ЛАДА-МАЈКА (Мајка Сва) — Велика Небеска Мајка, Богородица. Љубазна и нежна Мајка Већине Светлих Богова Расе Велике, Богородица-Заштитница свих Народа Велике Расеније (територија, на којима се населила Велика Раса, тј. Славјанска и Аријевска племена и народи) и Чертога Лоса у Сварожьем Кругу. Небеска Богородице Лада-Мајка — то је Богиња Лепоте и љубави, беспрекорног Породичног Савеза Родова Велике Расе и Породица свих потомака Рода Небеског…
Тако да, с обзиром на то, отац Настјин није стао на пут љубави и среће своје најмлађе, вољене ћерке. И тиме је признао њено право ИЗБОРА себи суђеног по љубави! А ако погледамо у смисао овог пасуса, открива се невероватна морална атмосфера, која је владала међу нашим далеким прецима. Млада девојка САМА ЈЕ БИРАЛА СЕБИ СУЂЕНОГ! Заправо девојка, а не момак, што говори о великом поштовању жена од стране наших предака. Тек након наметања хришћанства жену су прогласили прљавим створењем! Однос народа према женама одређује не само духовност народа, већ и његову будућност!
Такозвана арапска цивилизација, достигавши некада висок ниво развоја, била је заустављена, а затим снажно одбачена уназад након што су арапски народи прихватили ислам, у којем жена има улогу сексуалне слушкиње, којој је било потребно да се омогући само да може да испуни своју природну сврху. Хришћанска црква такође није дуго могла да се одреди, да ли жена има ДУШУ! И после много оклевања, на једном од својих Сабора, већином од само једног гласа ипак је признала да је жена, такође, човек, и да она има душу! Али чак и после тога, црква је сматрала жену прљавом после порођаја, посебно у воменима женских дана и данима после прве брачне ноћи није им дозвољава чак ни да уђу у цркву!
А наши древни преци са поштовањем су се односили према жени, и жена је тада, у пуном смислу те речи, била слободна! То се не може рећи ни за савремену цивилизацију Мидгард-земље.
И тако, Настја се припремила за дуго путовање и отишла на далеки пут:
«…Ишла је Настенка путем. Ишла је она, не један дан, не два, не три дана, ишла је она дуго времена. Ходала је и чистим пољем, и урманском шумом, ишла и по високим планинама. У пољу птице су песме певале, урманским шумама је шетала, на високим планинама се целом свету дивила, и дошла је она, на крају, до долине чудесне, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао и из долине у небеса бескрајна узлетао. Настенка је наговорила добре људе на Вајтману трговачком да је поведу и кренула на далек пут са родне земље, на “ тридевять дугих даљина …»
Након дугог пута Настја је стигла: «…до долине дивне, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао …». Дакле, испада да сви људи знају да постоје полетно-слетна места, са којих су узлетали и на које су слетали свемирски бродови – Вајтмани, и то — ВАЈТМАНИ ТРГОВАЧКИ. А ко су постојали ТРГОВАЧКИ ВАЈТМАНИ, то значи да су постојали и ТРГОВАЧКИ ОДНОСИ између наше Мидгард Земље и других планета-земаља.
Неко може рећи: то је Прича, у њој је све измишљено.
Прво, дозволите ми да вас подсетим још једном, да су ПРИЧОМ звали у прошлости причу о стварним догађајима, мало украшену живописним сликама. И чињеница да то тако и јесте, има потврде, а потврде су такве, да не остављају камен на камену од било каквих аргумената скептика.
- године у селу Чандар је пронађена камена плоча са тродимензионалном сликом подручја, урађену на непознат начин. На плочу је нанета запреминска карта Уралског региона са рекама Белој, Уфимској, Сутолкој. Поред тога, на овој каменој карти су означени хидротехнички објекти: систем канала дужине 12 хиљада километара, насипи, моћне бране. Канали образују два система са ширином канала од 500 метара. Обележено је дванаест брана ширине 300-500 метара, дужине до десет километара и дубине од преко три километра, свака.
Друго, на тој рељефној карти су означене недалеко од канала неке „чудне“ ОБЛАСТИ различитих типова. Слика на површини плоче представља карту у размери 1:110 000 (у 1 цм — 1,1 км). На плочи је много натписа, „кинеског порекла“ која нису потврђена из једног једноставног разлога — НАТПИСИ СУ НАПРАВЉЕНИ СЛАВЈАНО-АРИЈСКИМ РУНАМА. Да се створи тако нешто, могуће је, само располажући подацима са сателита и непознатом технологијом савременој цивилизацији.
Професор А. Н. Чувиров, који је пронашао ову камени карту, нашао је у архиви генералног гувернера Уфске области референце, датиране крајем 18. века, око две стотине белих камених плоча, наводно које се налазе у близини села Чандар, Нуримановски округ. Претпоставља се да су то биле тродимензионалне карте наше планете — Мидгард-земље. Нова експедиција, у организацији проф. А. Н. Чувирова, открила је другу камену плочу карту, која потврђује архивске податке. Мало је вероватно да ће успети да се открију све камене плоче-карте, али и оно што је већ откривено довољно је за доказ постојања на Мидгард-земљи још до сасвим недавно, тринаест-петнаест хиљада година, високо развијене цивилизације, која је била део система, обједињених многих цивилизација Галаксије.
