Дејствено Језгро Белога Србства

штити и спасава

Велику Расу

и Мидгард-Земљу.

Тама жесто бије са свију страна,

по сваком Белом Србину

и свакој Белој Србкињи.

Морамо бити будни

и, у свакоме трену, свесни,

да Тама жестоко шиба одасвуда,

како би уништила

Велику Расу

и Мидгард-Земљу.

Не смемо ни једног јединог трена

да посумњамо једни у друге!

Сви морамо да чувамо Све!

Чувајући једни друге,

чувамо и спасавамо

сваког од нас понаособ.

Тешко оном Белом Србину

који, у овоме часу,

посумња у било којег

Белог Србина

и у било коју Белу Србкињу.

Јаки смо све донде

докле тврдо верујемо

једни у друге.

Ако посумњамо и посустанемо –

свршено је с нама!

Заиста,

свршено за сва времена!

Духовни и космички развој већине душа на Мидгарду одвија се поступно: корак-по-корак, степеник-по-степеник, спрат-по-спрат.

Такве душе не праве скокове, не чине велике искораке, већ се крећу благом развојном (еволутивном) завојницом, као кад би се неко од нас кретао хоризонталним путем са благим, једва осетним успоном, уз валовите, брежуљкасте пределе средишње Шумадије.

И, заиста, већина душа на Мидгард-Земљи поступно се развија, освешћује и успиње на Творчевој Лествици Присуства.

Тај развој је, сликовито речено, благо успињање из једног животног тока у наредни животни ток, из оваплоћења у оваплоћење, из инкарнације у инкарнацију.

Али, насупрот овоме, насупрот великој већини душа које се поступно развијају и успињу, постоје оне друге, ређе душе, које чине скокове, које одустају од успореног хоризонталног пута са благим успоном, и бирају окомити, вертикални пут развоја и успињања, слично искусном алпинисти који се кроз вратоломне стене, уз помоћ ужета, усправно успиње ка највишим врховима Хималаја.

Такве – ређе, и, уистини, веома ретке! – душе могу у само једном животном току, у само једној инкарнацији, да збију, да згусну на десетине инкарнација неких других умерених душа које се благо крећу ка висовима Божјега Присуства.

Заиста, има веома ретких душа које у само једном утеловљењу могу да згусну на стотине тисућа нечијих живота, и да у само једној јединој инкарнацији заокруже цео еволутивни земаљски и космички циклус развоја и успона на Мидгарду, те да се за свега неколико десетина година земаљског живота нађу у најближем Творчевом окружењу.

Моји ми увиди из Акаше откривају, да се такве, веома ретке душе вертикалног пута, најчешће утеловљују (инкарнирају) у Беломе Србству.

Између осталог, и по томе се Бели Срби разликују од свих иних племена, народа и родова.

Вертикални пут духовног развоја, духовне и космичке еволуције душа, најчешћа је појава у Беломе Србству.

Песма посвећена свим Белим Веверицама!
Ако не знате шта ћете од живота,
посматрајте веверице, и оне ће вам показати, шта је уистину срећа.
Само посмотрите како се заскакута од среће, када жир или орах пронађе.

Поскочи,
Весела ми буди,
Веверицо,
Дружбеницо Старог Храста
Под облаке што се вину,
Доскочи на моје раме десно,
Весело и радосно ми буди.
Као негда, распевај се,
Јесен дође,
Дарове ти носи,
Свуда жира око тебе,
Ти са њима зими пркосиш.

Напред само,

не издај своје снове,

сањај дању,

гради нове.

Плеши,

нек ти срце игра,

као сунце,

нек ти душа сија.

Пронађи се у доброти,

поштење нек ти путоказ буде,

ходај право,

срећу дели и на друге људе.

Као птица слободан буди,

лети високо раширених крила,

нека огледало твоје слободе буде,

хиљаде и хиљаде пређених миља.

Поносан буди,

на  снове своје,

храброст нека те прати,

добро чини,

и добро се врати.

КРАТКА БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Мирослав Симовић, рођен 22. липња (јуна) 1977. у Београду, од оца Јордана и мајке Јованке (рођ. Леонтијевић).

Поезију пише од детињства, истражује древност и предања Белога Србства и, надасве, живи свој живот слободног човека и слободног уметника.

Васпоставља се вилењачки космички круг, васпоставља се космичко вилењачко братство и сестринство у Васељени, међу Белим Србима и Белим Србкињама свуда и у свим пространствима, како у Свароговом Златном Ирију, у Небеској Србији, тако и на Мидгард-Земљи.

Васкрсава Велика Раса у Беломе Србству.

Буди се Свест и СамоСвест Белога Србства.

Повезују се и отварају све чакре моћи у Србији.

Енергија Етра, Енергија Плавога Сунца запљускује Србију и спаљује све тамне и мрачне, спаљује све гмазове и грабљивце, све паразите и предаторе нижих рептилских и мајмунских раса.

Све ниже мајмунске и рептилске расе, како на Истоку тако и на Западу, беже пред Белим Боговима које у овоме трену вечности предводе Перун, Даждбог и Србона.

Чак се и они Срби, који се још нису узнели међу Беле Србе, буде и освешћују.

Све је више Срба и Србкиња који схватају, да звездана будућност припада Беломе Србству.

Перунов алем-камен, Перунов тиркизни сафир прожима и дејствено повезује све србске планине моћи, све звездане висове у Србији, преобраћајући Србију у иријске вртове Плавога Мидгарда.

Звездана будућност Белога Србства почиње овога трена!