Унутар Србског Народа, посматрано са становишта древне духовне науке, постоје два народа, две расе.

Један народ унутар Србског Народа чине Ведски Бели Срби, док други народ унутар Србског Народа чине они Срби које не знамо како да назовемо, а који су сушта супротност и опречност Ведским Белим Србима.

Ови други Срби, чије се порекло не зна, а обитавају унутар Србског Народа, јесу, по древном духовном учењу, Сенка Народа.

Зашто је ово Знање Древних важно (и битно!) за нас, у овоме часу?

Важно је (и битно!) за нас, превасходно, зарад самог освешћивања, а потом, и зарад нашег, како личног тако и заједничког, духовног узрастања.

Када себи разјаснимо, да унутар Србског Народа постоје два народа, две расе, онда ћемо лакше да развезујемо дејствене, мисаоне и духовне чворове у ономе што се зове Потка Народа; будући да је Потка Народа усаображена са свим другим дејственим, мисаоним, духовним и божанским поткама, као што су: Потка ПросторВреме, Потка Расе, Потка Мајке Земље, Потка Космоса и Потка Вечности.

Дуго се унутар Србског Народа није могло осетити и препознати постојање двају народа, двају раса, посве опречних и супротасвљених једних другима –

 једних наспрам других, једних против других (како је то и представљено на Знамену Двоглавог Орла), зато што је до Првога светског рата, унутар Србског Народа, била и јача и бројнија ведска, аријевска струја Србства, па је, следствено томе, ова неаријевска, неведска струја Срба, на известан начин, бивала подређена Ведским Белим Србима.

Хајде да разјаснимо, одмах, шта одликује Прве а шта Друге Србе.

Прве Србе (Ведске Беле Србе, Србе Аријевце) красе духовна, морална, крепосна и етичка начела; красе их част, достојанство и одговорност (одговорност према Створитељу, према Животу, према Роду); красе их неустрашивост, храброст, јунаштво, витештво; красе их  Знање и Предање, Вера и Љубав; красе их Стварање, Ред и Поредак свуда и у свему.

Они се не продају, они се купити не могу!

Они Други Срби, као што већ рекох, јесу сушта супротност и опречност Ведским Белим Србима, тако да вам је већ јасно шта их одликује.

У Првом светском рату (који је био Велики рат), највише су гинули, будући да су бивали у првим борбеним редовима (у првим редовима и иначе, на свим пољима), Срби Аријевци.

По сазнањима, у Првоме светском рату изгинула је трећина Срба, али унутар те трећине (о чему се не говори, а што зна духовна наука) биле су две трећине Срба Аријеваца.

Застанимо овде на тренутак, да бисмо разјаснили самима себи, и освестили!

Две трећине Ведских Белих Срба нестало је у Великом рату, док је, истовремено, од неведских, неаријевских Срба страдала једна четвртина!

Ово је важно да схватимо и освестимо, да бисмо разумели све оно што нам се, потом, у двадесетом веку дешавало, а што нам се и данас (у својој завршници) дешава.

Од оне преостале трећине Срба Аријеваца, у потоњим дешавањима (Други светски рат, усташко-ватикански и комунистички србоцид, прогонства, изгнаства, и разне душегупке) све до наших дана, страдала је половина Ведског Србства!

Шта мислите, колико је Срба Аријеваца преостало?

Песнички речено, а у духу Креманског прочанства, преостало их је толико да би стали под једну крушку!

Тарабићи нису били само пророци, већ и песници.

Они су се песнички изражавали.

И кад су рекли, да ће, на крају, преостати толико Срба да сви могу стати под једну крушку, онда су управо

(а да нису ни били свесни тога!) у својим визијама, зацело, видели Ведске Беле Србе.

Ова су Древна Знања дуго скривана од нас ( а и дан-дањи се скривају!), да би нас наши душмани лакше сатирали и затирали.

Само нас Духовна Знања и Истина која происходи из Ведског Предања још спасити може!

Наравно, уколико желимо да спасени будемо!

Ако смо ово схватили и освестили, онда нема више чуђења.

Знамо који Срби воде Србију; знамо који Срби владају и господаре Србијом; знамо који нас Срби лажу, краду и пљачкају; знамо који Србе најружније приче причају о Србству и Србији; знамо који Срби распродају, растурају и разграђају ово мало што је још од Србије преостало.

Највише што у овоме часу можемо да учинимо, то је –

да се образујемо и освешћујемо; да стичемо нова сазнања и знања из духовних наука; да обновимо Веру и Духовност наших Древних Предака.

Само тако, спасавајући себе, спасити (и обновити!) можемо Дух Ведског Србства.

Све друго, све мимо овога, било би погубно по нас.

Србија се оваква каква јесте више спасавати не може, а и не би имало смисла да се оваква каква јесте и даље  спасава.

Верујем у рођење Нове Србије и у васкрсење Ведског Србства!