Налаз ових запреминских карти у потпуности потврђује информације Славјано-Аријевских Веда, претвара их у поуздан извор информација о прошлости наше цивилизације.
Вратимо се сада Причи о Јасном Соколу и сетимо се, да је Настенка после дугог пута стигла у «…до долине дивне, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао …». И на рељефној карти уралског региона: „…у близини канала означене су РОМБОИДНЕ ПОВРШИНЕ.…». На тај начин, постаје јасно да су РОМБОИДНЕ ОБЛАСТИ рељефне карте и СТАЈАЛИШТА ТРГОВАЧКИХ ВАЈТМАНА из Приче— једно исто.
И из разговора са Александром Николаевичем Чувыровим утврђено је да су на нађеној рељефној карти откривене платформе различитих величина и различитих облика, од ромбидних до троугластих. Намена ових платформи је остала тајна за истраживаче. А сврха тих платформи није друго, већ су оне ПОЛЕТНО-СЛЕТНЕ ПОВРШИНЕ за ВАЈТМАНЕ и ВАЈТМАРЕ, како за комерцијалне сврхе, тако и друге. Може се претпоставити да су места различитих форми намењена за ВАЈТМАНЕ и ВАЈТМАРЕ различитих врста и величина. Димензије, на пример, ромбоидних површина су огромне, и оне су, највероватније, биле намењение за полетање и слетање огромних ВАЈТМАРА. За разјашњење ситуације наведимо податке из Славјано-Аријевских Веда о сврси космичких бродова, кориштених од стране наших предака.
ВАЈТМАРИМА су наши преци звали МАТИЧНЕ СВЕМИРСКЕ БРОДОВЕ, који су НОСИЛИ У СЕБИ ПО 144 ВАЈТМАНА. Вајтмари, највероватније, били су свемирски бродови МЕЂУГАЛАКТИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ и дугог домета. У Причи има следећи пасус: «…УРМАНСКИМ ШУМАМА је шетала, на високим планинама се целом свету дивила, и дошла је она, на крају, до ДОЛИНЕ ЧУДЕСНЕ, где је ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ стајао и из долине у небеса бескрајна узлетао…». За савременог човека такве речи, као урманске шуме, ништа не говоре. А на крају крајева, УРМАНСКЕ ШУМЕ су покривене падине УРМАНСКИХ ПЛАНИНА, а УРМАНСКЕ ПЛАНИНЕ — то је старо име ПЛАНИНА УРАЛСКИХ (касније, Уралске планине звали су још и Рипејске)! Када се појави позната реч или појам, све ођедном долази на своје место. Фраза „Са високих планина она се целом свету диила…“ говори о томе да је пут Настјин ишао преко Урманских (Уралских) планина.
Због чињенице, да се овај планински венац простире са севера на југ скоро по меридијану, њен родни дом је могао да буде или источно или западно од Урманских (Уралских) планина. Да би Настја била у стању да дође у „долину чудесну“, из које Вајтмани трговачки у небеса безкрајна узлећу, морала је да пређе планински венац. Обратимо пажњу и на то, да се у Причи говори о томе, да су Вајтмани трговачки узлетали из ЧУДЕСНЕ ДОЛИНЕ. То значи, да је ова чудесна долина могла да се налази негде у јужном региону Урманских (Уралских) планина. Дакле као што су и саме Урманские (Уралске) планине покривене густим шумама, и са свих страна окружене нетакнутом тајгом, долина у Урманским планинама је могли бити само на Југу Урала! Тако, као што је описано у Причи полетно-слетна површина је могла бити или источно или западно од Урманских (Уралских) планина. Када се говори у Причи о чудесној долини — то недвосмислено указује на то да је полетно-слетна површина за Вајтмане или Вајтмаре требало да се налази у непосредној близини истих тих Урманских (Уралских) планина.
Ево, до каквог закључка се може доћи, ако се обрати пажња на садржај текста Приче. Али… најневероватније оно што је на рељефној карти, нађено Александром Николаевичем Чувировим, заправо на Југу Урала, западно од самог планинског масива, је била откривена правоугаона област огромних димензија. Ова чудесна долина, са које трговачки Вайтмани узлећу у безкрајна небеса, ова полетно-слетна писта — је просто епских размера! Површина ове писте, игралишта, или лакше — свемирске луке, је ДВАДЕСЕТ СЕДАМ ХИЉАДА ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ЧЕТРДЕСЕТ и више КВАДРАТНИХ КИЛОМЕТАРА! У овој области безбедно су смештени градови Уфа, Благовешенск, Стерлитамак, Салават и сви мањи градови и села између њих!
Димензије структуре створене од стране наших предака једноставно су запањујуће! И не мање поражава чињеница да је прича о Јасном Соколу дала врло прецизне информације о догађајима из живота наших предака. И да би то увидели, само морамо бити у стању да продремо и схватимо смисмао који нам преносе наши преци. И за то и не треба много. Само да пронађемо смисао и значај неискоришћених у нашем времену речи и појмова или повратимо право значење тих речи и појмова, заправо оних, у које су га ставили наши преци. И онда се дешава право чудо!
