(Посвећено тридесет и трома мушких и женских Аватара –

Белим Србима и Белим Србкињама!)

Енергија наших мисли је већа и силнија од енергије атомске бомбе!

Најмоћније и најразорније оружје у Васељени јесу наше мисли повезане с нашим визијама.

Кад кажем мисли, онда имам на уму мисли-визије, јер мисли без визија, без живих архетипских пра-слика, ништа не значе.

Свака визија, свака жива пра-слика, по учењу Белих Ура, има енергију једнаку енергији десет тисућа речи.

Није довољно само нешто пожелети и замислити, већ се мора то што је пожељено и замишљено јасно и видети, и, тек тада се остварује свака наша жеља, свака наша замисао, свака наша визија, сваки наш сан.

Остварена је ових дана, уз помоћ Сварогових Белих Богова, моћна енергетска и духовна заштита како Белога Србства тако и Беле Србије.

Тридесет и три мушка и женска Аватара штите Бело Србство, Белу Србију и Плаву Мидгард-Земљу.

Они су преко Енергије Етра повезани са Енергијом Плавога Сунца.

Плаво Сунце је Пра-Сунце, Духовно Сунце.

Енергија Духа Стварања није Бела, већ Плава.

Плава Енергија Духа јесте Васељенски Стваралац.

Бела Енергија јесте Енергија Љубави.

Бело је Љубав, а Плаво је Стварање.

У Плавом се садржи и Бело.

Кроз Стварање води пут до Љубави, и обрнуто: кроз Љубав се стиже до Стварања.

Потка и основа Плавога јесте Бело, а у највећим оностраним дубина и Плавог и Белог јесте Црно.

Из Црног Пра-Језгра исијава Пра-Светлост.

Сви смо ми повезани са Свим.

Све је у свакоме од нас.

Када смо будни и свесни, тада Све можемо.

Док се не пробудимо и не освестимо, ми ништа не можемо.

Док се не пробудимо и не освестимо, бивамо посве немоћни и беспомоћни.

Тада Све имамо, а ништа немамо!

Не стрепите и на страхујте.

Нико ништа не може да нашкоди ни Беломе Србству ни Белој Србији, као ни Плавој Мидгард-Земљи.

Тридесет и три женска и мушка Аватара бдију над свима нама.

Знам, да вам све ово звучи као Дивот-Бајка.

Али, у Бајкама су Највеће Истине.

Бајка је Божје Стварање.

Бајка је Вечан Живот.

Под црним мађијама мрачних архи-рептила и скривених црних владара из сенке, ви сте престали да верујете и у Бајке и у Чуда.

Престали сте да верујете у Љубав, Лепоту и Доброту.

Престали сте да верујете у Себе, у властите моћи и дарове.

Престали сте да верујете у Све, а Све – то сте Ви, то смо сви Ми!

Духовност Златног Свароговог доба јесте с ону страну свих овоземаљских религија, свих материјалистичких и позитивистичких учења, свих идеологија и политика.

Клоните се свих религија, свих цркава, клоните се свих теологија и идеологија, јер све је то производ црне рептилије и мрачних владара из сенке.

Златно Сварогово доба јесте доба Бајки и Чуда, доба визија и стваралачких снова.

Ви сте Изабрани.

Ви сте Посвећени!

Ми смо, управо сви Ми, Они Који Јесу!

Они Који Јесу – Одувек и Заувек!

Кад сам ја ишао у основну школу, а то је било пре нешто више од пола века, имали смо предмет који се звао земљопис.

Знате ли шта је земљопис?

То је географија.

Кад реч географија, Гео Графија, преведете на србски, то је земљопис,  Земљо Пис.

Како је реч географија појела реч земљопис?

Како су на тисуће туђица појеле на тисуће дивотних србских речи?

И, надасве, знате ли шта бива са оним народом и родом који уништи и изгуби властити језик?

Такав народ и род мора да нестане, али буквално да нестане са лица Земље, и да се заувек избрише из Књиге живота, из Књиге живих народа и родова.

Пропадање и нестајање једног народа најбоље се види и сагледава у језику.

Да Срби пропадају и нестају ништа вам боље и сликовитије не сведочи од србског језика.

Огромна већина Срба више нити пише нити говори србски.

