Доле –

бруј пчела

у крошњама цватућих липа;

горе –

бруј звезданих јата

у плаветним дубинама бескраја;

 у мени –

 бруј скривених светова

који се рађају

из срца вечности.

Кад погледам у дрво –

 ја сам дрво;

кад погледам у цвет –

ја сам цвет;

кад погледам у тицу –

 ја сам тица;

кад погледам у облак –

ја сам облак!

У шта год да погледам –

то сам ја!

Ја сам Сунце,

Месец и звезде;

ја сам земља којом ходим,

 ја сам ветар који слушам,

 ја сам киша која пада.

У шта год да погледам –

то, у исти мах,

и у мене погледа;

то бивам ја!

Лирски записи

Пред мојим прозором, гле, две моћне липе у цвату!

Ројеви пчела брује и буче у крошњама попут звезданих јата у Првобитној Васељени.

Изјутра ме, уз пој, пев и цркут тица, буди умилно правасељенско бучање и брујање ројева пчела.

Те две липе засадио је мој таст кад се његов унук а мој син родио.

У Древних Белих Срба бејаше и остаде обичај да се уз рођење свакога детета засади свето дрво.

Липа, храст, оскоруша, јабука, јасен, јасика, бреза и дрен – саде се, најчешће, и намењују тек рођеном чеду, младенцу или младеници.

Наши посвећени и божански преци нису правили никакве разлике између мушког и женског чеда – свако је новорођено дете било подједнако слављено и обожавано.

Са појавом и примањем јудео-кршћанства настала је пометња и забуна у душама Белих Срба.

Од тада су почели разлито да гледају на мушко и женско дете, што је посве туђе и страно Бићу Белог Хиперборејског Србина.

Патријархат декадентни, јудео-кршћански, није у Природи, Бићу и Суштаству Древних Хиперборејаца.

За мене, Песника Вилењака, потомка звездане расе, праунука и унука Сварогових Белих Срба, јудео-кршћански патријархат одувек и заувек бејаше неприродан, болестан и бесловестан.

Пред мојим прозором, гле, две моћне липе у цвату!

Под тим се липама молим својим Белим Боговима и Белим Вилењацима, чуварима Свете Мајке Земље.

Молим се Свароговим праунуцима и унуцима; молим се Перуновим белим и светим ратницима.

Молим се Старцу Беле Браде, молим се свом Богу-Деди, молим се Великој Мајци Васељени, молим се Првобитном Духу Стварања.

Ноћу, под звезданим небом, мирише липов цвет.

Поздрављам звезде, поздрављам сазвежђа, поздрављам звездана јата.

И ја сам ваш, и ја сам један од вас! – довикујем звездама, довикујем сазвежђима, довикујем далеким звезданим јатима.

Пред мојим прозором, гле, две моћне липе у цвату!

(У Великом Гају, 30. цветња 7523. године)

Бели Хиперборејски Срби

ослобађају Свет

од Исполинске Змије Запада.

Све звездане будућности

припадају Белим

Хиперборејским Србима

који ће тисућама година

 владати Светом и Васељеном.

Исполинска Змија Запада

већ је у главу стучена,

и никада се више на Земљи –

ни у каквом обличју! –

појавити неће.

Лирски записи

 

Данас сам, у Светом гају, у стању дубоког тиховања, разговарао са Боговима и Вилењацима.

Било је вече, малиново и љубичасто и пурпурно, и румени се зраци, Сунца на заласку, преламаху кроз столетне, модро-зелене и моћне крошње сневајућих и тухујућих дрвета.

Осетио сам, гле! да се нешто дивотно, чудесно и тајинствено дешава у мени и око мене, на Земљи и у Васељени, међу сунцима, звездама, сазвежђима и звезданим јатима.

Рекоше ми, Богови и Вилењаци – кроз биљке и дрвеће –  да све време, кроз векове и светове, нетремице, без предаха и престанка, бдију над нама.

Да надолазећа и свепрожимајућа дејства Првобитне Светлости, из Језгра Звезданих Јата, запљускују Земљу, будећи и освешћујући сва бића и суштаства на Мајци Земљи.

Потом ми се, у неко доба, јави пуковник Боги Стојменовић, рекавши да будно мотри и стражари на Радан-планини, јер је ово завршница Великог светог рата против Исполинске Змије.

За који дан, поручи ми из дубина Радан-планине, Срби ће, Космичким Блавором, савладати Исполинску Змију, а онда ће се, наједном, отворити Звездане Капије за силазак Великог Духа Стварања на освешћену и посвећену Мајку Земљу.

(Свети гај у Великом Гају, 29. цветња 7523. године)

Лирски записи

 

Још само спавачи са подсемехом причају о теорији завере, док пробуђени и освешћени Срби знаду, да је давно прошло време теорије завере, а да је сада на делу пракса звере, и то у свом завршном чину.

Србија је пуна и препуна спавача који се никада пробудити неће; спавача који ће преспавати васцели живот свој и, на концу, умрети у спавајућем стању.

Само успавани и лажни Срби не желе да признају и схвате, да већ вековима и тисућама година постоји велика звера против Белих Срба; велика завера која се упоредо и наизменице одвија на два ступња, у две равни, у два вида и обличја – час као теорија, а час, опет, као пракса велике завере.

Творци велике завере против Белих Срба, Хиперборејаца и Аријеваца, јесу лихвари и гмазови у (вековној!) спрези и сарадњи с Ватиканом и атлантистичким паријама, тим највећим изродом земаљске и мајмунске расе човеколиких бића која у себи немају ни једну једину искру божанске свести и  самосвести.

Али, уз помоћ Белих Богова, Срби ће, из рата који већ столећима и тисућлећима траје, овога пута изићи као коначни победници, јер Ново доба, зацело, и припада Белим Србима!

(Свети гај Белих Богова и Белих Вилењака у Великом Гају, 29. цветња 7523. године)

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

Уђем у брда Ртња и у игри дубине зeмљине коре
тектонски демон пакао мртвом и живом
гле анђео равнотеже над садашњим масивом
књиге шкриљаца што их исписа одбегло море
Прислоним ухо уз камен он ми у ухо бруји
и њухом такнем нарцис он се пресели у мене
распе ми се у руци када узмем земље грумен
облак малочас крин кад подигнем очи руји
Хоћу да будем слепа да видим то иза вида
и глуха да одслухнем тај мукли подзвук мира
без прстију да опипам неопип што ме дира
И када се тако сама нађем иза тог беззидног зида
где ни самој себи више не осећам бреме
и само струји време време време

Сваку нашу светлу мисао,

свако наше светло осећање,

сваку нашу светлу реч,

свако наше светло дело

подржава Мајка Васељена

и Велики Дух Стварања

који над свим световима,

и свим бићима

без престанка

и предаха бдије.

Велики Дух Стварања

дејствује кроз сва духовна бића

 у свим световима;

дејствује кроз биљке,

дрвеће и траву;

дејтсвује кроз камен,

 ваздух и воду;

дејствује кроз птице,

рибе и животиње;

дејствује кроз мисли,

осећања, речи, снове и дела;

Велики Дух Стварања

дејствује кроз све видљиво

и све невидљиво,

одувек и заувек.