Испада да је Прича управо оно што је и требало да буде по својој дефиницији — опис стварних догађаја из прошлости руског народа, передаваних усмено са једне генерације на другу, од древних времена до данашњих дана. А пренешене од стране наших предака кроз Причу о Јасном Соколу информације, су просто невероватне. Само руски човек ће тражити прави смисао речи и појмова у Причи или, како су касније постале познате, у руским народним бајкама. Странац не успева да види информације, заложене од стране наших предака у усменим легендама, из једног једноставног разлога — странцу је немогуће да продре у прави смисао руских речи, па он једноставно неће ни урадити то сматрајући то као непотребно. Само генетска меморија, коју смо добили од предака, пружа прилику да се врати живот речима нашег великог језика, и ове речи, оживљене, откривају нам велике тајне из прошлости, које би многи желели да остану у забораву.
Много доказа је уништено, али нико није могао да уништи Приче, бајке. Ниједан од наших непријатеља није ни придавао њима значај, сматрајући их глупим фантазијама. Али, чак и за руског човека право значење речи ће се отворити тек након што (руски народ – рус) успе да се пробуди! И док се то не деси, речи ће задржати своје тајне, свој прави смисао. И да се уверимо да је то тако, ми ћемо наставити анализу и видети да су у само једној причи о Јасном Соколу “ САКРИВЕНЕ “ невероватне информације …
«…Дуго је летео Вајтман трговачки сред звезда небеских. Колико је времена прошло, не знамо, само је Настенка један пар гвоздених чизама износила, један гвоздени хлеб појела, а ту се и пут Вајтманом завршио, али Настенкином путу краја још нема….»
Дуго је летео ВАЈТМАН ТРГОВАЧКИ сред звезда небеских… сасвим је јасно да је брзина Вајтмана трговачког била већа од брзине светлости, иначе би путовање трајало стотине или хиљаде година, и тада би се стварно путовање испоставило да је дуго. Али… путовала је Настја на ВАЈТМАНУ ТРГОВАЧКОМ— а то значи да постоји активна трговина између Мидгард-земље и у овом случају, планете-земље са које је долетео овај Вајтман. Заправо зато то путовање не може бити превише дуго, иначе трговински односи губе сваки смисао. Дакле, трајање овог путовања је од неколико недеља до неколико месеци, не више, због присуства активне, живе трговине између планета-земља.
Међутим, током путовања је било савладано велико растојање у трилионима километара! Дакле, у Причи се користи слика гвоздених чизми и хлебова. Ето ту слику, са свом својом апсурдношћу, лако разуме слушаоц Приче! Обратите пажњу на следеће речи Приче
«…само је Настенка један пар гвоздених чизама износила, један гвоздени хлеб појела, а ту се и пут Вајтманом завршио …»
У овом одломку се јасно указује на то, да је САМО Настја ЈЕДАН ПАР ЧИЗАМА ИЗНОСИЛА ЈЕДАН ГВОЗДЕНИ ХЛЕБ ИЗГЛОДАЛА, а ту се и ПУТ ВАЈТМАНОМ ЗАВРШИО!
Коришћење једног пара гвоздених чизама и једног гвозденог хлеба симболизује превазилажење огромних растојања и крај лета Настје на Вајтману трговачком од Мидгард-земље до прве планете-земље, где је стигла Настја! Све то време, док је Настја „носила“ један пар гвоздених чизама и „глодала“ један гвоздени хлеб, она је била… УНУТАР ВАЈТМАНА, који се ПРЕМЕШТА У ПРОСТОРУ! Перемештао се у простору Вајтман, а Настја се у то време налазила унутар тог самог Вајтмана! Из овога је јасно, за коју сврху су приповедачи увели у причу „гвоздене чизме“ и „гвоздени хлеб“. Вајтман трговачки је — релативно мали свемирски брод за превоз људи и робе, тако да није било много места за шетњу!
«…Уздахнула је Настенка уморно, а како је Вајтман слетео на земљу прекрасну, отишла је на пут шумски, одлазећи ка спокоју плавог сунца. Дуго времена је она ишла, а када је наступила ноћ, на небу изнад земље су две луне сијале, и виде Настенка кулу у шуми.…».
Уздахнула је Настенка уморно… највероватније, од мало кретања и просторног ограничења унутар Вајтмана током лета и, нашавши се на површини друге планете-земље, отишла по путу шумском, одлазећем на спокој, плавом Сунцу! На овом месту бих желео да скренем пажњу на то, да по ПРВИ ПУТ У СВОМ ЖИВОТУ на другој планети-земљи, Настја није била шокирана изгледом ДРУГЕ ПЛАНЕТЕ-ЗЕМЉЕ, већ је спокојно пошла шумском стазом!
Али, ван сваке сумње, растиње се у тој шуми, барем, разликовало од растиња Мидгард-земље, али то није изненадило Настју, иначе би то рекли у Причи! Није изненадило Настју ни плаво Сунце, иако је наше Јарило-сунце жуто патуљасто по звезданој класификацији и, сходно томе, жуте боје. И још једна ствар, на коју не обраћа пажњу савремени читалац или слушалоц Приче. Настја назива светлило друге планете-земље сунцем! А Сунцем ми данас зовемо наше светлило! У чему је онда ствар? Ствар је у томе, да на туђој планети, чије име Настја не зна, плаво светлило, чије име Настја не зна, она назива „Сунцем плавим“!
