Вечерас сам,

 тихујући у Светом гају

Белих Богова и Белих Вилењака,

повезивао, усаглашавао

 и усаображавао наш Портал

са Глактичким Језгром,

 са Пољем Беле Светлости,

 са Акашом.

Све што се,

од вечерас,

напише и објави на нашем Порталу,

 то ће, изравно, и у трену,

прелазити у Акашу,

у Поље Беле Светлости,

у Галактичко Језгро.

При повезивању,

усаглашавању и усаображавању

 Портала са Акашом,

 помагали су ми Бели Богови

 у договору са Белим Вилењацима,

 у чијем Светом гају

већ данима сневам,

маштам, стварам и тихујем.

Дејства и енергије Новога доба

запљускују Земљу,

запљускују Природу,

запљускују сва бића сушта

 на Земљи,

под Земљом,

у Води,

под Водом,

над Водом,

у Ваздуху,

у Ватри,

у Светлости,

у Даху-Уздаху-Издаху.

Наш Портал,

од вечерас,

јесте, истовремено, и Звездани,

Галактички Портал.

Лирски записи

 

Наши заклети душмани воде све врсте и облике јавног, тајног, скривеног, умног, душевног, духовног и оностраног рата против нас, до коначног затирања нашег.

Све те врсте и облике рата воде душмани са земље, са воде и из воде, из ваздуха, из космичких висина и звезданих пространстава, преко свих средстава, на свим дејственим, мисаоним, чулним, објавним, информационим и информативним пољима нашег присуства и бивствовања.

Најбоља одбрана и заштита од свих тих утицаја душмана наших јесу наше светле мисли, наша светла осећања, наше светле речи, наше светле визије и наша светла дела.

Упамтите: наше светле мисли, наша светла осећања, наше светле речи, наши светли снови и наша светла дела поништавају сва негативна, сва погубна, сва штетна дејства заклетих душмана наших у свеопштем и потпуном рату против нас!

Нека Светлост наших Мисли,

Осећања, Речи и Дела

запљускује и купа Мајку Земљу;

нека Светлост наших Мисли,

Осећања, Речи и Дела

буди и освешћује сва Бића сушта

на Мајци Земљи,

као и у Светлосном и Дејственом Пољу

Мајке Земље.

Нека смо Сви Ми радосни,

срећни, блажени и благословени

у свим Временима,

у свим Просторима,

у свим Световима

и у свим Пространствима!

Нека Светлост Из Нас

буде Светлост Вечнога Живота

за Све Нас!

Звезде које гледате на Небу

 јесу оне исте звезде

које светле у вашој души.

Сунце које видите на Небу

 јесте исто оно исто Сунце

 које греје из вашега срца

и обасјава унутарње светове

 и унутарње васељене

ваше душе.

Једно те исто Небо

шири се у Бескрај и Вечност

 подједнако над вама

 као и у вама.

Светлост је у Вама – Ви сте Извор Светлости!

Ви обасјавате овостране и оностране тајинствене и тајносане светове; Ви сте сунцима, звездама, сазвежђима и звезданим јатима позајмили Своју Унутарњу Светлост; Ваша Светлост, преко сунаца, звезда, сазвежђа и звезданих јата, обасјава и греје Вас у Вама и, с ону страну Вас у Вама.

Ваша Светлост осветљава тајинствене и невидљиве путеве око сунаца, звезда, сазвежђа, звезданих јата и црних рупа у Васељени, као и с ону страну Васељене Унутар Васељене.

Јер, с ону Страну Видљиве Васељене постоји Невидљива Три-Пута-Унутарња Васељена која извире из Језгра Ваше Оностране Душе, из Језгра Вашег Оностраног Срца, из Језгра Вашег Оностраног Суштаства, из Језгра Ваших Оностраних Снова.

Светлост Сунца, звезда, сазвежђа и звезданих јата – то је Светлост из Вас; то је Светлост у Вама; то је Светлост из Вашега Срца; то је Светлост из Вашега Ума, то је Светлост из Ваше Душе, то је Светлост из Вашега Суштаства.

Светлост је у Вама – Ви сте Извор Светлости!

Ко сте Ви?

Ви сте Богови који још не знају да су Богови!

