Лирика вечног тренутка

Свет је пун бесова, демона, дракона, гуштера и иних гмазова који слободно шетају свуда око нас.

Слободно шетају свуда око нас зато што користе људска физичка тела, зато што су, на неким ратиштима и стратиштима широм света, били у прилици да без муке украду лик и обличје страдалих, а, будући да знају да смо ми изгубили све божанске дарове и моћи – као што је предосећање, прозорљивост, видовитост и видовито знање – те да нисмо у стању да их препознајемо и разликујемо од истинских људи, божанских бића, они могу слободно да се шетају свуда око нас и да нас лове на сваком кораку.

Они су у свих раса и народа, они су у свих држава и влада, они су у свих људских и човечанских заједница од дна до врха сваке пирамиде.

Наша највећа несрећа и патња у овоме добу јесте проузрокована последицама погрешног васпитања и образовања, кроз многе векове и нараштаје, а то погрешно васпитање и образовање произилази из западно-еверопског (јудео-кршћанског) позитивизма и материјализма, у суштини гмазовског лажног учења које је у нама, од покрштавања огњем и мачем, убијало редом све божанске дарове и моћи.

Без божанских дарова и моћи, ми, уистини, нисмо више кадри да опстанемо и живимо у овоме свету.

Једини спас је повратак древним ведсрбским и хиперборејским учењима, повратак видовитости и видовитом знању, повратак свим оним даровима и моћима које смо у древности имали.

Нису више битна никаква земаљска звања, знања, образовања и учења, јер сва та тобожња земаљска звања, знања, образовања и учења не могу нас ни од кога и ни од чега заштити, сачувати и спасити у времену долазећем, у времену које је већ одавно дошло а да ми и нисмо свесни тога.

Да бисмо узрасли до Богова,

нису нам довољне само мисли,

већ будни снови и визије.

У својим будним

и свесним сновима,

 и у визијама

које повезујемо

са Највишим

Божанским Световима,

ми најлепше и најдивотније

стварамо и обликујемо

своје Божанско Биће

и Суштаство.

Све што постоји

на Земљи и у Васељени:

 сва бића,

све планете,

сва сунца и све звезде,

у свим сазвежђима и звезданим јатима,

све је то, гле!

 из наших стваралачких мисли рођено,

а наше су стваралачке мисли

са Божјим Умом повезане.

Из Ума се рађа Светлост,

а из Светлости се рађају

Дејства и Енергије,

 да би, потом,

из Дејстава и Енергија

било рођено Вештаство –

Твар и Материја.

Преко Удвојене Завојнице Стварања

на Узлазно-Низлазном Путу

 Почетак и Свршетак творе Велики Круг

 који описује Вечност и Бескрај.

Србство

смело и достојанствено

 корача Путем ка Висинама.

Много је оних

који покушавају

да осујете Пут Србства,

али неће успети у томе.

Неће успети,

зато што Србство

 воде и чувају

божанска бића

из Вишњих светова.

Сви они

који већ столећима

покушавају да осујете

Пут Србства

јесу најобичније псине

што кевћу и лају

покрај Пута

у глуво доба ноћи.

Србство

смело и достојанствено

корача Путем ка Висинама,

а лавеж

и кевтање паса луталица

кида се на ветру

подно звезданог неба.

Лирика вечног тренутка

(Посвета: Милици, Јадранки, Бранислави, Татјани, Александри, Верици, Владану, Марку, Милану и Милораду, дичним и поноситим Србкињама и Србима.)

Само Србин може да осећа светски бол, само Србин може да пати и болује када неко други страда и пати у ко зна којему делу Света, у ко зна којему кутку Васељене, у ко зна којему сазвежђу и звезданом јату.

Само Србин може да мисли Срцем и осећа Душом, само Србин може да покаже Милост и Самилост, само Србин уме да живи и умире за Љубав, само Србин зна да су сва бића у свим световима Једно Велико Биће, Једна Велика Душа и Једна Вечна Љубав.

Само Србин може бити Србин, а Србин је Онај који није од Овога Света, Онај који је дошао из једног далеког сазвежђа у којему влада Ред, Склад, Љубав и Савршенство, из далеког сазвежђа које су стварала светлосна, духовна и божанска бића, бића Љубави, Лепоте и Доброте, бића која су после низвођења на Земљу сама себе назвала Србима.

(Србски Витез са својом Вилом на Ромоме Вуку језди низ Свете Вилин-Гајеве.)

Од наших мисли,

гле!

зависи цветање шљива,

трешања,

 багрема и липа

 као и рођење нових звезда,

 сунаца,

сазвежђа

и звезданих јата.

Све нас прожима

и повезује

 једна те иста љубав,

једна те иста доброта,

 једна те иста лепота

што исијава,

без престанка,

из Срца Творчева.

Лирика вечног тренутка

Подржавам, у начелу, све родољубиве и патриотске странке у Србији, подржавам у Србству Дух родољубља и родинољубља (родинољубље – љубав према Родини).

Од свих србских родољубивих и родинољубивих странака и покрета, некако су ми најближи и најјаснији Заветници.

Не знам зашто – јер неке ствари не могу умом да разјасним – али, из неког разлога, највише поверења имам у Заветнике, а, превасходно, у Милицу Ђурђевић и Стефана Стаменковског.

Чини ми се, а имам и дубоко осећање, да су они истински родољуби и истинити родинољуби, да љубе Србију и љубе Србство.