Испоставило се да је СУНЦЕ — име, не само нашег светлила… Дакле, наши преци су тако звали било које светлило у свемиру, који има НЕ МАЊЕ ОД ОСАМ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ, А ЗВЕЗДАМА су звали ОНА НЕБЕСКА СВЕТЛИЛА, КОД КОЈИХ НЕМА ВИШЕ ОД СЕДАМ ПЛАНЕТА-ЗЕМЉИ! Дакле, израз «ПЛАВО СУНЦЕ», с обзиром на претходно наведено, указује на то да планета-земљи, које се окрећу око сунца планете-земље Богиње Карне, НИЈЕ МАЊЕ ОД ОСАМ! И све ово може да се „извуче“ из текста Приче, САМО ЗНАЈУЋИ И РАЗУМЕВАЈУЋИ ПРВОБИТНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ КОЈЕ СУ КОРИСТИЛИ НАШИ ПРЕЦИ! А да би се уверили да је то тако, довољно је подсетити се да су наши далеки и не врло далеки преци звали наше светлило РА или ЈАРИЛО-СУНЦЕ! Баш као што се и наша планета звала МИДГАРД-ЗЕМЉА, а не само ЗЕМЉА, како је ми зовемо данас! Тако да реч „сунце“, није представљало за наше претке име нашег сунца, баш као што ни „Земља“ није представљала име наше планете! Свака планета, свако светлило код наших предака је имало своје име, укључујући и оне удаљене много светлосних година планете земље и њихова светлила. Сва СВЕТЛИЛА и ПЛАНЕТЕ-ЗЕМЉЕ имала су имена која су овим небеским телима дали не наши преци, већ становници тих истих планета-земљи из далеких сазвежђа, са којих су и населили нашу Мидгард-земљу у неколико етапа!
И наши преци су знали та имена, која су наведена у Славјано-Аријевским Ведама! А то говори о томе да је још релативно недавно Мидгард-земља улазила у велику обједињену цивилизацију, и о томе су знали, ЧАК И ПРОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ, који живе у глувој, скоро нетакнутој тајги!
Сада ми зовемо наше светлило Сунцем, чак ни не сумњајући на то — да то није властито име нашег светлила, баш као што ми сада зовемо нашу планету Земљу, чак ни не сумњајући да то — није властито име наше планете, већ назив за све планете! И то је тако постало ТЕК после насилне христијанизације руских земаља, која је почела крајем X века!
Заправо после христијанизације руских земаља, али и свих земљи Беле расе, Мидгард-земљу су почели звати „ПРОСТО“ ЗЕМЉА, а Јарило-Сунце—“ПРОСТО“ СУНЦЕ! Имајте на уму, друштвени паразити су уклонили из народне употребе ВЛАСТИТА ИМЕНА и наше ПЛАНЕТЕ, и нашег СВЕТЛИЛА. Зашто су они уклонили из употребе управо властита имена? Ево зашто! Сачувана у народној употреби властита имена звезда и планета би довела до тога да не могу онда да наметну целој цивилизације идеју друштвених паразита о томе, да је наша МИДГАРД-ЗЕМЉА — ЈЕДИНА НАСЕЉЕНА РАЗУМНИМ БИЋИМА ПЛАНЕТА У СВЕМИРУ! И да је сам Универзум, између осталог, настао као резултат „божанске“ креације, а човек, поред тога, „створен“ по лику и обличју Божијем! Али то је тема за посебан разговор. А сада да се вратимо на даљу анализу Приче…
Настја, стигавши на другу планету-земљу, није изненађена ни дивљом вегетацијом, ни плавим сунцем, ни са њене две луне! А то значи, да је она била СПРЕМНА за то, укључујући и то, да планета земља, на коју је допутовала, има ДВЕ ЛУНЕ! Човек који види то први пут, мора да скрене пажњу на то. Али Настја не реагује на то, као да је то за њу свакодневни феномен. А ДВЕ ЛУНЕ за њу су заиста уобичајена појава, јер још недавно Мидгард-земља је такође имала две луне: ближу луну Фату и даљу луну Месец! А раније је наша Мидгард-земља имала још и трећу луну — Лелу, и иако је у времену Настје Мидгард-земљи остала само луна Месец, готово сви су знали то да је раније било ТРИ ЛУНЕ, А ПОТОМ — ДВЕ! И тако, за Настју две луне на небу друге планете-земље нису били нешто невероватно и несхватљиво! А сада да се вратимо на следећи пасус текста Приче:
«…Размислила је Настенка: «Почићу у кулу, да људе питам, да ли су видели мог Јасног Сокола из чертога Финиста!» Покуцала Настенка на кулу. Живела је у тој кули једна старица – добра или зла, то Настенка није знала. Отворила је старица врата, а пред њом стоји прекрасна девојка.
— Пусти ме бакице, да преноћим! – Улази, голубице, бићеш ми гост. Како ти је име, мила? – Настенка. А ви, ко сте, бакице? – Ја сам богиња Карна. А да ли далеко идеш, млада девојко? – Далеко или близу, ни сама не знам, бакице. Ја тражим Јасног Сокола из чертога Финиста. Да ли си чула ти за њега, бакице Карна?
