Све што сам негда

тражио у далеким световима,

међу сазвежђима

и звезданим јатима,

то сам,

гле!

већ уморан од живота

и на крају пута,

у срцу својему

пронашао.

Усправити се,

корачати попут Бога,

подићи главу

и сазерцавати звездано небо!

Само високо и све више,

само далеко и све даље,

упирати свој поглед,

свој унутарњи вид,

и призивати у мислима,

у молитвама,

у сновима

сва светлосна и божанска бића,

све наше беле богиње и богове,

све наше

беле и плаве виле и вилењаке,

све оне који нас грле и љубе,

све оне који имају

пречисто срце и племениту,

узвишену душу!

Усправити се,

корачати попут Бога,

подићи главу

и сазерцавати звездано небо!

Гледам небо, гледам и бројим звезде.

Упоредо, и бројим и гледам боје.

Жуте, лепе моје жуте звезде,

ко зна колико милиона година су ту.

Ни оне, лепе жуте звезде не знају, не броје више.
А, онда,

поглед уперим у плаву звездицу!

Дивна звездица, помислим, можда је баш, ову ноћ рођена.

Не, застанем!

Није, није, бела звездица је млада, она је тек рођена!

Опет,

погледом тражим сада белу звезду,

да јој,

у име планете Мидгард

пожелим добродошлицу.

И, тако,

проведем сате,

гледајући небо

и бројећи звездице.

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

Роса Олсен (Живковић – Митровић)

Данас само ретки, пробуђени и освешћени, пишу поезију, али, у блиској звезданој будућности – поезију ће сви писати!

У звезданој будућности, у Златно доба Сварога, сви ће бити песници, и сви ће писати и живети поезију.

Ово вам сада чудно и невероватно звучи, но, ја, уистини, знам, да долази време када ће поезију сви писати, зато што ће сви бити пробуђени и освешћени, и сви ће, будући пробуђени и освешћени, разговарати са својим белим боговима и Створитељем; а са Створитељем и белим боговима разговара се поезијом, песмом, срцем и душом.

Језик белих богова јесте језик поезије, језик што исијава светлост и енергију љубави.

Роса Бела Србкиња из Данске своје песме пише најтананијим осећањима и осећајима, пише и ствара срцем и душом.

У њеним стиховима, гле! трепери и дрхтури њена праискона србска душа.

Та Росина србска душа грли и љуби васколики Род, Род Белих Срба, Хиперборејаца и Првобитних Европљана.

Роса, можда, није толико вична и умешна, у уметничком и занатском смислу, за стварање поезије; јер она није песникиња по судбини и опредељењу од ране младости, и није се образовала кроз многе школе да би писала и стварала поезију; али, њено чисто срце и њена племенита и узвишена душа и те како осећају лепоту и дивоту песничке речи.

Понаваљам: Роса Бела Србкиња пише срцем и душом, управо онако како срцем и душом љуби свеколики Род, Род Белих Срба, Род свих божанскиих бића које је Творац створио или у Својој Љубави изродио у свим овостраним и оностраним световима Првобитне ПраВасељене.

Зато, подржимо нашу Росу, пробуђену и освешћену Белу Србкињу, да јој се увећају, оснаже и ојачају песничка крила, да се увећаних и оснажених песничких и вилинских крила вине у дивотне плаветне висине, те да лети и плови кроз тајинствене светове, сазвежђа и давно уснула звездана јата.

Драган Симовић

Не страшите се, ви, потомци Сварогови!

Гамзови, црни и мрачни, јудео-кршћани и сатанисти желе да вас испрепадају и застраше, јер страшљивце и кукавице они лако воде на своје кланице.

Они вас застрашују грозним и ужасним причама, рептилским и сатанистичким сценаријима, по којима најгрознији, најужаснији рат само што није отпочео, само што се није догодио страшни суд!

У неким европским земљама, безличну масу зомбираних, застрашених и слуђених народа терају да спремају залихе воде и хране за толико и толико дана, јер ће страшни рат, ево, почети већ колико сутра!

Страх, ужасан страх, завладао је успаваним и никада освешћеним безличним и безобличним масама, масама што од рођења својега слушају само упуства и наређења великог гмаза, великог инквизитора, свог великог брата, свог великог архирептила.

Не страшите се, и не бојте се!

Ви сте Сварогови потомци, ви сте синови и кћери Белих Богова.

Ваш пут јесте Пут Светлости!

Догодиће се само оно што мора да се догоди, оно што је Промисо Створитељев, Наум Творчев.

Мора да се догоди космички преображај и препород свих бића на Земљи, па и саме Земље.

Мора да умре Старо, да би могло да се роди Ново.

И то је Закон!

Никакве залихе воде и хране ту не помажу.

Све су то мађије и опсене.

Јер, где ће ти јадници и бедници да складиште и чувају све те силне залихе воде и хране?

Нигде!

Нигде их ни на Земљи нити под Земљом не могу сачувати!

Не бојте се, и не страшите се, јер ништа од тога неће бити онако како они причају и застрашују страшљивце, већ ће се догодити онако како су то одлучили Бели Богови у договору са Створитељем.

