Ко путује кроз властито срце, никада не залута!

Пут кроз властито срце, води до Срца Неба.

(Песник вилењак)

Проблем се не решава умом, већ срцем.

Ниједан проблем никада није решен главом, но пречистим срцем љубави.

Срце је вазда мудрије од главе.

У срцу обитава Живи Бог.

Проблеми с којима се сусрећемо, не долазе из спољнога света,

већ из наших најдубљих унутарњих светова.

Наши проблеми – то смо ми сами!

Ми немамо проблем, но ми бивамо проблем.

А када ми бивамо проблем, тада проблем има нас!

Ми бивамо проблем, и себи и Богу.

Наше грешке, заблуде и опсене –

то је наш проблем,

то је проблем

који ми јесмо.

Када се ослободимо себичности и саможивости,

тада нестају многи наши проблеми.

Највиши ступањ наше себичности и саможивости пројвљује се кроз љубав,

испољава се у љубави.

Ми и љубав схватамо себично и саможиво.

Своју љубав показујемо и откривамо тако што некога желимо да посудујемо,

да присвојимо и зграбимо само за себе.

Ми не умемо да љубимо некога зарад њега, већ вазда и увек зарад себе.

Ми љубав доживљавамо као грабеж и отимичану, а љубав је, уистини, давање,

поклањање и жртвовање.

У љубави није важно колико се узео, но колико си несебично и штедро дао.

Љубав је кад дајеш, кад се дајеш, кад се жртвујеш, до краја.

Никада, ни у раној младости, нисам ништа ни узимао ни тражио од девојака,

већ сам, најчешће, давао и поклањао,

а вазда бих бивао благодаран

за све што бих од њих примао.

Благодарност је у љубави веома битна.

Јер, тамо где нема благодарности у љубави, заиста, ни љубави нема!

Најлепши и најдивотнији одговор на љубав јесте благодарност.

Благодарност је душа и срце љубави.

Ја и дан-дањи благодарим свима онима што ми, у раној младости,

поклањаху несебичну и штедру љубав, јер је њихова несебична и узвишена љубав

мене богатила и оплемењивала, чинећи ме бољим и лепшим,

чинећи ме мудријим и јачим.

Благодарим, зато што знам, да сам увек више примао него што сам заслуживао.

Благодарим и зато, што блгодарити значи и благосиљати.

Навек нека су благословене све оне љубави које су ме вазносиле међу сазвежђа и звездана јата,

све оне љубави које су ме уздизале од Земље до Неба, и од Човека до Бога!

Путуј далеко, и још даље,

путуј још даље, и најдаље,

путуј световима

и звезданим јатима,

путуј васионама и васељенама,

да би се тамо

камо стигнеш –

на концу свих путева

и путовања;

иза свих даљина

и висина,

иза свих дубина

и празнина –

сусрео са собом

у срцу своме,

сусрео са собом

у души својој,

сусрео са собом

у Богу своме!

Кажу људи,
Када грми
Када сева
Затвори врата
Да гром у кућу не уђе.
Плаше се грома
Плаше се  муње…
Не криј се, Србине,
Не криј се…
Грома се бездушни плаше
Муње се нељуди боје
Заборавио си, мој Србине!

Устали смо јутрос, то је Творчев дар
Осмех на лица, драги моји,
Љубав у срца,
Радост у очи,
Светлост од Сунца у недра накупите,…
И ајмо сви да живимо овај диван дан.

Волим ти рећи ситне мале речи…

Које машту буде, певуше о срећи.

Мислио јесам о слави и светлости

да схватио бих да то смо ми.

Само благо очи затвори

и види линију светла како трепери

и пусти све…

Нека те талас понесе.

Сањај и јутром живи сне

Јасно као светло Сунца

Живи твоја душа занавек

И твоје топло срце куца.

Птице кричу ал певају у ствари.

О неким далеким местима где зиму ће чекати…

Летим са њима теби…

Света је Љубав што нас створи.

Творац је то што славом говори!

Нежно и страсно, као дете и као гром.

Најлепше песме певаћу

Белим Боговима и Белим Богињама,

певаћу их

Белим Србима и Белим Србкињама.

Најлепше песме даровнице и благодарнице,

најлепше и најдивотније песме љубави.

У свакој Белој Србкињи

видим Белу Богињу,

у сваком Белом Србину

видим Белога Бога.

И ако ме се икада буду одрекли

сви Бели Срби и све Беле Србкиње,

ја ћу им и даље певати

најузвишеније

и најблагодарније

и најдивотније

песме љубави.

