човек се из најбољих намера везује за поштеније, искреније, истинитије слике … а онда проблем … раскорак између јаве и снова … Слике будућности не можемо тако да мењамо… снови ће остати само пусти снови … што лукави и паразити управо желе… наша снага је  у томе да ојачамо себе сада у овом тренутку.. да чинимо сада добра дела.. да сада себе мењамо… тек тада стварамо услове за бољу и лепшу будућност… све док смо у сновима и пројекцијама ми упадамо у дуалност, раскорак, проблем стварамо у себи – незадовољство, јер се “слике“ садашњости и будућности не поклапају… када ојачамо прво себе, када изађемо из филма дуализма и јасно осећамо једноту са Творцем и прихватимо све ама баш све слике спољног света, то је добар залог и правац ка променама и бољој будућности… Сви  смо ми само путници на том путу… дошли смо савршени … живећи на Гаји брзо упадамо у проблеме и невоље… кроз веру, љубав, борбу, промену  … поново враћамо нашег Створитеља у центар нашег срца… онда је је све лакше.. осећамо се лако и препорођено.. видимо да све има свој смисао … вратили смо дете у себе и играмо се са  животом… успевамо да видимо лепе слике и на нашој Гаји .. птице… дрвеће.. животиње.. планину.. поток.. видимо и осећамо нашег Творца..

Још једном Благодарим на искрености, желим Вам свако добро, Милан.

Драган Симовић: Тамо негде иза свега


Тамо негде

 иза свега –

 иза ноћи, иза дана;

 иза ветра и тишине;

иза звезда и сунаца –

видим да се Ново Небо,

 да се Нова Земља рађа –

 из Светлости дивот-вагри

 што бризга из ПраИзвора

над свим тајним световима,

 над свим Божјим

створовима.

 

Тамо негде

иза свега –

с ону страну зла и мржње;

 с ону страну свих обмана;

 свих превара и опсена –

 видим да се Ново Биће,

 да се Нови Човек рађа,

из Љубави од Милине

ОцаМајке Родитеља,

ОцаМајке ПраСветлости

што су Једна Душа Света –

 свих светова, свих векова;

свих небеса и сунаца;

 и свију звежђа

и сазвежђа.

 

Тамо негде

 иза свега –

иза горја и обзорја;

 иза зорја праскозорја;

 иза буна и ратова;

 иза плача и лелека;

 с ону страну свих подела;

 свих прогона и изгона;

 свих страхота и грозота

 света овог од ужаса –

 гле! Нова се СрбИрија,

 Дивот-Земља Свих Србаља,

 иза Празнине Божје рађа,

 да столује и векује

под звездама

 и сунцима!

Драган Симовић: Жалим, и никада прежалити нећу…


Жалим, и никада прежалити нећу, што сам много грешио у овом животном току; што нисам чинио дела племенита и узвишена; што нисам био частан и храбар у свим приликама и на сваком месту; што сам вређао и позлеђивао многе танане и дивотне душе; што сам често бивао малодушан, маловеран и мрзовољан…

Жалим, и никада прежалити нећу, што сам у овом животном току чинио грешке за које се, пред Творцем и Васељеном, нећу искупити никада до свршетка овог животног тока, грешке које ћу окајавати у ко зна колико будућих животних токова!

Жалим, и никада прежалити нећу, што сам се тако неспреман, неспособан, немоћан, необразован и непросветљен уопште и појављивао у овоме свету у којему, за овакве попут мене, никада није било нити ће икада бити: ни љубави, ни смираја, ни уточишта…

Жалим… но, можда ћу једном… све то, ипак, и прежалити, те душу своју, сетну вилењачку, заувек исцелити!

Коментар Милана Живковића: Ведајмо са Творцем


  1. Песниче,
    Све ово што си ведао је Истина… али на све ове описане слике спољног света човек не сме више да даје значај а камоли да троши своју енергију на то … лукави и паразити нажалост успешно раде свој посао .. прво су нас манипулисали лажима а сада нам директно у лице сервирају истину како и чиме владају… очекујући и изазивајући код нас очај и беспомоћност.. не смемо својим мислима улетети у ту невидљиву мрежу….. док је и један од Нас у Творцу …. паразити не могу да “прогласе“ победу… зато окренимо се себи, позовимо своје Више Ја, ведајмо са Творцем…. он сигурно неће оставити своју децу незаштићену, ми смо Богољуди који морају остати јаки, снажни, верујући.. само такви можемо очекивати ново рађање и васкрсење Ведског Србства.
    Свако Добро!