— Како не бих чула! Ја стара, одавно на свету Сварожјем живим, ја сам све о свим световима слушала. Далеко је теби до чертога Финиста , голубице моја, још пола круга дугих даљина. Ујутру богиња Карна пробуди Настенку и рече јој да иде њеној сестри, богињи Жељи, која је старија од ње и зна боље . Можда, она боље тебе научи и каже ти, где твој Јасни Соко живи. И богиња Карна даде поклон гошћи: сребрни конац и златно вретено, кудељу. Рече јој да поклон чува и на крају ако жели да га и поклони некоме.
Такође, добила је Настенка и клупче, самокотрљајуће и путомерно. Куда се клупче скотрља, а ти њега следи..Поклонила се Настенка старој богињи Карни, и пошла следећи клупче. Настенка је још даље ишла, све је више журила. Гледа, опет долина прекрасна, а на њој Вајтмани златни, сви трговачки. Измолила је Настенка добре људе на Вајтману златном трговачком, преобула у други пар чизама гвоздених, скупила клупче путомерно и отишла са земље дивне, где богиња Карна живи. …»
Није знала Настја, према тексту Приче, ни име старе жене, која јој је отворила врата. Сасвим „случајно“ је стара жена била Богиња Карна. И прво што је питала Богињу Карну Настја, зна ли она за чертог Финиста и како да стигне тамо? Добивши одговор од Богиње Карне, да до чертога Финиста им још ПОЛА КРУГА ДАЛЕКИХ ДАЉИНА, Наастја је почела да се припрема за ново путешествије. Узгред, реч путешествије је— „путем шествују (марширају)“, што значи „ићи својим путем“, другим речима, тражити свој пут, смисао свог живота и себе реализовати.
У наше време, ова реч је добила потпуно банално значење, значење које се своди на физичко премештање човека из једне тачке у другу. Наши преци су имали за то другу реч — лутање, која се у савременом језику примењује све ређе и ређе.
Заборав многих речи и намерно извртање истинског значења других, доводи до тога да чак и генетски руски човек не разуме значење многих речи или их погрешно разуме. Језичка саботажа, спроведена од стране непријатеља људског рода, довела је до тога да за савременог руског човека ове речи значе мало. Већина, на скениране очима речи «ДАЛЕКА ДАЉИНА», чак и не заустави на њима пажњу, сматра их само књижевним изразом! Јер за наше претке ове, наизглед обичне, али нама несхватљиве речи су испуњене конкретним значењем. «ДАЛЕКА ДАЉИНА» — то није само слика перцепције велике удаљености наших „примитивних“ предака, већ ЈЕДИНИЦА ДУЖИНЕ, једнака приближно, 1,4 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ по савременим представама.
За оне који су заборавили или коме је непознат појам „светлосне године“, дозволите ми да вас подсетим да је СВЕТЛОСНА ГОДИНА — према савременим концептима, растојање које светлост прелази у року од једне године, ако претпоставимо да је БРЗИНА СВЕТЛОСТИ у простору једнака 300 ХИЉАДА КИЛОМЕТАРА У СЕКУНДИ. Дакле, СВЕТЛОСНА ГОДИНА износи 9,4608х10на12 км и, сходно томе, ДАЉ ДАЛЕКА приближно је једнака удаљености од 13,245х10на12 км .
А сада хајде да погледамо чињенице шта је «ПОЛТОРА КРУГА»? Шта је пола — јасно је свима, а појам „круга“ код наших предака био је другачији од савременог. Пре свега, овде се има у виду СВАРОЖЈИ КРУГ, који се састојао од 16 ДЕЛОВА, дакле, у нумеричкој противвредности полтора круга једнако је 24.
И, ако се сада преведе све у јасне нама величине, ПОЛТОРА КРУГА ДАЛЕКИХ ДАЉИНА ће бити једнака удаљености од 33,6 СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА или 3,1788288х10на14 км. На Тај начин, од планете Богиње Карна до чертога Финиста растојање износи 33,6 светлосне године, док у исто време од Мидгард-земље, то растојање износи 27 ДАЛЕКИХ ДАЉИНА или 37,8 светлосних година. Испоставило се да од Мидгард-земље до планете Богиње Карна растојање износи 3 ДАЛЕКЕ ДАЉ или 4,2 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ.
Интересантна слика се појављује – од Земље на таквом растојању налази се САМО ЈЕДНА ЗВЕЗДА — АЛФА (α) ЦЕНТАУР. А то значи да је прва станица Настје на планети-земљи од планетарног система АЛФА (α) ЦЕНТАУР, и да је на нашој Мидгард-земљи у време када је створена Прича о Јасном Соколу, постојала високо развијена цивилизација. И још бих желео да напоменем да таква СЛУЧАЈНОСТ у Причи „О Јасном Соколу“ и РАСТОЈАЊЕ ДО ПРВЕ ПЛАНЕТЕ-ЗЕМЉЕ, на којој је Настја упознала Богињу Карну, и РАСТОЈАЊЕ ДО НАЈБЛИЖЕ ЗВЕЗДЕ АЛФА (α) ЦЕНТАУР НЕ МОЖЕ БИТИ СЛУЧАЈНО. И то је ЈОШ ЈЕДНА НЕСУМЊИВА ПОТВРДА ИСТИНИТОСТИ информација из Славјано-Аријевских Веда.
