Бранко Миљковић: Ћеле – Кула


 

14555733_1809460375978239_770076913_n

Време стаде

Песма утихну

Свакоје диханије

Клону

Узнеше се смрти

Прождирући

Свако благорастворење

И детињство

Још у утроби беше

Прождерано

Све што даваше

Живот усахну,

Неминовност

Краја узрасте

До неслућених

Висина

Нико немаше

Снаге

Да се окрене

Иза себе и преживи

Да ли се дан

Или ноћ сама

Са собом смењује

Јер нико више

Није бројао сате

Јер замре ротација

И небеска се тела

Помешаше

Са новом звездом

Што се са земље

Димила

Човек узе посао

Шејтану

И демони режаху

Јер дела им

Посташе добра

У односу

На људско чињење

И земља се устраши

И паде на њу

Плач и шкргут

И залуташе стабла

И корење њихово

Поче да се усправља

А планине полегоше

Под чаршаве таме

Мук

Небо заборави

На своје Сунце

А оно луташе

По непознатој

Природи

Која изниче,

Подобна сени смрти,

Из једне борбе

И непокорности

Опела нема

Ни прозбе

Само сила

Човекова

Која се у прах

Растаче

И сигурно гине

Под тешким

Делима

Која прелазе

У суд

Само остаје

Зид

И лобање нагрђене

И песма страха

Која кроз њих

Звони

И неверица

Да беше

То што беше

Авај!

14555733_1809460375978239_770076913_n

 

 

 

 

 

 

 

Бела Веверица: Плави облак…


nebo-oblak-sunce-jpg-oblak-1

Облаче мој мили – Полети у свет

Понеси радост сузе златне

Проспи их на шуме,

реке што браздају нам поља,

на класје  увелико зрело,

на траве румене и на росу што на њима сања

Облаче мој мили  – Полети у свет

Полети, са руке детета што

Гледа у небо високо и у Сунце сјајно

Што гледа у Месец што ноћ краси

Што гледа у Звездане тајне

Очима – Анђела!

Нека ухвате се сва деца света

За руке миле, мале,

Нек заплету срца своја радост осмехом

И појуре снагом честитости своје

Васељеном нашом целом

И објаве да Царство, ново то је!

О, стиже то време, јер видим, Куглу плаву

Где из дубина наше земље израња

Шири се полако и прастари запис!

Род мој добија, своје, право обележје!

Светлуша наша, дечије миле главе загрлила

Царством Облака плавог их обавила!

mesecev-kamen-1-800x395

Драган Симовић: НАШ МИТ И НАША ВИЗИЈА


4-_-sky_trees_forest_hill_mountaun_silhouette_stars_manipulation-4-_cg_digital_art_bright_starlight_1920x1080

Ми смо сами своји творци.

Ми стварамо себе, а стварајући себе, стварамо и свет у којему обитавамо.

Стварање себе подразумева и стварање мита о себи.

Ко не створи мит о себи, тај ни себе није створио.

Уопште није важно како нас свет види, већ како ми сами себе видимо.

Ми смо оно што сами себи и о себи мислимо, говоримо, чинимо, пишемо и стварамо.

Каква су дела наша – такви смо и ми!

Наш пут јесте пут љубави и светлости.

Наш пут јесте пут белих богова и белих богиња.

Наш пут јесте пут Творца и Васељене.

На унутарњем путу Творца и Васељене, ми смо самима себи истовремено и преци и потомци.

Стварајући себе у Творцу и Васељени, ми, у исти мах, стварамо како своје потомке тако и своје претке.

Ако не створимо претке, залуд смо и потомке стварали!

Нека наши митови и наше визије буду наши светлећи путокази на властитом унутарњем путу кроз сазвежђа и звездана јата, на путу без почетка и свршетка.

Ми смо сами своји творци.

Ми смо Бели Срби, синови и кћери белих богова.

planeta-svemir-zemlja

Драган Симовић: НАША ВИЗИЈА


(Вилењакова посвета: Душици, Светлани, Верици, Владану, Милораду, Бранислави, Милану, Милици Белој Србкињи, Соколу са Велебита, Јадранки из Србске, Роси Белој Србкињи из Данске и свим иним Белим Србима и Белим Србкињама диљем и широм Мидгард-Земље.)