Не само што више не пишу србски, не пишу га србском азбуком, но у последње време и не говоре србски!

У говору савремених Срба, свака трећа (а у неких чак и друга!) реч је енглеска.

И кад, тобож, говоре србски, боље их разумеју Енглези него Срби!

Прошетајте Београдом широм отворених очију и ушију.

Имаћете осећај да сте негде на Дивљем Западу, у некој недођији Дивљег Запада.

Ни србског говора ни србског писма нигде нема у самом срцу Београда.

Да Срби нису више у стању да ишта своје одбране, најбоље се, опет, види по језику.

Како Срби могу да одбране србске земље и србске градове, кад нису у стању да одбране ни властити језик!?

Ако су Срби олако изгубили језик и писмо, онда ће још лакше изгубити земље и градове.

Ускоро ће Срби бити протерани са свију србских земаља и из свију србских градова, и биће последње белосветске скитнице које ће се потуцати од немила до недрага.

Мислите да претерујем?!

Не претерујем, већ јасно видим!

Судбина једног народа најбоље се огледа у бићу језика.

Пробудим се изјутра,

и призивам лепе мисли,

лепа осећања,

лепа сећања…

Призивам Светлост,

призивам Љубав и Доброту,

призивам…

Кажем себи:

само Лепота, Доброта, Љубав и Светлост

може данас да те води и чува,

да те штити и брани,

да те придржава и усправља.

Примећујем да су око мене сви уморни,

свеједно да ли су деца или одрасли,

да ли имају седам

или седамдесет и седам година…

Уморни од Некога или Нечега,

од Некога или Нечега,

Скривеног и Невидиљивог,

што им исисава

и краде животну енергију.

Осећам да је и сама Природа уморна,

уморна од тешких мисли,

тешких осећања, тешких речи и дела,

уморна од људи који одавно и нису људи,

већ ко зна ко и шта се скрива

иза љуштуре у људскоме обличју!

Пробудим се изјутра,

и призивам лепе мисли…

Круна нашег боравка

и свеколиког рада на себи

у овоме свету

јесте превазилажење страха од смрти.

Све док осећамо страх од смрти,

ми не можемо бити

потпуне и заокружене,

самосвојне и самобитне личности.

Једино мерило

свих наших остварења у свету

јесте или присуство или одсуство

страха од смрти.

Залуд нам сва знања и сазнања,

залуд нам све љубави и мудрости,

ако се нисмо ослободили

страха од смрти,

ако нисмо победили

смрт у својему срцу.

Ништа нас тако не везује

за овај пролазан,

испразан и бесмислен живот

у свету опсена

као страх од смрти.

Што већи страх од смрти,

све веће наше везивање

за овај свет.

Наш истински духовни развој,

међу далеким световима и звезданим јатима,

почиње тек онда

када се посве ослободимо

свакога страха,

а понад свега –

страха од смрти!

 ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА

Замолише ме моји пријатељи Вилењаци, Верица и Владан, да напишем нешто надахнуто и дивотно за Светланин рођендан – а то је данашњи дан!

Нешто што ће јој остати за сва времена.

Будући да је Светлана Перунова ратница, ја, ево, испевах ову песму која, уистини, и јесте у духу сваке дичне, достојанствене и неустрашиве Перунове ратнице.

Јер, нико не може бити ни Перунов ратник ни Перунова ратница све док у својему срцу не победи страх од смрти!

(На светим водама Истера, 22. рујна 7524.)

Бели Срби – Плави Вилењаци – морају да буду и чуварима ведсрбског језика, Језика Мајке, зато и пишем ове језичке разјаснице и недоумице.

Јер, какав нам је Језик, таква нам је и Душа.

Ово о чему пишем, мора да нам буде јасно као дан.

Нема чисте Душе без чистог Језика!

Данас је јесења равнодневица.

Упамтите: РАВНОДНЕВИЦА,  а не РАВНОДНЕВНИЦА, како говоре они који нису Бели Срби.

Једно је ДНЕВИЦА (ОБДАНИЦА), а друго је ДНЕВНИЦА.

ДНЕВНИЦА је дневна зарада, зарада једног дана, плата за дневни рад.

