Драган Симовић: О БОГУ СВЕВИДУ


Лирски записи Плавог Вилењака

Свевид је Бог Мудрости у Древних Срба.
Свевид је Онај Који Све Види, Онај Који Све Зна, будући да је праискона србска реч за знање – вид.

Када Србин каже ја видим, то, између осталог, значи: и ја знам.
Ја видим – ја знам!

Србски је језик – Језик Мајка, и све суште и битне речи из прасрбског језика ушле су у све ине индо-европске језике: у санскр(и)т, у хеленски, у латински.

Будући да је језик биће – али не било какво биће, већ сушто духовно биће! – те будући да се свако биће вечно мења и обнавља, тако је после многих столећа Свевид постао Световид.

Сасвим је свеједно рећи Свевид или Световид, зато што се суштаство бића речи уопште не мења.

Свевид илити Световид нема никакве везе са учењем и тумачењем јудео-хришћанства.

Свевид илити Световид јесте Бог Мудрости Древних Срба Стриборјана.
Срби Стриборјани, Срби Бога Стрибора, јесу Срби Хиперборејци, Срби Северњаци, а то ће рећи – Ведски Срби илити Срби Првобитни Аријевци.

Данас је Свевидов дан – Видов дан илити Видовдан.

Видовдан није дан некога јудео-хришћанског светога Вита, но је то Дан Србскога Бога Свевида, Србскога Бога Мудрости!

Од самога почетка, од саме појаве Срба на Планети, Србска је Вера била савршена.

То је била Вера усаображена са Знањем Богова, Вера усаглашена са КосмоСофијом.

То је била Вера Знања, Вера Савршеног Божанског Знања.

То је Вера коју су Древни Срби понели ca собом, понели у себи, када су се из Галактичког Језгра на Земљу низводили.

Све потоње вере и религије на Земљи, међу разним расама и народима, јесу само мање или више успешна тумачења, преобличења и преиначења Древне Србске Вере.

И да запамтимо:
Свевид је Бог Мудрости Древних Срба, чији смо сушти и битни потомци.

Записано на Видовдан, 7522. године,
по КолоДару Древних Срба.
20150531_154548

Коментар Беле Веверице у стих преточен: Веверице су брзе, окретне, радосне, брбљивице опасне…


images

Веверице нису на једном месту никако.

Скакућу,

лете час тамо,

час овамо!

Брзе,

окретне,

радосне,

брбљивице опасне,

сакупљачице свега што зубе проба да ломи.

На рамену су час једном,

док да је видиш,

она је на другом.

Чим си, Светлушо, нерасположена,

ти позови  и Веверица ће ти доћи,

да ти шапне што-шта,

насмеје те и оде.

Ако си расположена,

онда је зови,

да се смејете заједно,

гласно толико,

да затресе се стари храст

и кишу жира на обе спусти.

1233563075_belki-5

Драган Симовић: РУСКИ ОДГОВОР СИНОВИМА ТАМЕ


MAC latest

За сваког пробуђеног и освешћеног човека,

све је у саврменом свету прозирно и јасно.

Ако Русија не уништи рептилски и атлантистички Запад,

рептилски и атлнатистички Запад ће уништити Русију,

Човечанство и Планету.

Русија мора да уништити атлантистички и рептилски Запад,

да би спасила Човечанство и Планету.

Треће могућности нема!

Свако трагање за неком трећом могућношћу

јесте само губљење драгоценог времена.

Руски одговор рептилском и атлантистичком Западу

мора да буде муњевит,

свестран и жесток.

Све мора да се обави и реши

за мање од два часа!

Творац,

Васељена

и Бели Богови поручују:

синови Таме

морају бити пођени

и на Мидгард-Земљи!

Светлана Рајковић: Веверицо, Дружбеницо Старог Храста


Песма посвећена свим Белим Веверицама!
Ако не знате шта ћете од живота,
посматрајте веверице, и оне ће вам показати, шта је уистину срећа.
Само посмотрите како се заскакута од среће, када жир или орах пронађе.


45mdfxc

Поскочи,
Весела ми буди,
Веверицо,
Дружбеницо Старог Храста
Под облаке што се вину,
Доскочи на моје раме десно,
Весело и радосно ми буди.
Као негда, распевај се,
Јесен дође,
Дарове ти носи,
Свуда жира око тебе,
Ти са њима зими пркосиш.

img_20160908_210312

Мирослав Симовић: Напред само, не издај своје снове!


48426780

Напред само,

не издај своје снове,

сањај дању,

гради нове.

Плеши,

нек ти срце игра,

као сунце,

нек ти душа сија.

Пронађи се у доброти,

поштење нек ти путоказ буде,

ходај право,

срећу дели и на друге људе.

Као птица слободан буди,

лети високо раширених крила,

нека огледало твоје слободе буде,

хиљаде и хиљаде пређених миља.

Поносан буди,

на  снове своје,

храброст нека те прати,

добро чини,

и добро се врати.
20160422_160258-1

КРАТКА БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Мирослав Симовић, рођен 22. липња (јуна) 1977. у Београду, од оца Јордана и мајке Јованке (рођ. Леонтијевић).

Поезију пише од детињства, истражује древност и предања Белога Србства и, надасве, живи свој живот слободног човека и слободног уметника.