3-2961460990025475023s600rv7

Шта је наша визија?

Наша визија је васкрс и поновно рођење Белога Србства;

наша визија је обнављање завета с Белим Боговима и повратак Сварогу Створитељу;

наша визија је стварање нових планета, звезда и сунаца и ширење Божанске Љубави

далеким световима и пространствима;

наша визија је повратак Белих Богиња

које ће рађати Исполинску Расу у Беломе Србству;

наша визијија је уздизање и узношење Мидгард-Земље, Свете Гаје,

на више ступњеве Божјега Присуства и Божјега Стварања;

наша визија је духовно и дејствено повезивање Мидгард-Земље

са Плавим Сунцем у плавом свемиру;

наша визија је Лепота, Дивота, Љубав и Стваралаштво

у свим мировима овостране и оностране Васељене;

наша визија је одуховљење и обожење свих бића суштих

у свим видљивим и невидљивим световима;

наша визија је вазношење Велике Расе, Расе Плавих Вилењака,

на разину Белих Богова

и, надасве,

наша визија је нетрулежност плоти

и Вечан Живот свакој живој и суштој души

у Златном Свароговом Ирију.

1-15fc035fca7e20de36a03c86c266124e

Верица Стојиљковић: Одговор


 

ja-unnamed-jpg-ja

– Посвећено свим мојим пријатељима

који одлепршаше од мене

због неизговорених питања –

Ако ћете ме питати зашто пишем ово што пишем

Ево, рећи ћу Вам!

Ако ћете ме питати зашто сањам ово што сањам

Ево, рећи ћу Вам!

Ако ћете ме питати зашто живим ово што живим

Ево рећи ћу Вам!

Пишем оно што живим а живим оно

што сањам!

А сањам сунца где живе људи од густога ваздуха

сањам мора где живе људи од густе воде

сањам језера где постоје водени олтари,

сањам потоке живодајне воде

сањам земље где време стоји

сањам дрвеће,  животиње и птице

јер- све смо ми то некада били,

сањам светове где је светло  плаво

сањам сребрне и златне звезде

сањам…

И све то живим јер – избор је мој, рече Свестворитељ!

А ја?

Ја изабрах да живим  Бајку!

Дан пред рођендан мом драгом оцу што хода дуго већ стазама нашег Ирија

 и који воли живот који изабрах!

2015-11-26_163429

 

Драган Симовић: Вилењакова космичка поетика


%d0%b2%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d0%bd-%d1%81%d0%b5%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0-4994068217_6956753052257790077_n

Кад год сте тужни,

сетни,

уплашени,

безвољни,

бездушни,

мрзовољни,

слуђени и смушени,

уморни од рада,

тада ви нисте више ви,

нисте светлосно и божанско биће,

већ роб и жртва

црних гмаза и мрачних утвара.

Потрудите се,

да у свакоме трену

будете срећни,

радосни,

смирени,

заљубљени

и, добре воље.

Не плашите се никога и ничега

и не брините се ни за шта,

јер Васељена је пуна,

препуна и изобилна

свега што нам треба.

Ко год вам каже:

да је рад створио човека,

да се од рада живи,

те да и ви морате,

као и друго бесловесно робље,

да нешто радите,

патите се и мучите,

знајте да је тај

ваш потуљени

непријатељ и враг.

Драган Симовић: ТВОРАЦ ТИХУЈЕ У СТВАРАЛАЧКОМ ТИХОВАЊУ


(Светлани, Душици и Белој Веверици,

трима Белим Србкињама и белим вилама,

које су ме и подстакле да пишем

ове увиде из Акаше.)

2ijsu50-duska

Култ рада су смислили рептили и западни рептилоиди, да би поробили бело човечанство.

Једна од највећих лажи црних гмазова и рептило-западњака је, да је рад створио човека!

Јер, не ствара рад човека, већ снови, замисли, идеје, визије и стваралачко тиховање.

Што човек више ради у овоме свету, све је даље од Божанског, од Суштаства.

Творац ништа не ради.

Творац тихује у стваралачком тиховању.