Бели Србин и Бела Србкиња никада неће питати: ГДЕ ИДЕШ? него: КУДА ИДЕШ?

КУДА ИДЕШ? – пита се Онај што је некамо пошао.

А кад се Неко враћа однекуда, онда се пита: ГДЕ СИ БИО?

Правилно је рећи ЗБРДА-ЗДОЛА, а не СБРДА-СДОЛА, као што је правилно рећи: ЗБОГОМ, а не СБОГОМ.

Каже се: ЗБОГОМ или СА БОГОМ, а никако СБОГОМ!

Није правилно рећи:ИМАМ НЕШТО ДА ТИ ПОЈАСНИМ, већ: ИМАМ НЕШТО ДА ТИ РАЗЈАСНИМ!

Правилно је: УНУТАРЊЕ БИЋЕ, УНУТАРЊИ СВЕТОВИ, када се мисли на оно што није физички видљиво и опипљиво, али, када је у питању нешто што је физички видљиво и опипљиво, онда се каже: УНУТРАШЊИ ОРГАНИ, зато што су наши УНУТРАШЊИ ОРГАНИ (јетра, желудац, бубрези, црева, итд.) и видљиви и опипљиви.

И, да заокружимо ове језичке разјаснице:

Сви ведски мудраци сведоче, да је Језик огледало Душе.

Каква је чија Душа, најбоље се по Језику и види и осећа.

Дејствено Језгро Белога Србства

штити и спасава

Велику Расу

и Мидгард-Земљу.

Тама жесто бије са свију страна,

по сваком Белом Србину

и свакој Белој Србкињи.

Морамо бити будни

и, у свакоме трену, свесни,

да Тама жестоко шиба одасвуда,

како би уништила

Велику Расу

и Мидгард-Земљу.

Не смемо ни једног јединог трена

да посумњамо једни у друге!

Сви морамо да чувамо Све!

Чувајући једни друге,

чувамо и спасавамо

сваког од нас понаособ.

Тешко оном Белом Србину

који, у овоме часу,

посумња у било којег

Белог Србина

и у било коју Белу Србкињу.

Јаки смо све донде

докле тврдо верујемо

једни у друге.

Ако посумњамо и посустанемо –

свршено је с нама!

Заиста,

свршено за сва времена!

Духовни и космички развој већине душа на Мидгарду одвија се поступно: корак-по-корак, степеник-по-степеник, спрат-по-спрат.

Такве душе не праве скокове, не чине велике искораке, већ се крећу благом развојном (еволутивном) завојницом, као кад би се неко од нас кретао хоризонталним путем са благим, једва осетним успоном, уз валовите, брежуљкасте пределе средишње Шумадије.

И, заиста, већина душа на Мидгард-Земљи поступно се развија, освешћује и успиње на Творчевој Лествици Присуства.

Тај развој је, сликовито речено, благо успињање из једног животног тока у наредни животни ток, из оваплоћења у оваплоћење, из инкарнације у инкарнацију.

Али, насупрот овоме, насупрот великој већини душа које се поступно развијају и успињу, постоје оне друге, ређе душе, које чине скокове, које одустају од успореног хоризонталног пута са благим успоном, и бирају окомити, вертикални пут развоја и успињања, слично искусном алпинисти који се кроз вратоломне стене, уз помоћ ужета, усправно успиње ка највишим врховима Хималаја.

Такве – ређе, и, уистини, веома ретке! – душе могу у само једном животном току, у само једној инкарнацији, да збију, да згусну на десетине инкарнација неких других умерених душа које се благо крећу ка висовима Божјега Присуства.

Заиста, има веома ретких душа које у само једном утеловљењу могу да згусну на стотине тисућа нечијих живота, и да у само једној јединој инкарнацији заокруже цео еволутивни земаљски и космички циклус развоја и успона на Мидгарду, те да се за свега неколико десетина година земаљског живота нађу у најближем Творчевом окружењу.

Моји ми увиди из Акаше откривају, да се такве, веома ретке душе вертикалног пута, најчешће утеловљују (инкарнирају) у Беломе Србству.

Између осталог, и по томе се Бели Срби разликују од свих иних племена, народа и родова.

Вертикални пут духовног развоја, духовне и космичке еволуције душа, најчешћа је појава у Беломе Србству.