Према савременим подацима АЛФА (α) ЦЕНТАУР је — жута звезда, растојање (од Земље) — 4,36 СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА, има пречник нешто већи од пречника Сунца. Треба обратити пажњу на чињеницу да је тачна удаљеност до звезде Алфа Центаур добијено релативно недавно — у 2003. години. А пре тога различити извори дају информације о удаљености до ове звезде ОД 4,3 ДО 4,5 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ! И тек недавно је дефинисана тачан удаљености до ове звезде, и испоставило се да је равно 4,36 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ. Ако се преведу светлосне године у мере растојања наших предака, онда растојање до најближе звезде, о којој се говори у Причи, испоставља се равно 4,2 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ.
Случајност удаљености до ове звезде са текстом Приче једноставно је невероватна. И сама звезда практично је идентична нашем Сунцу. Све ово сведочи о томе да је брзина кретања Вајтмана трговачког у простору била већа од брзине светлости, јер, ЧАК и ако би брзина Вајтмана била ЈЕДНАКА БРЗИНИ СВЕТЛОСТИ, онда би Вајтману трговачком за лет тамо и назад до НАЈБЛИЖЕ ЗВЕЗДЕ ТРЕБАЛО ВИШЕ ОД ОСАМ ГОДИНА! О каквој трговини може да се при томе говори, ако је то време пута до најближе звезде?! А шта онда говорити о звездама, удаљеним на десетине, стотине и хиљаде светлосних година?! При таквој „трговини“ добијен налог са друге планете ће добити само потомци купаца! Тако да чак и таква једноставна логика говори о томе, да се Вајтмани трговачки премештају у простору брзином, која прелази усвојену за константу савремене науке брзину светлости …
И мада постоје неке разлике у бројевима (16 стотинки даљи) између савремених података и древних, требало више веровати тачности наших предака, јер су, барем, летели до других звезди и планета-земљи, док су савремени подаци добијени чисто теоретски. Да, и брзина светлости (Ц) није константа (стална) и варира у доста широким границама, за шта има доста доказа и у савременој науци. Дакле, неке разлике између података наших предака и чисто теоријске претпоставке савремених научника, заснованих на концепту светлосне године, као јединице мерења, су само потврда истинитости информација, изложених у Причи о Јасном Соколу. Поред тога, звезде, као и све остало, крећу се у односу на осу наше Галаксије и у односу једна према другој, тако да је растојање до суседне звезде у време путовања Настје нешто другачије, него што је сада.
Али, неко може да обрати пажњу на то, да
Настја описује планету која има ПЛАВО СУНЦЕ.
Скептик већ почиње да радосно трља руке у очекивању задовољства разобличавања још једне преваре. Али… радост скептика ће бити мало преурањена, да не кажемо то ништа оштрије. Наша путешественица говори о… одлазећем на покој ПЛАВОМ СУНЦУ. Наше ОДЛАЗЕЋЕ НА ПОКОЈ СУНЦЕ ЈЕ — ЦРВЕНО, а понекад и бордо. Посебно је јарко то изражено у зимском периоду, при јаким мразевима. Да ли то значи да је наше Сунце црвено или бордо? Мислим да не. Постоји неколико разлога за то:
- НАГИБ ОСЕ ПЛАНЕТЕ у односу на своје Светлило.
Ако је ПЛАНЕТАРНА ОСА НАГНУТА КА СВОМ СВЕТИЛУ, као у случају са нашим Сунцем, премештање спектра ће се кретати у страну дужих оптичких таласа, односно, десиће се ЦРВЕНИ ПОМАК СПЕКТРА. Ако је ПЛАНЕТАРНИ ОСА НАГНУТА ОД СВОГ СВЕТЛИЛА, померање спектра ће се кретати у правцу краћих оптичких таласа, односно, десиће се ПЛАВИ ПОМАК СПЕКТРА.
- РАСТОЈАЊЕ ОД ПЛАНЕТЕ ДО ЊЕНОГ СВЕТЛИЛА. Што је ближа планета свом светлилу, већи је проценат кратких оптичких таласа у спектру светлости звезда, који долази до планете. Што је даље од светлила, већи је проценат дугих оптичких таласа у спектру светлости звезда, који долази до планете.
- ГАСНИ САСТАВ АТМОСФЕРЕ. Чак и мала промена у односу гасова, који формирају атмосферу, изазива значајне промене спектра апсорпције атмосфере планете зрачења звезде. Садржај у атмосфери других планета, инертних гасова, такође доводи до значајне промене спектра апсорпције атмосфере зрачења звезде.
Дакле, одлазеће за хоризонт Плаво Сунце, које је видела Настја на планети Богиње Карне, не значи да се ова планета-земља не налази у систему Алфа (α) Центаур. Ко још наставља да сумња, препоручујем да погледа наше Сунце кроз различите филтере, који стварају сличан ефекат као и горе наведени разлози.
Настја је добила од Богиње Карна поклоне и објашњење, како даље да тражи Јасног Сокола, и дала јој је још и клупче самокотрљајуће, путомерно, да би јој то клупче показивало пут, куда треба да иде.. Највероватније, клупче самокотрљајуће, путомерно — још је један начин, потребан за пренос информација на доступном за слушаоца Приче језику. Нарочито после планетарне катастрофе, која се десила 13 025 година (2016. године), када је цивилизација наших предака одбачена на ниво Каменог Доба.