Драган Симовић: Васкрсава Велика Раса у Беломе Србству


img_20160913_141429

Васпоставља се вилењачки космички круг, васпоставља се космичко вилењачко братство и сестринство у Васељени, међу Белим Србима и Белим Србкињама свуда и у свим пространствима, како у Свароговом Златном Ирију, у Небеској Србији, тако и на Мидгард-Земљи.

Васкрсава Велика Раса у Беломе Србству.

Буди се Свест и СамоСвест Белога Србства.

Повезују се и отварају све чакре моћи у Србији.

Енергија Етра, Енергија Плавога Сунца запљускује Србију и спаљује све тамне и мрачне, спаљује све гмазове и грабљивце, све паразите и предаторе нижих рептилских и мајмунских раса.

Све ниже мајмунске и рептилске расе, како на Истоку тако и на Западу, беже пред Белим Боговима које у овоме трену вечности предводе Перун, Даждбог и Србона.

Чак се и они Срби, који се још нису узнели међу Беле Србе, буде и освешћују.

Све је више Срба и Србкиња који схватају, да звездана будућност припада Беломе Србству.

Перунов алем-камен, Перунов тиркизни сафир прожима и дејствено повезује све србске планине моћи, све звездане висове у Србији, преобраћајући Србију у иријске вртове Плавога Мидгарда.

Звездана будућност Белога Србства почиње овога трена!

img_20160914_154454

Коментар Сокола са Велебита: Још од малена сам волео самоћу…


14442729_1804053903185553_1809897680_n

Нећу да се успоређујем са наведеним Белим Србима – песницима и писцима, јер сам далеко од тога нивоа. Само понекад добијем неки мали дар да напишем који стих. Више сам усмерен, а и тако ми је дато да се бавим техником са којом се изузетно дружим, сарађујем и водим разговоре, као и ви са својим песмама у којима и ја уживам. А што се тиче испразних разговора и празних прича од тога сам бежао још од малена . То ми никако ноје годило, чак ме је и замарало. Више сам волео самоћу. Због овога, често сам оцењиван као недруштвен, као особењак, ћутало и ко зна како још. Задњих година, ови бесмислени разговори и шупље приче још више ми сметају, и ометају ме до те мере да почне ужасно глава да ме боли, и не само глава него и цело тело, осећам страшан телесни замор. Али да се то не би приметило у средини у којој се налазим имам доста начина да то све вешто избегнем. Природа ми страшно годи, дрвеће, цвеће, обична трава, певање птица и цврчака, Сунце коме се веома лако прилагодим и када најјаче греје. Уживам и када киша пада, поготово када снег пада и када је вејавица, тада обавезно изађем и шетам да бих био што ближе том догађају, све ми то даје велику радост и снагу, окрепљује душу, уздиже Дух .

Благодарим свим Белим Србима и Србкињама на дивним песмама и причама које су изузетно научне и поучне !

48426780

Светлана Рајковић: Планино, моја тајно!


889138-bigthumbnail GG

Планино,
Моја тајно,
Име ти Богови дадоше,
Тајне у теби сакрише,
Да се зна,
Да си колевка Србства.

Сама, као права Богиња,
Усправљена и важна,
Стојиш вековима,
На месту том,
Скриваш Боговима
Њихив дом.

Ту ће, планино,
Богови доћи,
Са тобом ће зборити
Приче и доживљаје.
Добро слушај,
Стара моја!

screenshot_2016-08-25-22-12-53

Стари Словен: Зашто…


Данас,  20.гроздобера, 7524. године,

у предвечерје, написах ове речи, док сам гледао залазак сунца

Зашто?

И прођоше многа лета и

многе зиме,

а мој Род још увек броди

по овој плавој планети.

Остала је неколицина

одабраних вилењака,

разбацана по беломе свету,

да причају приче

о некадашњем славном

србском народу.

И тако, када се окупе и

прозборе,

испод старог храста,  ил˘ под

шљивом лепом,

 – за њих је то душевна храна.

Гледају се, па се питају:

Зашто нас Богови

напустише?

Зар зато што се уморисмо

од људи,

Зато ли нестајемо?

Зар не долазе нова млада

србчад,

старе да одмену?

Мисле се они и питају,

а једино одговора на то

немају…

14442729_1804053903185553_1809897680_n

Душица Милосављевић: Суштина суштине моје


Суштина суштине моје

Чујем ехо свој,

као што ехо чује ехо еха мог

кроз прасуштину звездице сјајне

кроз тајновитости највише тајне!

Волим те, рече ми суштина суштине моје

и бело сребрним сјајем забљешти очи твоје

кроз мене, кроз тебе, кроз све дугине боје

Љубав, највећа тајна у Творцу то је!

Чекам те , као што обећах у духу пре времена

да овде подигнеш ме из овог тела и људског семена

и највећи дух спустиш у орлу брата свог

и винеш ме до града кристалног сјајног мог!

Чекам те на литици највише стене

и молим те да што пре дођеш по мене.

Сина си ми послао да се опет кроз мене роди

и да кад дођем теби он остане да ову разину води!

Мисао моја оваплоти твоју, као и твоја исту моју,

дивотно кристална обоји света боју

и сребрно бела из зенице крену твоје

и стопи се са срцем у очима исте боје!

Волим те суштино суштине моје!

044