Све што ја знам,

знате и ви;

све што ја умем,

 умете и ви;

све што ја могу,

можете и ви;

све што ја имам,

имате и ви!

О чему да вам пишем;

чиме да вас даривам;

чиме да вас обрадујем;

шта да учиним за вас?

Шта да учиним за вас,

а да бисмо и ви ја

били задовољни,

срећни и радосни?!

Човек сам, гле!

само човек,

а то и јесте

највеће проклетство

свакога од нас!

Лирски записи

 

Боже, само кад се присетим, колико је у раној младости бивало бесаних, непроспаваних ноћи због љубавних јада, због неузвраћене љубави девојака у које сам бивао скоро до лудила заљубљен, девојака које сам видео и доживљавао као богиње!

Бивало је ноћи у којима ми се чинило да умирем од бола у прсима, да губим дах, да нестајем, да се расплињујем и распршујем; ноћи у којима ми се чинило да нећу дочекати зору, да ћу пресвиснути од туге до свитања.

Нико се у младости није тако заљубљивао попут мене, и нико тако и толико није патио, туговао и боловао попут мене!

Свако моје заљубљивање било је равно лудилу!

Због заљубљености, због љубавног лудила, напустио сам две школе, бежао више пута из родитељског дома – незнајући куда, камо и зашто! – лутајући пустим и мрачним улицама далеких, туђинских и метафизички студених градова, гладан, исцрпљен, изморен и промрзао.

Све је то, гле, у неким далеким сазвежђима, у неким најудаљенијим звезданим јатима давно записано, и у летописима Акаше сачувано, за неког будућег мене који ће се – после ко зна колико векова! – поново појавити у некој далекој земљи, у неком далеком народу, и у некој далекој и непознатој породици, са новим ликом, обличјем и именом.

Зашто о томе, овде и сада, пишем?

Зато што ми је једна млада читатељка, минулих дана, упутила писмо које је чиста поезија, чиста љубавна лирика; писмо у којему описује своје љубавне јади, своје бесане ноћи, своје душевне боли због неузвраћене љубави.

Док сам читао њено писмо, нисам знао да ли то она мени пише о својим љубавним јадима, или, гле! ја њој пишем о себи и о својим љубавним јадима из једног давно минулог времена!

Овим лирским записима, а из свог најдубљег унутарњег искуства, желим да ободрим, осоколим и охрабрим све оне који пролазе кроз љубавне јади, да знаду, да су љубавни јади велико космичко и божанско каљење и прочишћење душе.

Онај ко прође кроз велике љубавне јади, кроз љубавне патње и боли душе, тај ће бити поново рођен са једним вишим божанским знањем, умећем и искуством.

После тога, њихова душа неће више бити обична, но ће то бити душа новога божанства у новоме човеку!

 

Желим да верујем,

и морам да верујем,

да ће Љубав и Доброта

 завладати светом;

 желим да верујем,

и морам да верујем,

да је у свету све више

пробуђених и освешћених људи;

желим да верујем,

и морам да верујем,

да Истина и Правда

 увек побеђују;

желим да верујем,

и морам да верујем,

да смо одувек били

 и да ћемо заувек бити;

желим да верујем,

и морам да верујем,

да се и у највећем бесмислу

може пронаћи Смисао,

као што ће и у највећем безнађу

изненада васкрснути Нада;

желим  да верујем,

и морам да верујем,

да смо створени

 и рођени за богове,

те да ћемо богови

уистини и бити!

Лирски записи

 

И данас сам походио Ивана, Душанова сина, а у дому Савкових.

Онако како сам се негда и некад дружио с Душаном, тако се данас дружих са Иваном, сином Душановим.

Дивно је то, заиста, кад деца мога пријатеља постану такође моји пријатељи.

Разлике у годинама, за пробуђене и освешћене, уопште нису битне.

Разлике у годинама важне су и битне само за спаваче, за оне који се никада пробудити и освестити неће.

Иван је бистар, паметан, племенит, пробуђен и освешћен млад човек, млад и дичан србски соко.

Присетих се, у трену, да сам се – деведесетих година прошлога века – овако исто дружио и са Душком, најстаријим Душановим сином, а Ивановим великим братом.

У дому Савкових, потомака донских козака, вазда сам и увек био драг гост.