Творац ради из Поља Не-Рада!

Кад неко стане да ми хвали англо-саксонску пословност и немачку вредноћу, германски идотски култ рада, мени је одмах јасно с ким имам за посла.

Тај човек је или бесловестан, или купљен, или, пак, поробљен од рептила, црних гмазова, и мрачних ентитета.

Боравио сам, негда давно, у германском свету, и, још сам тада, са двадесет година, схватио, да је њихово биће сасма поробљено од црних гмазова, да је њихов стваралачки дух посве распршен и уништен.

Западњаци одавно нису духовна стваралачка и светлосна бића, већ рептилоидни роботи програмирани да раде по диктату црних гмазова.

У Златноме добу Сварога бића која буду боравила на Мидгарду, на Гаји, неће ништа радити, већ само сневати, маштати, уживати и тиховати у стваралачком тиховању по угледу на Творца.

Све рептилске религије и гмазовске идеологије воде вас у робство (није правилно рећи: ропство!), претварајући вас у живу храну за црне и мрачне ентитете.

Ко данас тражи уточишта и спасења у рептилским религијама пустиње, тај је самога себе осудио на вечиту смрт.

Клоните се свих религија, свих цркава, свих идеологија!

Све религије су далека и мрачна прошлост, време када су Гајом владали црни гмазови, астрални и енергетски вампири.

Кад рептилске религије пустиње сазарцавате са становишта наших белих богова, тада видите и схватате колико су били слуђени, затуцани и заглупљени сви они који су тражили уточишта и спаса у тим религијама.

У рептилским религијама човек је и дан-дањи понижен до скота, а жена чак и више од скота!

Жена се у рептилским религијама уопште и не сматра словесним и душевним бићем, већ објектом за полно општење, сексуално оргијање, и, надасве, машином за рађање деце.

Унутарњи Пут Навише ка Првобитној Светлости Живота води далеко од свих религија, свих цркава, свих идеологија и свих светских политика.

Почетак буђења и освешћивања Белих Срба јесте превазилажење и одбацивање рептило-германског култа рада који нас, ево, већ вековима, чини робљем и живом храном црних гмазова и мрачних ентитета.

Што смо мање везани за сваки вид рада у овоме свету, све се лакше уздижемо и узносимо на више ступњеве Божјега Стварања и Божјега Присуства.

vilaaaaaaaaa

Драган Симовић: Вилењакова животна поетика


2ijsu50-duska

Једини наш истински рад

у овоме свету

јесте радовање,

тиховање,

сневање,

маштање

и уживање –

у божанској лепоти,

дивоти и љубави.

Вечна Васељена,

гле!

свега има у изобиљу,

и све је већ

у њој,

одувек и заувек,

савршено створено,

па зашто бисмо ми онда

било шта друго радили,

и мучили се,

како у овоме свету

тако и у свим иним

световима!?

Драган Симовић: Изван мојих песама и снова, гле! нигде и нема мене!


x10035236918515250015

Од када знам за себе,

само сам сневао,

маштао и певао.

И ништа друго

нити сам умео,

нити знао,

нити, пак, желео,

да радим у овоме свету,

јер због ничег другог

нисам ни долазио

на овај свет.

Онај ко жели

да упозна мене,

нека ме потражи

у мојим песмама

и сновима!

Изван мојих песама

и снова,

гле!

нигде и нема мене!

Владан Пантелић: Унутарње планине


copy-of-14440776_10207227969838047_450262920314243188_n

Овог ведрог топлог и округлог подневља

Поново се пењем на Каблар планину

Повећавам укус моћ и мудрост пењања

Благосиљам успоне на сваком искораку

Мој напор циља вечни живот за све

И не плашим се да ћу негде погрешити

Решавам један по један тврди проблем

У своме бићу и у успонима планине

Дошао сам на врх да стојим усправно

Лако је лако бити непомер у равнини

Када се пењеш буууди муфлона у себи

Када стојиш буууди дрво и буди дрво

Човек Вечности расте вечно се пењући

Недодиром милка врхе унутарњих планина

У трену ради милионе добробитних ствари

И на рубу растуће Вечности созерцава Безкрај