Говорити слушаоцима, да на другој планети-земљи постоји навигациони уређај, који је указивао на правац до жељеног објекта, било је практично бескорисно! У то време људи више нису знали ни шта је инструмент, ни, поготово, шта је навигатор, који се, између осталог, још и сам по себи перемешта, указујући прави правац кретања до постављеног циља. Према Причи, Настја је прилично дуго пратила клупче путомерно поред страшних шума, поља, планина. И довело ју је клупче путомерно до ДРУГЕ ДОЛИНЕ ЧУДЕСНЕ — ДРУГОГ КОСМОДРОМА-КОСМИЧКЕ ЛУКЕ
Тако да, под ДОЛИНОМ ЧУДЕСНОМ у Причи се даје слика КОСМОДРОМА, са којег су узлетали и на који су се приземљивали Вајтмани трговачки. Дакле, на планети-земљи Богиње Карне било је неколико различитих космодрома, са којих Вајтмани трговачки лете на друге планете-земље, а можда је, то било тако, да је свака цивилизација имала своје космодроме, пошто је у другој долини чудесној видела Вајтмане трговачке, и то све ЗЛАТНЕ!
А то потврђује мисао о томе, да су на планети-земљи Богиње Карне цивилизације са других планета-земљи имале своје космодроме. Настја је нашла златни Вајтман трговачки, који лети до жељене јој планете-земље Богиње Жеље, и што је убедила купце-трговаце да је са собом поведу! Када је она летела Вајтманом трговачким, са којим је стигла на планету-земљу, где је живела Богиња Карна, купци-трговци су се враћали са тржишта на Мидгард-земљи, тако да није било изненађујуће да су сви разумели Настјин језик, којим се обратила купцима-трговцима! Али… на другом космодрому она убеђује купце-трговце, који су долетели на ову планету-земљу због трговине на ТОЈ планети-земљи, а не на Мидгард-земљи! На космодрому Мидгард-земље није било златних Вајтмана, иначе би Настја то саопштила, али то, што су је разумели купци-трговци са још једне планете-земље савеза славјано-аријевских цивилизација, говори о томе да је руски језик, односно, ПРАруски, био међузвездани језик комуникације, тј. све цивилизације овог савеза говориле су на једном језику, или су барем знале руски језик! Настја лако разуме купце-трговце са друге планете земље, који су дошли на златним Вајтманима трговачким, а и они су разумели њу, што онда говори о томе да су сви они комуницирали НА ИСТОМ ЈЕЗИКУ! И потпуно је јасно да је Настја могла знати само свој матерњи језик! Ни о каквим преводиоцима или купцима-торговцима, који не разумеју њен матерњи језик, се у Причи уопште не говори. И било би чудно, ако не би постојало једно једноставно објашњење — СВИ СУ ГОВОРИЛИ НА ИСТОМ ЈЕЗИКУ!
Самокотрљајуће путемерно клупче је довело Настју на космодром, са кога Вајтмани трговачки лете УПРАВО НА ПЛАНЕТУ-ЗЕМЉУ НА КОЈОЈ ЈЕ ЖИВЕЛА БОГИЊА ЖЕЉА, а не на било коју планету-земљу. И тек попевши се на златни Вајтман трговачки, Настја је обула следећи, ДРУГИ ПАР ЖЕЛЕЗНИХ ЧИЗАМА:
«…Дуго је журио Вајтман златни сред звезда небеских, колико је прошло времена – не знамо, само је Настенка је још један пар гвоздених чизама обула, и још један гвоздени хлеб појела, а овде је пут и златни Вајтман завршио, а Настенки пута још краја нема. …»
«…Слетео је Вајтман златни на земљу тамну, неугледну, Рудно сунце иза гора седи, топлоту и светлост не даје много, а луне на небу изнад те земље уопште нема.Види Настенка – црна шума је близу, и хладна ноћ наступа, а на ивици шуме, у усамљеној кули ватра обасјава прозоре.…».
По том опису је јасно да звезда ове планете, по савременој класификацији, припада класи Црвених Патуљака, која одговара последњој фази живота звезде. У принципу, Црвени Патуљци — су умируће звезде. Недостатак светлости и топлоте одређује сиромаштво планетарног живота, а то је немогуће замислити човеку, далеком од науке и који нема појма о постојању других светова, и каква је била, у принципу, Настја. И ова планета-земља НИЈЕ имала ЛУНУ уопште, на шта се посебно обраћа пажња слушалоцима Приче! Нимало лепа је била планета-земља, на којој је живела Богиња Жеља!
