ПоНеко: Веруј, СРБИНЕ, када душа урла!
ПоНеко: Кренула сам путем далеким…
-
Истина
Прогнали ме
Кренула сам путем далеким
Тамо где прашина стопе сакрива
Тамо где смех сам гуши се
Тамо где лепота заспала
А немир буди се
И
Нема ме
На вашим списковима
У вашим књигама
Ја живим а не постојим
То мислите
Да је стварност
Оно што додирнете
Видите
Не залуђујте се
Кривом маштом
Оно чега нема свуда је
То је оно што вреба
Када зажмурите
Оно у углу
Вашега ока
Што плаши
Не вреди мене прогањати
Ви ћете ружно сањати
Јер ја сам све што живи и хода
Ветар ваздух вода
Драган Симовић: Где је част, тамо је и љубав, а где је љубав, тамо је и Бог
Један народ без части нема никакве будућности.
Част је најбоља и најмоћнија заштита за сваки народ.
Тамо где нема части, нема ни благостања, ни културе, ни уметности, ни духовности, нити живота са сврхом и смислом.
Почетак најбедније пропасти једног народа јесте губитак части.
Кад један народ изгуби част, тада је све изгубио.
По стотину пута је боље часно погинути, него један једини пут нечасно живети.
Част је кичма на телу народа.
Оно што је кичма за наше физичко тело, то је част за један народ, за једно друштво.
У часном народу, у часном друштву и сваки појединац мора бити частан.
Часни појединци, часне личности чине часно друштво, чине частан народ.
Где је част, тамо је и љубав, а где је љубав, тамо је и Бог.
Драган Симовић: Песма из Акаше
Бити Србин, значи:
бити виша раса
и у вишој раси
бити виша каста.
Срби су међу Првобитним Хиперборејцима
били виша каста –
каста ратника и духовника.
Када би се, у Древности,
рекло Србин или Србкиња,
тада се мислило
на вишу касту
звезданих синова и кћери.
Биљана Гавриловић: Како настане песма
Мислиш да је тешко стихове писати?
То је само отисак душе на папиру.
Можеш га гужвати, палити, брисати,
ал не можеш спречити страсти да навиру.
Мораш себи крв исисати,
кожу изврнути, то боли, дабоме …
Па, да ли је тешко песму написати?
Није тешко, кад имаш коме.
Милорад Максимовић: Тако увек тихо беше …..
Тако увек тихо беше
кад небо говори громовима
све утихне док сад муња пева
да би с’ чуло шта сад Љубав смера…
Пламти пламен свете ватре
што сажиже и прочисти
многом звездом и светлошћу
сваког ко је Творцу мио…
да би вечне снове снио
и на јаву доносио
свете речи што су дела
са највише Божје горе…
Вељко Вујовић: Пролеће моје
Сунце! Гле пробуди се!
Из ледених ланаца избави се!
Проклетој зими побеже,
И пролеће човеку пристиже!
Трешњино дрво замириса,
И коса девојке заблиста,
Рој се пчела подиже,
И ка цвећу пуном зазујаше!
Прелепи мирис пролећа,
У ваздуху нашем се осећа,
А то дрво трешњино,
Белим се цветовима пролепшало,
Та снага пролећна,
У ваздуху се осећа,
Моја душа је заиграла,
И лоше те мисли одбила,
Цвркут птица је стигао,
И овај се свет издигао,
Рибе изнад воде скакућу,
А момци се девојкама надмећу,
Река је пробистрила,
Мутнину је прочистила,
Радост се шири над нама,
Живели!!! Пролеће је сад са нама!!!
СЛАВА!
Верица Стојиљковић: Коса плетеничаста боје злата ….
Коса плетеничаста боје злата!
Пут, боје првог сунчевог зрака!
Босонога, младом травом хода
Са цветовима, у рукама,
Сабраним по свим пољима,
У хаљини прозирној
На крајевима руменој ……
Богиња је била; Биће јесте и…
Богиња је она!
Она, она погледом лута
Преко врхова светих планина;
Зове ветар, да шапне јој,
Стиже ли …. он… из далеких даљина!
Он, он… једри небом, хита …
Име му на уснама њено титра…
Он… он… стиже …
Стиже Бог, Богињи својој љубљеној!
Бултони: Весна
ДАНАС ЈЕ ПРОЛЕЋЕ
ПЕСМУ ПОСВЕЋУЈЕМ СВИМ МОЈИМ ДРАГИМ ВЕСНАМА
Твоје име је Пролеће
зрак сунца, кап кише
роса на латици цвета
твоје име је процвало цвеће
уздах и кад се не дише
нејлепше име целога света
Твоје име је таман облак
из којег олујне кише падају
планински поток што жубори
први јутарњи сунчев излазак
сви ти се после зиме надају
које се из пуних уста изговори
Први каћуни у пољу, јагорчевина
љубичице уткане у плетенице
ливаде пуне цвећа, пропупалог дрвећа
за долазак се испија чаша најбољег вина
жељно те ишчекујемо мезимице
Весна, Богињо пролећа!
31.08.2015 год. у 00,10 сати
ПоНеко: Од чега је саткана суштина бића нашега
-
Трујете ме вином
У устима вода постаје
Приморавате да псујем
Ја клетву изговарам
Осуђујуте за издају
Причам молитву
Излуђује Вас
Природни поредак
Не схватате
Личност самобитну
То што горди нисмо
Што на материју
Имуни смо
Што оружије ваше
Нас ојача
Од чега је саткана
Суштина бића нашега
Линчовали сте многе
Срца пресађивали
Тај калем
Није успео да се усправи
Јер док гледате
Земљу љубите
Ми небо видимо
Док говорите
Одзвања приземно
Ми горње ноте дотичемо
Док волите
То у корист радите
Ми душом милујемо
Док дајете
Рачунате
Ми захваљујемо
Зато док сте
Нас уништавали
Вама се враћало
Нисмо исти
Треба да разумемо
Тако је било и остало
Записано
Кад наличија не разазнајеш,
јер вид изда
Веруј СРБИНЕ!
Када ослонца нема,
јер додиром не додирујеш
Веруј СРБИНЕ
Када ствари на добро не миришу,
јер мириса нема
Веруј СРБИНЕ
Када време са горчином укусиш,
јер укуса немаш
Веруј СРБИНЕ
Када душа урла а мук влада
јер слух од шунда страда
Веруј СРБИНЕ!
Вера идеале рађа,
јер вера јунака брани
Веруј СРБИНЕ!
У свог рода и родину
У родољубље веруј!
Напред СРБИНЕ,
СМОГНИ СНАГЕ,
ПОМОЛИ СЕ
Крени у живот, живи га
ступи на његову сцену
Почни…