Све вас љубим,
онако како Живот
и Љубав љубим,
и сви сте ви,
мили и драги моји,
истовремено,
како у срцу мојему
тако и у сновима мојим,
као што знам,
да сам и ја
у срцима
и у сновима вашим,
јер сви смо ми,
уистини,
Један Живот
и Једна Љубав
у Вечности.
Ноктурно
Отишао сам далеко, далеко изван граница времена и простора,
далеко изван поимања добра и зла.
Однијели ме мирисни вјетрови
у наручје моје давне љубави.
У свемиру где звезде живе пуноћом свога постојања
додирнули смо заједно чаробну тачку бесконачности.
Ослобођени у потпуности, испуњени дражима сјете
и сјећања на слатку пролазност живота,
плесали смо занесени између звијезда!
Перунова свештеница
На хиљаде црних хришћанских хорди
приближаваше се мени и мојему Роду,
на земљи светој чекаше их сви ратници горди,
копља у вис поставише да им тела боду!
И десила се битка на небу и земљи
са синовима таме и синовима Рода,
водила се битка под коловратом врелим
за спас Белог србства и духовног кода!
Ал синова таме много више беше
под тутњавом коња до мене допреше,
везаше ми руке и гурнуше ми тело
не видеше шта сакрих под појасом смело!
Свети драгуљ Светлости Свароговог плама,
животом га чувам под појасом белим
један рече да жели тело да ми слама
тад Перуну се обратих јасно гласом смелим!
Кад из неба излете на црном коњу ратник
под тутњавом грома пројури кроз таму
у трку ме подиже и понесе на коњу
и муњама распали у суштину саму!
Распукла се гора на четири дела
од силине грома и Перунове правде
застава се наша вијорила дуго
са Перуном на челу стајале су гарде!
Издајица беше и тад много вазда
и многи се саблазнише лажју овог света
и продадоше коловрат за три гроша праха
тад упорно се смањиваше Перунова чета!
И мене су издали и продали за новце
и живу ме спалили на ломачи да горим
уз смех им обећах да вратићу се опет
и вратих се сада јер одувек постојим!
Песму сам писала ведањем, дозивајући сећања на оно што се десило на овим просторима, не тако давно! Слава и част Боговима нашим!
…….Дом Владана Пантелића налази се на најлепшем
месту у Тијању, на најкраснијем и најчаробнијем
месту у васцелом Драгачеву.
Све је око Владанавог дома тајинствено и мистично.
Као да су у том дому вековима боравили вилењаци,
чаробњаци и ини шамани, хиперборејски
посвећеници.
Испред Владановог дома, од камена и брвана, налази
се камена чесма и камена тераса, а на тераси –леје
лаванде.
С вечери у сутон, када се пале звезде на небу, пале се
и соларне лампице у пурпуру леја лаванде, и ти не
знаш више, да ли се то горње небо пресликава у
доњему небу, или си се, пак, обрео у неким
оностраним пространствима где су небеса свуда око
тебе!……
На данашњи дан,
пре четрдесет и два лета,
само смо ти и ја –
негде у пољима зрелога жита,
под дивот-плавим небом
и белим облацима у трку –
славили твој
двадесети рођендан.
Били смо сами на свету целом,
али наша љубав,
широка и дубока као море сиње,
бејаше и већа
и јача од света.
Под једним светим храстом,
старијим од наших
давно уснулих прадедова,
ти и ја се,
тада –
за твој двадесети рођендан –
заклињасмо једно другом
на верност и посвећеност до гроба,
на верност и посвећеност у љубави –
љубави и дивото моја! –
до смрти
и свршетка света.
Веровали смо у љубав,
и сневали смо љубав
већу и моћнију од света,
већу и моћнију од смрти.
Млади и опијени љубављу,
гле!
љубљасмо житна поља
и распеване птице у лету,
љубљасмо високо и дубоко плаво небо
и беле облаке у трку,
љубљасмо све људе и сва бића,
љубљасмо све на свету целом,
али тада –
љубави и дивото моја! –
скоро да нико
не љубљаше нас.
На данашњи дан,
пре четрдесет и два лета,
ти и ја смо –
бела богињо моја! –
стварали један лепши и бољи свет
за све оне
који ће после нас доћи,
за све оне
који морају доћи!