Сви они који су у Светлости, који су у Истини и Љубави, који су повезани са Белим Боговима и Творцем, биће заштићени.

И, све ће се одвијати из Унутарњег и преко Унутарњег.

Сви преображаји и сви препороди, у времену наступајућем, одвијаће се из Унутарњег и преко Унутарњег Творчевог Суштаства.

Не, не мислим, ја тврдим, тврдим!!
Освестите се, децо Велике Беле Расе, децо Творца, децо Рода!
Ово све је дело тамних, а не Творчево!
Творац је стварао Мидгард, као најдивотнију планету у Космосу. Упамтите, најдивотнију планету у Космосу!!!
Сви , који имају дар Творца, да мењају прошлост, нека промене будућност! Нека делима својим сачувају Мидгард, јер, из тог разлога су ту!
Пробудите се, децо Рода Великог!
Тамни су измислили ову катастрофу, измислили катаклизму, измислили зло!
То није Творац створио!
То није дело Свевишњега!
Пробудите се, децо Светлости, индиго људи, кристални људи, пробудите се, сви ви, који љубав ширите!
Наша планета је у опасности!
Нашим прецима прети заборав, а нашим потомцима крај!
Сви, који можете да промените будућност, промените је!
Тражите, очима духовним, очима Предака, очима потомака, изворе зла и уништите их!
То су чинили Светлана и Николај Левашов, можемо и ми!
Пронађимо узрок , пронађимо, децо Светлости и уништимо!
Пробудите се, децо Рода Великог!!!

Долазим и одлазим,

и поново се враћам.

Дан за даном,

година за годином,

век за веком –

вечно долазим и одлазим,

и поново се враћам.

Путујем кроз светове,

путујем између светова;

пловим кроз сазвежђа

и звездана јата,

пловим кроз видљиве

и невидљиве васељене,

али нигда из себе не избивам,

јер у мени је сва та творевина

и сва бића

у мени пребивају.

У мени, истовремено, обитавају две личности, две нарави, две природе, два карактера, два бића која су у вечитом рату између себе.

Прва моја личност, прва моја природа је блага, кротка и смирена, пуна радости, топлине и несебичне љубави према свакоме и свему, док је друга моја личност, друга моја природа посве опречна и супротна првој: жестока је, оштра је, прека и љутита, тако да  у сваком трену, и изненада, може да севне, да плане и, ршум да направи.

Против ове друге своје личности, друге своје природе – коју сам наследио од својих предака горштака, Старих Херцеговаца, ратника и динарских вукова – водим свети рат целога живота својега.

Зауздам је, притегнем јој дизгине, шибам је и мамузам жестоко, али ми се – ипак! – у неким тренуцима-не-знам-којим, изненада истргне из шака, те почне да урла, да бесни, да пенуша, да њишти и туче копитама као и сваки дивљи пастув.

Највише се плашим таквога себе, а некада осећам и гађење над таквим собом!

Када будем сасма укротио и смирио ту своју дивљу и ратничку природу, ту своју својеглаву и тврдоглаву личност, тада ћу, верујем и знам, моћи да узлетим и до најудаљенијих звезданих јата.

Уосталом, сваки свети рат и јесте унутарњи рат, рат са самим собом!

По једној тајној ведској науци – а та ведска наука произилази из древног предања Белих Ура – на Земљи, одувек и заувек, обитава исти број оваплоћених божанских душа, због којих су Бели Богови, у договору са Творцем, и створили Плаву Планету оваквом каква јесте.

У сваком добу, у свакоме времену, у сваком веку, у свакој години – како сведоче ведски мудраци у својим тајним светим списима – на Плавој Планети живи и дејствује, а усклађених, усаглашених и усаображених са Творцем и Белим Боговима, око десет милиона белих, светлосних и божанских душа скривених од очију јавности.

Колико божанских душа, у једној години, оде са овога света, толико нових божанских душа, у истој тој години, пристигне на овај свет.

Од седам милјарди људи, колико их, отприлике, данас обитава на Земљи, само њих око десет милиона јесу оне божанске душе које су Творац и Бели Богови послали на Земљу по задужењима и задацима.

Те душе су у изравном Посланству (Мисији) Белих Богова и Створитеља, док су све преостале душе – њих око  седам милијарди – дошле из различитих овостраних и оностраних светова и оне нису Изасланици Божји, нити, пак, имају било какве божанске дужности и задатке.

Занимљиво је, да се ово тајинствено и скривено предање Белих Ура, на различите начине и у различитим формама, провлачи кроз многа тајна учења, кроз многа тајна братства, кроз многа есотеријска и мистична друштва, како Истока тако и Запада, све до наших дана.

Из мојих увида у Акаши, на Плавој Планети, у свим временима, добима и вековима, обитава нешто више од девет милиона Белих Срба, расејаних свуда по свету и по разним и различним хиперборејским народима.

Тај број се, уистини, нити смањује нити повећава!

И тако већ тисућлећима и еонима!

(Напомена: Ја, овом приликом, не говорим о броју свеколиких различних Срба, већ само о броју Белих Срба Вертикале!)