Драган Симовић: Лети, Вилуша, лети!


17

Лети, Вилуша, лети!

Ти си рођена да се, на својим попут орла моћним крилима, винеш у плаветне висине божанских светова, да путујеш, летиш, пловиш, сневаш и ствараш у неким дивотним световима у којима твоје вилинско и орловско јато одувек обитава.

Лети, Вилуша, лети!

Не осврћи се на овај свет у којему нема, нити је икада било, места за такве звездане летаче као што си ти.

Јер, ти си божанско биће које се само на један трептај у Васељени низвело у овај свет илузија, омаја и опсена, међу гмизавце и пузавце, међу јадне и бедне душе, да би улепшала и оплеменила овај свет без љубави, лепоте и дивоте, а потом га заувек напустила.

Али, ти ниси од света нити је у овоме свету дом твој!

Твој пут јесте пут белих орлова и румених вечерњих облака про плавога и пурпурног неба, тамо далеко иза свега, с ону страну свих зорја, морја и обзорја.

Лети, Вилуша, лети!

Лети, Вилуша, овога часа, овога трена, лети, и не оклевај, само лети!.. јер већ сутра све може бити доцкан ако ти крила поломе људи…

1-vatrena-duga

ЈУТАРЊЕ И ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ ПЛАВИХ ВИЛЕЊАКА – ТРИ ЗБОРНИКА ПОЕЗИЈЕ И ЛИРИКЕ


бела девојка zalazak-sunca-1426960049-55826

Ускоро,

у издању СВАРОГА,

из штампе излазе

три зборника поезије,

лирике и лирских записа,

посвећених песника вилењака окупљених око Србског журнала,

који се лепотом и дивотом песничке речи

боре за Светлост Љубави и Светлост Истине

у свету и иним световима.

Ви, свакако,

већ одавно пратите њихово стваралаштво,

њихову поезију,

лирику и лирске записе.

Ово су имена оних који,

упркос свим искушењима овога света илузија и опсена,

још  увек верују,

и заувек ће веровати,

да само Лепота

може спасити свет:

Душица Милосављевић

Милорад Максимовић

Светлана Рајковић

Верица Стојиљковић

Бранислава Чоловић

Крешимир Микић

Владан Пантелић

Драган Симовић

Цена појединачног зборника,

у претплати,

износиће 500 динара,

док ће комплет од три зборника

стајати 1500 динара.

Сви ви, драги и мили читаоци, који желите да на било који начин – да ли претплатом или донацијама – помогнете издавање ове песничке лепоте и дивоте, јавите се на ове бројеве телефона:

065 330 5852 (Светлана);

064 505 1639 (Марко).

Љубе вас све редом благодарни песници вилењаци!

slika 6 _sp-sunce-se-devojkom-zeni-narodna-pesma

Драган Симовић: ВЕДЕ И ЈЕЗИК МАЈКА


IMG_20160816_130501

Веде су основа, потка и темељ свих древних хиперборејских племена и родова, свеколике древне хиперборејске, аријевске, звездане културе и духовности.

Веде које ће синовима и кћерима БелБога, Господа Горњег Неба, и СРБ-а, Господа Средњег Неба, предати Перун, Господ Доњег Неба.

Веде су Виђење и Знање.

Истовремено и једно и друго.

Зашто су Веде и Виђење и Знање?

Зато што смо ми видели своје Беле Богове и што смо по виђењу својих Белих Богова примили Знања Њихова кроз живу (усмену) Реч, примили смо је Живим Словом.

Веде су првобитно биле Живо Усмено Предање, да би се, тек много столећа потом, записале у Светим Звезданим Књигама.

Веде су записивали посвећени првосвештеници Белих Ура који су се звали Риси (они који рисају), а које непосвећени, они који не знају ведсрбски језик, зову Ришијима.

Рис, рисање, рисати, а риси су они који рисају, јесу они који краснописом, лепим писањем, лепим словима пишу и сликају, али и цртају, истовремено…

Многи данашњи Бели Срби не знају за ову ведсрбску реч: рисање, рисати, риси... зато што је ову древну реч потиснула реч потоњег порекла: писање, писати, цртање, цртати…

Кад сам ја ишао у основну школу, куповао сам рисанке, а то су данашње цртанке, да бих краснописом рисао а потом и цртао или воденим бојама сликао.

Будући да смо се ми много удаљили од ведсрбског језика, нас су западњачки вајни филолози и лингвисти успели да преуме и убеде, да су све то, тобож, речи санскртског језика, док је санскртски језик само један од мноштва дијалеката ведсрбског језика, језика мајке свих хиперборејских племена и родова.

Зашто вам све ово пишем?

Ово вам пишем стога – а до тог познања сам давно дошао – да бисте схватили и освестили, да су многе тајне, многе древне и божанске духовне науке дубоко скривене у ведсрбском језику.

Ако не знате ведсрбски језик, ако нисте повезани са језиком мајком, тада ће сваки западњачки филогог, лигвиста, археолог, антрополог, интелектуалац, па и најобичнији чиновник, моћи да вам прода свећу за рог!

Они ће вас толико слудити, да ви више нећете знати: ни ко сте, ни чији сте, ни одакле сте…

Успеће да вас убеде, да сте ви, Бели Срби, нижа раса, да сте дивљаци и варвари!

А управо су они, Западњаци (Гмазови, Рептили), нижа а, можда, и најнижа раса на Плавој Звезди, док сте ви, Бели Срби и Беле Србкиње, виша и највиша раса, божанска и звездана раса, која је на Плаву Планету послата по Задатку БелБога, Створитеља и Великог Духа Стварања.

13903316_1202681046418067_7126395279192675456_n

Драган Симовић: На овај свет сам дошао због љубави и лепоте


17

На овај свет сам

дошао због љубави и лепоте.