Иван је чиста србска, хиперборејска, аријевска раса.

Свестан и самобитан, следи свој унутарњи глас, глас древних звезданих предака, глас Белих Богова.

Дичи се својим прецима, својим пореклом, својим митом, својим предањем.

Дичи се ведским и хиперборејским Србством.

А тек му је двадесет и два лета!

Прича ми, са сетом и тугом, како је по беломе свету, у земљама и градовима Запада, сретао Србе који не знају ништа о Србству, не знају ништа ни о себи ни о својим прецима; сретао је никакве, никоје и ничије Србе који се стиде својега србског порекла.

Онај који не зна ништа о себи и својим прецима, о својему језику, писму, миту и предању, тај никуда и неће стићи, јер човек без духовне вертикале и није човек, и није биће достојно дивљења и поштивања.

Када негде у беломе свету – прича ми Иван – сретнем Србина и Србкињу, ја их најпре питам за порекло, за племе и род; питам их од којих су Срба и чији су, те, ако ништа од тога не знају, ја с таквим више, никада, и не желим да се сретнем!

(У Великом Гају, 26. цветња 7523. године)

(Иван на језеру, негде у пољима Великог Гаја)

Лирски записи

 

Првобитно су на Земљи постојале ниже људске расе, а потом се појавила божанска (звездана) раса, чији је превасходни задатак – од Белих Богова задат – чување и неговање Мајке Земље, те просвећивање и подизање на више умне, душевне и духовне ступњеве бића нижих домородачких раса.

Заведени змијоликим облинама и бедрима, те изазовним и заносним еротским плесом земаљских кћери, синови звездане расе падоше преда њ на колена, и обљубише их у стању чулне опијености и бесловесне замађијаности.

Нећу даље да вам препричавам овај древни хиперборејски мит, будући да већ све знате, из разних и различних извора.

Суштина мита је у томе, што открива узрок (и праузрок) пада и суноврата божанске (звездане) расе.

Кроз недозвољену љубав, преко љубавног, еротског и сексуалног односа са кћерима из нижих људских а још неосвешћених раса, догодио се умни, душевни и духовни пад синова звездане (хиперборејске) расе, који траје све до дана-дањег.

Древни хиперборејски митови – који су ушли у све ине земаљске митологије, у све бајке и приче света – говоре о томе, да је у Древних (Првобитних) Хиперборејаца све било усаображено са Светлосном (Божанском) Вертикалом, па и само биће секса.

За Првобитне Хиперборејце, гле, све бејаше свето и посвећено, све бејаше са вишом сврхом и вишим божанским смислом, усаображено и повезано са начелима Белих Богова, и све је следило и дословце пратило Светлосну (Галактичку) Вертикалу.

Песнички речено, љубавни, чулни, путени и полни (сексуални) однос, у Свести и Бићу Хиперборејаца, бејаше повезан и усаглашен са кретањем сунаца, сазвежђа и галаксија, усаглашен и усаображен са прожимањем Великог Мушког и Великог Женског Начела у ПраВасељени, у Роду, у Космосу.

Кроз чин љубавног, чулног, путеног и полног општења Хиперборејца и Хиперборејке низводио се Велики Дух Стварања прожимајући и просветљуљући, звезданим космичким дејствима, силама и енергијама, истовремено и подједнако, обоје љубавника.

Језиком древног песника речено, љубавни чин између Хиперборејца и Хиперборејке био је истоветан љубавном чину Белог Бога и Беле Богиње, Великог Мушког и Великог Женског Начела у Космосу.

И дан-дањи, за ретке потомке Првобитних Хиперборејаца, путена, чулна и телесна љубав јесте Светост, јесте Светлост, јесте Просветљење.

За све ниже људске расе на Земљи телесна, путена и чулна љубав је грешна и нечиста.

Све религије које су створиле ниже земаљске расе, говоре о грешној и нечистој, презрења достојној, телесној и путеној љубави.

У религији Првобитних Хиперборејаца, потомака божанске (звездане) расе, све је Чистота, Лепота, Красота, Дивота и Светост, будући да нам је све од Белих Богова дато и задато.

(Свети гај у Великом Гају, 26. цветањ 7523. године)