Лирски записи

 

Слобода је основа сваког здравог умног, душевног и духовног развоја.

Не можете духовно да напредујете ако нисте слободни.

Ја говорим о слободи коју вам неће нико поклонити –  ни држава, ни друштво, ни ова, ни она установа – јер се слобода никоме и не поклања.

Немојте да слушате бесловесне приче разних демократа, либерала, мундијалиста и глобалиста.

Ако њих будете слушали, онда никада нећете бити слободни.

Свака демократија је само прикривена и потуљена тиранија.

Слобода се душом, духом и свешћу осваја.

Ово нека вам буде наук за свагда.

Слобода се осваја из унутарњег; слобода је начело унутарњих светова.

Слободан је онај човек који увек може да каже шта мисли и осећа, шта му годи а шта шкоди.

Не можете ви духовно да напредујете ако сте, рецимо, понизни и снисходљиви на радном месту.

Ако свом претпостављеном не смете да кажете шта мислите и осећате, ако пред овим или оним руководиоцем не смете да изнесете свој став, свој поглед на свет, у вези с овим или оним.

Ако оћутите сваку увредљиву реч свог надређеног, претпостављеног, овог или оног шефа и директора, овог или оног чиновника.

Ако пристанете да будете љубвница свог шефа, само зато да бисте сачували своје радно место.

Ако пристајете да спавате са свакојаким гадовима, само стога што они на вашему радном месту, у вашој фирми, одлучују о вашој судбини.

Ако стрепите и страхујете за своје радно место, и због тога трпите свакојака понижења, тако да, у неким тренуцима осаме, осећате гађење над самом собом.

Не стрепите и не страхујте ни шта шта!

Када човек донесе одлуку, те узме своју судбину у своје руке, тада му и сама Васељена притекне у помоћ.

Свака чврста одлука, са јасним визијама, јесте већ више од пола остварења и успеха.

Све остало је само техничка ствар.

Верујте ми, јер вам све ово казујем из искуства.

Ја сам одувек био својеглав.

(Постоји велика разлика између својеглавости и тврдоглавости, а ви, претпостављам, већ знате каква је то разлика!)

Такав ми је распоред звезда и планета.

Од детета нисам дозвољавао да ми ико немеће своје мишљење.

То су и родитељи рано схватили и, поштовали су моје мишљење.

Дивим се својим родитељима који једва да имађаху четири разреда основне школе, но, упркос својој званичној необразованости, бејаху мудрији од многих вајних интелектуалаца и професора.

И отац и мајка су увек и вазда имали свој став, своје мишљење, и никада се нису устручавали да кажу оно што мисле.

Били су природно бистри и мудри.

Били су чврстог, србског, хиперборејског карактера.

Имам стотину и један разлог да се дичим својим родитељима, расним горштацима, који су се васцелог свог живота држали божанске вертикале.

Био сам својеглав, рекох, и нисам дозвољавао ником да ме уцењује.

Ни наставницима у основној школи, нити у доцнијим школама.

На свом радном месту увек сам и вазда био свој на своме.

Нисам дозвољавао да ми неко нешто намеће.

Мењао сам предузећа и фирме онако како човек мења одела.

Свако следеће радно место бивало је боље од претходног.

А онда сам, наједном, решио статус слободног уметника, и био сам и фирма и држава за себе.

Када човек једном освести и победи страх, онда схвати да  све планете, све звезде и сва бића у вишим световима раде за њега.

Зато вам и кажем, да никада не стрепите за радно место.

Чим вам се не свиђа ту где радите, узјашите ветар и, потражите бољи посао и боље радно место.

Само је важно да се ослободите страха, јер све док сте у страху ви сте као завезана врећа.

Нико вас нити види ни чује, па вам стога нико и не може припомоћи.

Васељена брине о нама.

Ви и не можете да наслутите колико Васељена брине о нама, колико ради за нас!

Све нам је наклоњено у Васељени, све нам је на услузи.

Али ми то не можемо да видимо, јер нам је ум поробљен.

Ум је страхом поробљен.

Велики Инквизитор влада преко страха, кроз страх, и страхом.

Кад победите страх, победили сте и Великог Инквизитора.

Има још нешто суштаствено.

 Слободан човек јесте здрав и потпун човек.

Он може повремено да болује од ове или оне болести, али је он у својој бити здрав човек, здрава личност.

Узрок свих болести јесте неслобода.

Човек који гута све увреде и свакојака понижења мора, пре или доцније, да се разболи од најтежих болести.

Жене су у овом времену уцњењније више него икада раније у повесници човечанства.

Уцењене су на сваком месту, на сваком кораку.

Највише су уцењене на радном месту, на послу.

