Драган Симовић: Желим у сваком ближњем да видим Божанство


Желим у сваком ближњем

да видим Божанство,

желим у сваком бићу

да видим Биће Светлости.

Сви смо ми једни другима

 Живи Бог,

сви смо ми једни другима

Извор Живота.

Рекао сам:

не желим да мрзим

 никога и ништа;

не желим да судим

ни о коме и ни о чему.

Све је,

гле!

савршено

у Савршеног Створитеља.

Драган Симовић: Да видиш и осећаш


20150606_191320

Овако беседи Владан Пантелић:

Није довољно

само да знаш,

већ мораш да видиш

 и осећаш

то што знаш!

Само онда

када знање можеш

да видиш и осетиш,

тек тада се може рећи

 да уистини знаш!

И не само

 да живиш знање,

већ да будеш

Само Знање!

Јагода А. Маринковић: НЕДЕЉА ЦВЕТНА


tamnava

Кад ми април изатка
Недељу Цветну
два лептира се
у мени сретну

Први што земном
царству је предан
збори да живот
само je један

А онај други
Небески Свети
шапуће пази
данас су Цвети

У брдима све више
са цвећем и травама
са дрвећем што дише
у шумским енклавама

Са мном је давни предак
што носим га у крви
још бранимо поредак
онај исконски први

Анђеле неодељен
од врта који сањам
Ти знаш да сам бељена
довољно кроз сва прања

И знаш колико црњен
твој лик је у мом лику
Анђеле неоскрнављен
а близу мом крику

Не видим те али слутим
да овде си уз мене
не даш да располутим
целину сечивом сене

У другом Небу ти си
испод Очевог трема
и ако тамо ниси
ни мене овде нема

Драган Симовић: Вечити путник на путу


20150514_123557

Загледам се тако,

изненада,

у звездано небо

и кликнем:

Ево ме,

звезде и небеса,

ево ме,

 Створитељу и Васељено!

Ваш сам одувек био,

и вама се

на крају пута враћам.

У овоме свету, гле!

 бејах само гост

и вечити путник

на путу.

Драган Симовић: Вилењакова јесен живота


20150531_154820

Присећам се само лепих тренутака

на свом минулом животном путу,

тренутака када сам био срећан и радостан,

 када сам детиње чисто сневао и маштао,

 када сам љубио и био љубљен.

Нећу да се присећам

ничега ружног из свог живота,

 јер ничега ружног

ни било није.

Све је било

само лепота једна неизрецива,

и све бејаше

само један дивот-сан!

Перунов Ратник: БЕЛИ ВОЖД


13082671_273077086363282_1210029105767286151_n

Нека нас у битку Бели Вожд води.
Боговима смо се заклели.
Ариjевски дух jе несаломив,
Нема места слабости.

Нека чуjу страшни хук
Челичних ратника Перунових.
Поносно дижемо заставу
И носимо смрт хазарском кагану.

Води нас у битку, Бели Вожде,
Спремни смо живот за слободу дати
Без страха, као jедан,
Jер нисмо робови коjи носе окове.

Векови су од тада прошли, сви су нас заборавили.
У тами прошлости стоjимо, jош смо на окупу.
Кад чуjеш громове са небеса, знаj да jе победе дошао час
У борбу стижу Бели Вожд и бесмртни Перунов Пук.

Соко са Велебита: СРБСКА ДЕЛА


  1. За Беле Србе
    мржња је страна,
    њима је од Бога
    виша задаћа дана.

    Они творе небеска дела
    по жељи творца
    и србства Бела.

    Бели Срби
    поносно стоје,
    са жалом мотре
    на мрзце своје.

    Мржњом се баве
    злотвори таме
    јер је то њима,
    једино врело хране.

    009_Olshanskiy_Rozdenie_voina

 

Драган Симовић: Божанска Раса


Лирика вечног тренутка

120620151062

Неправда учињена Србима превазилази све неправде овога света.

Патње нанете Србима превазилазе све патње овога света.

Боли нанети Србима превазилазе све боли овога света.

Због направде, патње и боли према Србима, овај свет је заслужио да нестане.

И боље је да нестане овај свет, него да нестану Бели Срби!

Јер, више вреде Бели Срби, него васколики погани свет.

Нема Белог Србина ни Беле Србкиње који не осетише, свим Бићем и свом Душом својом, сву неправду, све патње и све боли овога света.

Свеколика србска повесница, од Праискони до дана-дањег, писана је рукописом неправде, патње и боли.

Када будете видели да гори, да се сурвава и да нестаје овај свет, немојте туговати ни жалити за њим.

Све се то мора догодити због неправде, патње и боли нанете Белим Србима, који су једина Божанска Раса у овоме бездушном, поганом и злом свету.