Дошао сам да живим љубав

и да се дивим лепоти.

Дошао сам и због светлости

које нема у иним световима.

Због светлости која исијава

из сваке душе,

из сваког бића,

из сваког дрвета,

из сваког цвета.

Светлост је у свима нама

и свуда око нас.

Светлост смо и ми сами!

IMG_20160816_130441

Драган Симовић: Зашто сам ја овде, у овоме свету?


410681_jutro-sunce--foto-goodfon-xu_f

Зашто сам ја овде, у овоме свету?

Сећам се, да сам то питање први пут поставио себи још у седмој години, када сам, једног дивотног летњег дана, док су око мене шумориле и жубориле јасике вите, седео на буковима горскога потока, зурећи у један као снег бео облак на праискони плавом небу.

С тим питањем у срцу и души ушао сам у неко стање лаког дремежа, у неко сневајуће, тихујуће и блажено стање, и сећам се, још се живо сећам, да сам из тог стања тиховања убрзо потом утонуо у сан…

Зашто сам ја овде, у овоме свету? –

то је за мене, не само тада, у детињству, него и свих потоњих, а давно минулих година, било и остало питање свих питања.

894150fecfe08103cc157359444fd323a6e858a4_322c52fe4f55296994f3ca02f85197d86d465e0b_articlemain

Коментар Сокола са Велебита: Не прихватам никакво оправдање за употребу туђица…


maxresdefault

Не прихватам никакво оправдање за употребу туђица, јер оне су то што јесу, туђе и ништа друго, односно непријатељске речи нашем језику и нашем писму .
Сећам се добро давних седамдесетих година, када још ништа нисам знао, како нам је тада протурано и подметано следеће: „Што год човек у свом говору и изражавању употреби више страних речи и израза, то је његово образовање веће и богатије“ . Ово су нам, а то сам тек много доцније разумео, подмукло и злобно наметали наши крвни непријатељи.

Када год у било ком ДЕЛУ налетим на стрну, туђу и непријатељску реч, поред наших дивотних речи, ја осетим страшан ударац маљем у главу.

Да су те речи нашега порекла или да имају наш корен, не би ми толико биле одбојне, хладне, одвратне, мрске и дрске.

Примећујем да се овде још неки труде да нам припитоме ове туђице и објасне како је све то наше, ја им кажем да се грдно варају и да нас не замајавају.

Наше писмо и наш језик сигурно ми нисмо измислили и саздали, убеђен сам да нам је све то од Бога дано и да је СВЕТО, Писмо нам је СВЕТО ПИСМО  (иако осакаћено, али шта је ту је), исто тако и језик, и ја се према њима тако и односим!
Не дајте се и не поклекните ни пред чим, и ни пред ким, Бели Срби!

13620007_1655604668099199_4108175172620896005_n

Светлана Рајковић: ЗАШТО, БОЖЕ?!


spirituality11

Сви лоши,

нама чине зло,

пакосни су,

зли,….

Ако волим да живим мирно,

не отимам,

не хајем за материјалним…

они лоши хоће да ме газе,

сатру,

униште!

Како могу бити тако бахати?

Зашто лоши живе лепо овде?

Зашто хуље уживају,

док они који желе миран живот,

морају да пате,

да се муче,

за све се муче,

 и да преживе?!

Зашто олоши живе како живе,

и нико им ништа не може?

Зашто, Боже?!

IMG_20160809_232926

Светлана Рајковић: Желим, Боже, да одем далеко…


 IMG_20160816_105243

Желим, Боже,
Да одем далеко,
Да не гледам,
Да не пожелим,
Да сам као они,
Да сам прах и пепео.
Ругају ми се лоши,
Смеју ми се,
Кезе,
Као Гавран,
Боже,
Тражим зрно,
Тражим семе,
Да преживим,
Да Зору видим.
Желим, Боже,
Да сам далеко,
И још даље,
Да не гледам,
Док ме гаде,
Док ме секу,
Ломе,
И сатиру.
Гледала сам,
Боже мили,
Да,
У сваком цвету
Тебе нађем,
И нађох те!
Лепота им Твоја смета,
Погазише ми
Сваки цвет,
Тебе ми сакрише.
Газе, Боже,
Све твоје,
Газе,
Душе продадоше.
Желим, Боже,
Да сам далеко,
Да ништа немам
А да имам Све!
Да летим,
Боже,
Да не пожелим,
Овде,
Да икада слетим.

IMG-20160605-WA0000

Крешимир Микић: У моме сну


Склопио сам очи и уснуо сан

О планинама далеким и гордим

У којима спава самотно сунце

У прастарој шуми

Гдје нога не крочи

Пронађем стазу

Из моЈега сна

 

Планине се буде

Чујем им јеку

У јесенском јутру

Залутала срна

Око јој плахо сакрива суза

Промиче поток

У жубору лаком

И као да видим нејасну сјену

 

Једна се птица у мирноме лету

Враћа у гнијездо

У сигуран дом

У моме сну се отвара слика

И врата од злата сада су ту

Кључева немам

Ал пролазим смијешком

Јер тијело ми лебди ко лагани дух

evropske_sume

Крешимир Микић: Између


Између мене и тебе

Између ноћи и јутра

Између ватре и воде

Постоји сила

Између срца и ума

Између очаја и наде

Између истине и лажи

Постоји пут

 

Између почетка и краја

Између рата и мира

Између љубави и мржње

Постоји вјера

Постоји вјера у вјечне пејсаже

Који су ту

И који су тамо

Који су oвдје и који су сад

 

Између тебе и мене

Између срца мога и твога

Постоји пјесма

Опојна тиха

Ја пјевам је сад

 

1 2 3   _n