Ту жене, из страха, за себе и своју децу, пристају на свакојака понижења.

Али, кад би знале, само кад би знале, да све од њихове чврсте одлуке и њихових јасних визија зависи, не би ни на шта пристајале.

Биле би своје на својему.

Јер, нема малих и великих пристајања и компромиса.

Ако једном одустанеш од свог начела, од свог става, тада си одустао за сва времена.

Човек мора да верује у слободу, и да снева слободу.

Човек мора да верује да је слобода за њега, да је он рођен да живи, ствара и ради као слободан човек.

Зашто сам писао ове лирске записе?

Писао сам због оних читатељки које ми се јављају, питајући ме, како душевно и духовно да напредују када на свом радном месту доживљавао разна понижења.

Да не бих свакој од њих понаособ одговарао, ја сам се одлучио за ове лирске записе, како бих, у исти мах, и одједном, свима њима одговорио.

Наравно, са свог становишта, из свог животног искуства.

Посвећено Белој Веверици,

чаробници и дивот-видарици

из племена Белих Вукова.

 

Ка Сунцу, гле! окренута,

у Бескрај и Вечност

с ону страну Сунца загледана,

на белим ветрима,

сва у млечно-белој светлости,

 уз пратњу чопора белих вукова,

 језди и плови лепојка:

власи од сребра,

лица од месечине,

и очију од драгуљ-бадема,

бистрих и дубоких

као горско језеро

подно снежних врхова

 у плавој даљини.

Лирски записи

 

Ако знамо да је живот без почетка и свршетка, онда немамо чега да се плашимо.

Живимо свој живот достојно слободног, самосвесног и самобитног човека.

Живимо свој живот пуним грудима, пуним срцем, пуном душом, пуним духом, пуном свешћу.

Живимо и радујмо се животу.

Тако најлепше и надивотније благодаримо Ономе који нам је даривао вечан живот, живот без почетка и свршетка.

Посматрајмо и сазерцавајмо свет очима Божјег бића, очима самосвесног и самобитног Србина.

Освестимо у свом унутарњем бићу и суштаству: шта значи бити Србин, шта значи бити Србкиња.

Имајмо свој став, своје мишљење о Србству, о својим прецима и потомцима.

Повежимо и упознајмо потомке са прецима – ми смо њихова спојница и повезница.

Ми смо одговорни и за једне и за друге.

Они ће кроз нас да се сретну и упознају; ми смо и једнима и другима живо огледало.

Какви смо ми, такви ће и они бити.

У свету постоје разне расе, разни народи, разни људи и разне личности.

Угледајмо се на најчеститије, најпаметније, најхрабрије, најмудрије и највредније.

Не угледајмо се на мртворођене, на оне који нису ни један једини дан живели достојно самосвесног и самобитног човека; не угледајмо се на оне који попут марве бесловесне преживљавају у чопорима и крдима; не угледајмо се на оне који се ваљају у каљузи разврата и блуда, на оне који ће свој псећи живот завршити у курвалуку и простаклуку, и који никада неће ни бити свесни да су рођени;  такви ће са света отићи онако како су и живели – као псине луталице, без сврхе и смисла.

Будимо снажне, јаке, неустрашиве и божанске личности којима ће се дивити сазвежђа и звездана јата, којима ће се дивити и дичити како далеки преци тако и још даљи потомци.

Будимо непоновљиви.

Будимо космички и божански бесцен драгуљ.

Будимо галактички ратници и посвећеници; будимо они којима ће и Сунце и све звезде у Васељени, као и сва ина духовна бића из тајинствених светова, без престанка припомагати на остварењу узвишених снова, визија, идеја и замисли.

Не сумњајмо, већ верујмо у себе, и – бићемо!

Лирски записи

 

 

Пуковник Боги Стојменовић.

Има близу осамдесет година, а духом је крепак и чио, као младић од двадесет лета.

Често ми се јавља.

Увек се јави кад треба, са сврхом и смислом, јави се у прави час.

Јавља се да нешто каже, предложи, препоручи и разјасни, да ме подсети на нешто што, можда, знам, али не знам да знам.

Постоје у нама нека скривена праискона знања којих и нисмо свесни.

То је, отприлике, оно што знамо, а не знамо да знамо.

Боги је расни хиперборејски Србин, и велики посвећеник тајних, оностраних и галактичких знања о Белим Србима, о звезданој раси.

Данас ми се јави и рече, да неке нове зоре свићу над Србијом.

Није он буквално тако рекао, но ја, у ходу, његову причу преточих у стих, у песничку слику.

Нема опасности за самосвесне и самобитне Србе, поручује.

Гадови и грдила, лихвари и гуштери, биће ускоро поражени.