«…Испусти Настенка из руку клупче путомерно на земљу непрегледну, и пожурило је оно ка тој кули. Пратила је Настенка клупче и стигла до богиње Жеља
Пустила је старица Настенку у кулу, нахранила, напојила, и на спавање је послала. А ујутру је пробудила гошћу и рекла јој:. – Ведам (знам) за њега али га нисам ведала (упознала), гледала сам ја на нашој неугледној земљи великој – Јасног Сокола – нисам видела. А ти иди сада, нашој старијој рођаци сестри, богињи Срећи. она је млађа ћерка Богородице Макош, она плете људима срећну судбину и по свему то би требала да зна. Веома необично је одговарала на питања Настјино о Јасном Соколу Богиња Жеља. Прво, она веома јасно говори о удаљености од њене планете-земље до чертога Финиста: «…до чертога Финиста од нас је не мање од 22.5 дугих даљина и још једна половина приде …». «ОД НАС ЈЕ НЕ МАЊЕ ОД 22,5 ДАЛЕКИХ ДАЉИНА И ЈОШ ЈЕДНА ПОЛОВИНА ПРИДЕ …», тј., она указује на растојање до Чертога Финиста ОД ЊЕНЕ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ! Управо од њене планете-земље, а не од Мидгард-земље! Али растојање од — 22,5 ДАЛЕКИХ ДАЉИНА — једнако је удаљености 31,5 СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ или 2,980152х1014 км. Настја се приближила Чертогу Финиста за 2,1 СВЕТЛОСНУ ГОДИНУ.
И даде богиња Жеља својој гошћи на поклон сребрни тањир и златно јаје.
Захвали се Настенка старој богињи – домаћици, затражи опрост за причињену сметњу, поклони јој се и пође следећи клупче путомерно.… Сасвим добар навигациони уређај, у коме су похрањени подаци о свим планетама-земљама уједињених цивилизација, а може бити, и не само њих! Мислим, да и други дар Богиње Карне и дарови Богиње Жеље нису ништа мање НЕОБИЧНИ! Остаје само следити ток приповедања Приче, када ће и ово „оружје“ опалити! Али, хајде да не трчимо пред руду и да пратимо „ток“ догађаја Приче:
Замолила је Настенка добре људе на Вајтману огњеном, преобула трећи пар гвоздених чизама, скупила клупче путомерно и отишла из те неугледне Земље, где добра богиња Жеља живи.…»
Интересантан је у Причи и опис природе планете-земље Богиње Жеље. Према опису, на планети-земљи Богиње Жеље нема ливада, поља и степа, као на Мидгард-земљи, већ само ЦРНА ШУМА! Присуство шума значи да на овој планети-земљи постоје растиња, али многе ће изненадити да их Настја назива Црним. На нашој Мидгард-земљи, и данас се неки шумски предели називају „Црним шумама“! Да ли то значи да је дрвеће у тим шумама црно? Никако не! Али, у време Настје, чак и најгушће и најтамније шуме називали су шуме Урмане, али не и Црне! И то је директно наведено у самој Причи, јер, ако у Причи Настја иде по шуми Урманој, а не по Црној шуми, то значи само једно — шума је у ствари била ЦРНЕ БОЈЕ!
А то је повезано са тиме, да је лишће дрвећа ове Црне шуме или тамно-зелене боје, претапајуће у црну, или потпуно црне боје. ЦРНА БОЈА ЛИШЋА ЗНАЧИ ПОТПУНУ АПСОРПЦИЈУ ЛИСТОВА ОВИХ СТАБАЛА ЗРАЧЕЊА, ДОЛАЗЕЋЕГ ОД УМИРУЋЕГ СУНЦА! Управо недостатак зрачења од Сунца рудног ове планете-земље довело је до тога, да је дрвеће шуме расло у висину, препличући се својим стаблима, што им је омогућавало да се не сломе при првом налету ветра. На крају крајева, слабо осветљавајући површину планете умируће светлило није дозвољавало биљном свету да се развија снажно, као што се то дешава код биљака на Мидгард-земљи. Тако су стабла ове Црне шуме расла не ширину, већ у висину, да би добила мало више светла, а и у спектру умируће звезде, по свему судећи, доминирао је инфрацрвени спектар, са свим својим последицама. И да би преживеле у таквим, веома суровим природним условима, биљке су морале да се прилагоде тим условима и преплићу стаблима — то је принудни начин заједничког опстанка. Чак и само ова информација потврђује да се у Причи описују СТВАРНИ ДОГАЂАЈИ, чији је сведок постала Настја током своје потраге за Јасним Соколом! Ни Настја, ни било ко други НИЈЕ МОГАО ДА ИЗМИСЛИ НИШТА СЛИЧНО!
Још једна занимљива нијанса је садржана у овом одломку Приче: из ове чудне Црне шуме клупче путомерно води Настју на ВЕЛИКУ ПУСТОШ, ЦРНИМ КАМЕНОМ ОБЛОЖЕНУ, НА КОЈОЈ СУ ВАТРЕНИ ВАЈТМАНИ СТАЈАЛИ. На овом месту се даје пун опис космодрома, на каменим плочама црне боје на којима су стајали ватрени Вајтмани — свемирски бродови за међузвездане летове! Тако да претпоставка о томе, да ДОЛИНА ДИВНА из Приче није ништа друго већ КОСМОДРОМ, налази ПУНУ ПОТВРДУ У ТЕКСТУ САМЕ ПРИЧЕ! И опет, нашавши се на космодрому, Настја „обува“ још један пар гвоздених чизмама и пење се на вајтман ватрени, ка планети-земљи, на којој је живела Богиња Срећа:
«…Дуго је журио Вајтман огњени сред звезда небеских по путу Перуновом, колико је прошло времена – не знамо, само је Настенка и трећи пар гвоздених чизми износила, трећи гвоздени хлеб појела, а ту је и Вајтман огњени пут завршио, а Настенки пута још краја нема…»
……чудеса која су нашим прецима била свакодневница тек следе у даљој анализи…..