У Гају храстова, липа и вилењака, 30. липња (јуна), 7524/2016.
Драги наш вилењаче песниче , дивно нас Творац све повезује у најсветијем пламу његове неугасле љубави! Дао ми је да срцем спознам све оно како јесте и како бива у најсветијем плесу Љубави , у постојању самом, а величина љубави је таква да све што дотакне претвори у свето! Нека се светло активира и сија заувек!
Ноћас
Ноћас сам те сањала међ шумама нашим,
међ лепотом храстова и кедрових грана,
међ облицима небеским преливала се светлост
и ширила у вечност из нас са свих страна!
Иако смо обоје у суштини једно,
јасно видех тебе и себе како стојим,
у очима ти видех најсветијег орла
и величину љубави без које не постојим!
И гле, игру Богова и шта се тад деси,
из очију нам полетеше орлови у сјају
и спојише се у плам који ватру буди,
а чије искрице светлост свету дају!
Ноћас сам те сањала у самом постојању,
благословен Творац што визију ми створи,
душе нам се преливају сад у вечном пламу
и суштина наша што заувек гори!
Песниче вилењаче, очигледно нам Творац даје исте визије и слике и јутрос , пре него што прочитах твоју објављену песму, пробудих се са овим речима на уснама и њих сам одмах и записао!
Само Љубав Србина спасава
Само Љубав Србина спасава,
само Љубав нежне сузе лије
којима се купа душа у светлости,
којима се тихо свако срце мије.
Само Љубав Србина спасава
вазда му је светло она била
само она њему путе осветљава
вечна му је сестра мила.
Само Љубав Србкињу спасава
вечно, нежно светим светлом сја
и кристал од светог пламена
посред груди њених ослобађа.
Само Љубав Србина спасава
вечна ватра њена јесте сила
и топлотом њеног пламена
угреје се живот, бића мила.
На нашем звезданом путу,
драги моји вилењаци,
ја сам,
истовремено,
и најстарији и најмлађи
ваш сапутник.
Нема никог старијег од мене,
и нема никог млађег од мене!
Многе године су дошле и прошле,
и ни једну од свих тих силних година
не успех да уловим,
да је за себе вежем
и задржим.
Заиста,
нема никог старијег од мене,
и нема никог млађег од мене!
Када се поново будем родио –
јер се ми,
вилењаци,
вазда изнова рађамо –
тада ћете ви бити
оно што сам ја,
а ја ћу бити
оно што сте ви.
Каква дивота, гле,
Вечнога Стварања!
Благослов из Акаше
Душици и Милораду,
мојим звезданим сапутницима
и посвећеним сејачима
васељенског семена живота
на Путу Вечне Љубави.
(Песник Плавих Звезда)
Само они који будни сневају љубав, њима се, гле! љубав вазда и дешава.
Постоје љубави широке као море, и љубави бескрајне као Васељена.
Постоје љубави веће и дубље од живота, и љубави из којих се рађају сви будући животи.
Сви будући животи – међу сазвежђима, звезданим јатима и далеким световима – рађају се, управо у овом трену, из љубави која никада не умире.
Само они који верују у љубав, бивају и рођени за вечан живот.
Јер, изван љубави, гле! нема никаквог вечног живота, већ само тама, пена и опсена!
Древни су говорили: најтежи злочин у Васељени јесте убиство љубави.
На многе векове да је проклет сваки онај који убије љубав! – ово је једна једина клетва записана у звезданим књигама Белих Ура.
Око Световидо моје погледај
На све стране Света!
Погледај!
Обухвати Видом Васељену!
Ковитлац Радости сачини од свих Ветрова Истине!
Нека Узври Љубав кроз пространство
Знано и Незнано!
Начини Видном Лепоту Раја
Сваком Бићу што постоји!
Нека се Озари Стена и Зрнце песка,
Нека се зањишу све Траве и Дрвеће над њом,
Нека се разлегне песма свих Птица,
Нека се засмеју све Звезде,
Нека заплешу живодајне Воде!
Љубав нека се простре Васељеном!
Око Световидо моје погледај!
Погледај!
Пред погледом Твојим нека Умукне тама
За сва Времена!
Закључај је Катанцем Светлости
За сва Времена!
Око Световидо моје погледај!