Подржаваћу Заветнике, поджаваћу Милицу и Стефана, вазда и увек, све док иду овим ређим путем, путем коначног ослобођења Србства и Србије.

Овом приликом, из неког унутарњег разлога, посебно издвајам Милицу Ђурђевић – младу, образовану, култивисану, пробуђену, освешћену, елоквентну, бистру и неустрашиву Србкињу.

Она ме, по много чему, подсећа на оне храбре, самобитне, самосвесне и мудре древне Србкиње, на јунакиње из србске епике, из србске народне поезије, из србског мита, из србског предања.

Хоћу да верујем, да Милица зна Свој пут, да, уистини, храбро, достојанствено и одважно корача Властитим путем.

Миличина унутарња лепота, доброта, мудрост, племенитост и неустрашивост зраче са њеног лица, исијавају из њених бистрих и светлих очију.

И, за мене уопште није ни битно ни важно, да ли ће Милица и Стефан ући у Народну скупштину; важно је и битно да они постоје, важно је и битно да њихов Покрет јача из дана у дан, важно је и битно да они буде и освешћују Србство и Србију.

Желим да верујем, да су они звездана будућност пробуђеног, освешћеног и слободољубивог Србства.

Нека твоје дисање

буде усклађено с дисањем Васељене,

 нека твоје мисли

 буду усклађене с мислима Васељене,

нека твоја осећања

 буду усклађена с осећањима Васељене,

 нека твој живот

буде усклађен са животом Васељене!

Када ти и Васељена

постанете Једно,

тада ће престати

све патње твоје,

а ти ћеш из смртности

прећи у бесмртност.

У сваком пробуђеном

и освешћеном Човеку,

у сваком пробуђеном

и освешћеном Бићу,

гле!

 садрже се сви пробуђени

 и освешћени људи,

садрже се сва пробуђена

и освешћена бића

из свих пробуђених

 и освешћених светова,

садржи се читав пробуђени

 и освешћени  Космос,

садржи се цела пробуђена

 и освешћена Васељена.

Лирика вечног тренутка

Моја Мајка би ми још од раног детињства говорила: Свака птица тражи своје јато, мислећи на то, да сваки човек мора да потражи себи драге и сродне душе, јер се у својему јату, међу сродним и драгим душама, најлепше и најбезбедније осећа.

Свако од нас тражи своје јато, свака душа тражи и проналази себи блиске и сродне душе, душе с којима ће путовати кроз звезде и светове, душе с којима ће у духовној заједници стварати и живети божанску љубав.

Још сам у раној младости умео да препознајем своје јато.

Не знам како, али сам напросто својим унутарњим чулима умео да препознајем људе из својега јата.

И девојке сам тако тајинствено а једноставно препознавао.

Препознавао сам их по мирису, по боји гласа, по дикцији, по покретима, по ходу, по лику, по очима, по свему.

По нечему мистичном, по нечему што није од овога света.

Већ бих кроз неколико тренутка, при првом сусрету, знао и осећао, да ли смо нас двоје из истог јата, да ли смо једно за друго.

Може неко бити образован, начитан, култивисан не знам колико, али, ако није из твог јата – све ће убрзо пасти у воду!

Ако нисте из истог јата, никада не можете путовати заједно, и упоредо, ка божанском и духовном самоостварењу.

Путеви вам се разилазе; спутавате и потирете једно друго.

Огромна већина савремених младих људи нема благе везе о томе.

Зато је већина савремених бракова погрешна.

Срећу се погрешни људи.

Када две погрешне душе покушају да створе брачну и духовну заједницу, та заједница мора, за кратко, да се уруши.

Нема брака, нема љубави између двеју душа које нису из истог јата, из истог звезданог јата.

Јер, душе се на Земљи појављују из различитих светова, из различитих сазвежђа и звезданих јата.

У нашем окружењу, у нашем племену, у нашој породици има различитих душа из различитих звезданих јата.

С некима можемо све, с другима не можемо ништа.

Ма шта да чинимо, с неким душама никада нећемо успети да остваримо пријатељство, да остваримо заједницу, да остваримо љубав и божански склад.

Западно позитивистичко знање и образовање убија у људи сваку видовитост, сваку духовност.

Нико није тако глуп, тако бесловестан, као што је то школован и погрешно образован западни човек!

Боље би му било да није похађао никакве школе, да није траћио силне године на школовање и погрешно образовање!

Но, није такво стање само на Западу.

И у Србији је све више школованих глупака.

И у Србији је све више оних чије факултетске дипломе, чији вајни докторати не вреде ни жижљива боба!

Савремени свет, савремено човечанство одликује медиокритски (осредњачки) дух.

У свету је седам милијарди медиокритета, седам милијарди оних који благе везе немају ни о чему битном, ни о чему суштаственом.

Отуда освешћеном човеку данас бива веома тескобно и претесно на Земљи.

Мала му је и тескобна Планета, мали му је и тескобан овај свет погрешних људи без сврхе и смисла.

Сваки освешћен човек, у овоме часу, жели да се узвине и одлети са Планете, жели да путује Васељеном, да плови кроз сазвежђа и звездана јата.

Свако од нас жели да путује и плови са сродним душама, са својим сродним и драгим душама из властитог звезданог јата.

Да путује и плови кроз Бескрај и Вечност!