Певаћу им песме љубави

чак и онда

када не будем више

обитавао

у овоме свету.

Јер,

моја љубав

према Беломе Србству

није од овога света!

Беле ноћи

и пун Месец

над Вилин-градом

од кристала и драгуља,

где уз звездане лире и харфе,

 гле!

песме дивотнице

и даровнице

поју,

попевају

беле и плаве виле

у бескрајном кругу

давно уснулих

звезданих јата.

ПЕСНИЧКИ КВАРТЕТ – ПЕСНИЦИ ЗВЕЗДАНОГ КРУГА

Ово је радни наслов заједничке књиге песама, Песника Звезданог Круга, која ће се појавити с јесени у издању Марковог и Александриног СВАРОГА.

ПЕСНИЧКИ КВАРТЕТ чине четири песника, четири поетике, четири погледа на свет.

ПЕСНИЧКИ КВАРТЕТ јесте истовремено и ХЕРМЕТИЧКИ (ЗВЕЗДАНИ, СВАРОГОВ) КРУГ.

Пеници заступљени у ПЕСНИЧКОМ КВАРТЕТУ јесу веома блиски и сродни по свом певању, по свом унутарњем песничком гласу, по својим поетикама.

Све четворо дивот-песника у ПЕСНИЧКОМ КВАРТЕТУ долазе из једног те истог звезданог и вилењачког јата.

Избор песама сачиниће Светлана и Душица.

Ево вилин-песника ПЕСНИЧКОГ КВАРТЕТА:

Светлана Цеца Рајковић:

Душица Милосављевић:

Милорад Максимовић:

Драган Симовић:

Нека од Створитеља, Оца и Мајке, Богова и Предака благословен овај дивотан песнички подухват!

Када ми је тешко, када ми нешто притиска и срце и душу и дух, када ме обхрвају немири, бриге и страхови од века, тада почнем да певушим једну мантру, једну басму, једну силницу белих звезданих ратника, силницу која извире из самог Бића Светлости.

Силница, коју сам пре неког времена примио из Акаше, јесте без речи; само се поју и певају гласови, али гласови самогласни, гласови без сугласника (ако не рачунамо глас Ј који у овој мантри има вредност самогласника).

Певање почиње из Пупка Земље, из Дубине,  и уздиже се, преко самогласницима, до Срца Неба, до Божанских Светлосних Висина.

Почиње са Оја и завршава се са Оја, али певање иде укруг, пошто се изредају сви самогласници, тако да се створи моћно заштитно енергетско и божанско поље (космичко енергетско звоно) које се километрима, по Вертикали, распростире свуда око нас.

Будући да још немам добар микрофон (а надам се, да ћу га ускоро имати!), па да вам отпевам ову космичку матру, космичку силницу, покушаћу речима да вам дочарам певање белих звезданих ратника:

Ооја-ооја-ооја-оја-ја-ој, ој, оја-јааа;

ееја-ееја-еја-еееј-еееј-еееј -еј-еј-еја-јааа;

иија-иија-ија-иј-иииј-иј-ииија-ја-ја-јааа;

ааја-ааја-ааја-ај, ај, ај-ја-ја-јааа;

ууја-ууја-ууја-уј-ујаа-уј-ујја-јааа;

Ооја-ооја-ооја-ја-ја, ој, ој, оја-ја-оја-јааа…

Србско коло је произишло из Кола белих звезданих ратника, али се, у међувремену, у Србском Бићу изгубила (негде затурила) ова ратничка и космичка мантра, ова звездана силница, немушта басма наших белих богова.

Мантру су, на срећу, сачували Бели Индијанци, а што сам ја, потом, открио у Акаши.

Када певушим ову силницу, тада се око мене распршују сви мрачни ентитети, осећам присуство Светлости и Духа, присуство Космичке Љубави и светлосних бића из Вишњих светова, присуство предака, присуство белих богова, присуство свих вас.

(Ову мантру је, до сада, чула само Светлана.

Њој сам је предао и, она ће је сачувати, уколико ја не стигнем да је снимим!)

И гле!

долази време,

долази звездано и божанско време,

када ћемо сви ми:

исцељивати,

васкрсавати

и спасавати једни друге,

када ћемо сви ми

бити Богови и Богиње

једни другима,

и када ће нас

Дух Створитеља

увек изнова

рађати у Љубави.

Заиста,

долази време –

и већ је дошло!