Србство се креће узлазном линијом, ка Првобитној Светлости, ка Духу Стварања, Истине и Светлости.

Кад год ми је тешко, кад ме обхрва туга и сета од века, кад посумњам у Србство, јави ми се неко од пријатеља, да ми припомогне да се придигнем, да се усправим и винем.

Јер сви ми падамо.

Сви ми имамо и успоне и падове.

Као што ви падате, тако и ја падам.

И ја некад треснем о ледину.

Треснем свом силином.

И мени често треба нечија помоћ.

Најчешће тражим помоћ од бића из виших духовних и божанских светова, али ми некад треба и ваша помоћ, помоћ вас, ближњих мојих.

Данас ми припомогоше пуковник Боги и Верица из Ниша.

Верица је, такође, велика посвећеница и расна хиперборејска Србкиња, самосвесна и самосвојна личност.

Она дејствује из позадине, из дубине, како би у свету остала скривена.

У овом времену, за Срсбтво и свет највише чине управо они за које не зна свет.

Они су скривени у свету, да би могли на миру, у тишини и предано да дејствују свом силином свог бића, свог срца, своје душе и свог духа.

Некад је од њих довољна једна једина реч из душе и срца.

Реч праискона и чиста која буди и покреће уснуле народе и светове.

Као што рекох, Верица је једна од тих и таквих великих посвећених личности.

А знам, добро знам, да их има још.

Има их!

И гле!

у дану

који траје дуже од века,

седим под сводом

звезданих јата,

 давно уснулих

у трену вечности,

обхрван сетаном сетом

 од искони,

и милином

широм и дубљом

од ноћи.

Све песме су већ испеване,

и све приче давно испричане.

Остаје нам само

тишина од века.

Тишина од века,

и шутња –

дубока као море сиње.

Над нама, гле!

дубоко и моћно

плаво небо,

и песма девојачка,

сетна и тиха,

из поља широка,

 с вечери рујне,

 кад шљиве цвату

по присојима.

Има тренутака

кад ми се чини,

да сам погрешан човек,

на погрешном месту,

у погрешном времену,

 и у погрешном свету.

Да је било залудно

и бесмислено

 све што сам чинио,

стварао и радио,

те да ништа није имало –

нити је могло имати –

баш никаквог смисла.

Цео мој живот,

рекло би се,

бејаше један велики неспоразум,

са собом и светом.

Сваки покушај мој,

да се уздигнем и узвинем

ка нечем вишем

од јадног и бедног човека,

биваше унапред осујећен

и обесмишљен.

Кад год бих узлетео

пут плаветних небесних висина,

 нека би ме тајанствена сила

повукла наниже у понор,

 и ја бих свом тежином својом

треснуо о тврдо каменито тле.

Има тренутака

кад ми се чини,

да је човек проклет

и кажњен да буде човек,

те да нема

никакве милости и самилости

према јадном и бедном створу

који се зове човек.

Лирски записи

 

Нема тог белосветског гада који није против Срба ратовао.

Но, на нашу несрећу, свет је пун гада.

Толико је гада у свету, да је право чудо како свет још увек опстаје!

Не само што су појединци гадови, већ постоје и народи гадови.

Сви народи гадови већ столећима и тисућлећима ратују против Срба.

Народи гадови јесу, по правилу, грабљиви, готовански и паразитски, неспособни да нешто сами створе и произведу.

Такви народи су највеће грдило човечанства.

Због таквих народа готована, гадова и грдила човечанство не може да напредује и да се умно и духовно развија.

Када свет сазерцавамо са србског духовног становишта, тада дођемо до познања, да су све ратове у свету одувек водили само готовански, паразитски и дембелски народи.

Већина западних народа је готованска и паразитска, а међу њима предњаче атлантисти, предњаче англосаксонска грдила која ни за какво стваралаштво нису способна.

Ново доба човечанства наступиће онда када нестану атлантистички (англосаксонски) дембели и паразити, када нестану ти белосветски гадови који већ вековима само погане Мајке Земљу.

Ти си остварење сна

многих божанских бића

из далеке

звездане будућности.

И многих крвних предака

из далеке земаљске прошлости

 који су, гле,

на чудесан

и тајинствен начин,

све минуле векове,

бивали повезани

са божанским бићима

из далеке

звездане будућности.

Први су дејствовали одозго,

а други одоздо,

да би се појавио ти –

у савршеном лику,

обличју и суштаству.

И гле,

све је складно,

дивотно и савршено

у свим световима.

Сва бића,

на свом пропутовању

кроз вечан живот,

следе кретања планета,

 сунаца и звезда.

Велики Дух Стварања

над свим бићима

 и свим световима

 вечно,

без престанка,

бдије.