Опремио: Стари Словен

Лирски записи

 

Од свих индо-европских, индо-аријевских народа, Срби имају најлепша, најзнаменитија и најсликовитија лична имена.

Ако је име знамен, онда се по личним именима може видети, осетити и схватити душа србског народа.

Реци ми како се зовеш, па ћу ти рећи какав си, гласи једна ведсрбска пословица.

Срби имају најобимнији речник личних имена која су сачувана од најдревнијих времена до дана-дањег, и, по богатсву личних имена, не може се ниједан индо-аријевски народ поредити са Србима.

Сви су ини индо-европски народи, са прихватањем јудео-кршћанства, одбацили своја праизворна и праискона имена, само су Срби успели да сачувају сва своја предачка имена, не одбацивши ни једно једино предачко име.

Ни наши једнородници и једноплеменици, Руси, нажалост, нису успели да сачувају своја древна имена, имена својих звезданих, хиперборејских предака, већ су преузели библијска, семитска, јудејска и јелинска имена, тако да су и преко самих –  туђинских – имена, отуђени, како од предака, тако и од предања, мита, Вере, Знања и Славе.

У србска лична имена пресликана је свеколика ведсрбска душа, свеколики ведсрбски дух, свеколика ведсрбска онострана повесница, свеколика ведсрбска космогонија, теогонија и митологија, свеколико мировозреније и тајинствено ведсрбско свезнање.

Не зна се која су србска лична имена лепша, знаменитија и сликовитија: да ли мушка или женска!

Србска лична имена по дрвећу, по биљкама, по цвећу, по животињама, по птицама, по рекама, по небеским појавама, планетама и звездама, по Сунцу и Месецу, по врлинама, одликама и особинама.

Србским личним именима обухваћена је свеколика космичка и божанска поетика; обухваћен је овострани и онострани Космос; обухваћена је васколика Правасељена.

Заиста, сви ини индо-аријевски народи могу само да позавиде Србима на лепоти и дивоти личних имена, јер њима њихова имена ништа не казују, зато што у себи не садрже никакву дубљу поруку, никакав знамен и никакву космичку и божанску праслику.

Има једно име – често – у Срба, које звучи библијски и јелински, али му порекло није ни библијско ни јелинско, већ ведсрбско.

То је име МАРКО.

МАРКО је изведено од древног ведсрбског, аријевског и хиперборејског имена МРКО!

(МРКША, МРКАЉ, МРКУТА, МРКИ.)

Познато је, одавно, да само Срби имају речи и имена без иједног самогласника.

Да би Јелини и ини несрби могли да изговоре име МРКО, они су морали, између сугласника М и Р, да убаце самогласник А, и тако је, временом, од имена МРКО настало  и остало име МАРКО, које су прихватили и туђински народи.

Али, сваки би Србин МАРКО требало да зна, да је његово праизворно (ведсрбско, хиперборејско, аријевско) име МРКО.

Стога, нека МАРКУ, за почетак, име МРКО буде магијски, тајнинствени, тајносани, заштитни и онострани знамен.

Лирски записи

 

Прошло је време страха.

Све је више пробуђених и освешћених Срба који се ослобађају страха.

Све је више оних који схватају, да живот у страху и није живот.

То је мучење и распињање живота.

Кад човек у себи, у свом унутарњем бићу, помири живот и смрт, онда нестаје сваки страх.

Дуго је у Срба био присутан страх, да ће нас Атлантисти, ако нисмо добри, поново бомбардовати.

Али, Атлантисти су већ прошлост!

Садашњост и будућност припада Итоку, Русији и ЕвроАзији.

Ма како год се ми понашали, Атлантисти не смеју ни помислити поново да нас бомбардују, као у пролеће 1999. године.

За тај космички бол Срба, из 1999. године, Атлантисти још нису платили, но, платиће ускоро, платиће скупо!

За убијену србску децу, за убијене србске очеве и мајке, платиће скупо, по Закону сетве и жетве.

Политичка фукара у Србији (јер тај сој се и не сврстава међу словесне људе!) још увек покушава да застраши Србе, али им то, канда, одвећ не иде од руке.

Срби су, најзад, схватили и освестили, да Атлантисти, из дана у дан, губе сваку моћ, те да више и не смеју, као некад, да крену у рат против Срба.

Не смеју, јер би за двадесет и четири часа били уништени.

Они су прошлост, тешка и мрачна прошлост словесног човечанства.

Могу србски изроди и издајници да причају шта хоће, јер нико разуман и словестан њих одавно не слуша.

Они од сада могу да разговарају и преговарају с Атлантистима само у своје име.

У име Србства и србског народа, нека не чине никакве договоре, јер Срби више не уважавају никакве договоре и споразуме са убицама србске деце, србских очева и мајки.

Само несувисли и бесловесни, само успавани и неосвешћени могу Атлантизам да виде као силу.

Али ту никакве силе одавно нема.

Никакве силе одавно нема, као што ни мудости никакве никада било није.

Атлантисти су само једна велика брука и срамота свеколиког словесног човечанства!

Заиста, прошло је време страха.

Лирски записи

 

Србомржња јесте тешка умна, душевна и духовна болест.

То је болест бесова (демона), како кажу сибирски шамани.

По шаманизму, постоје три врсте болести: болести од Бога, болести од Природе и болести од демона, илити бесова.

Србомржња је болест демона.

Најтеже се лече и исцељују болести бесова.

Зато србомрсци не могу никада да се излече.

Они до скончања својега, остају запоседнути бесовима.

Они с том болешћу одлазе у гроб.

Или још одређеније: они ће ту болест пренети и у будући животни ток.

И преносиће је увек изнова и изнова, из једног живота у други живот, све док, у неком добу – неким Божјим чудом! – не дођу до познања Истине.

Када посматрамо – или још боље: сазерцавамо – лица србомрзаца, са становишта тајне духовне науке, запажамо, у трену, да је њихово лице посве изобличено, схватамо да то није лице човека, словесног бића, већ да је то лице демона који се настанио у физичком телу србомрсца.

И, најзад, освешћујемо, да пред нама не стоји човек, словесно биће, већ демон који је тело србомрсца преузео и запосео, те га користи као своје возило у овоме свету.

Зато сваки разговор, свака словесна полемика са србомрсцима, бива унапред обесмишљена.

Напросто, с њима је немогуће водити разуман и словестан дијалог, јер ништа разумно и паметно не желе да чују.

Они су до тог ступња запоседнути бесовима мржње, да сем мржње, да сем унутарњих гласова демона мржње, ништа не могу ни да чују, ни да виде, ни да појме, ни да схвате.

Будућност Белог Србства

зависи од Србске Свести,

и једино од Србске Свести.

Нема ни спољашњих

ни унутрашњих непријатеља и душмана;

 постоји само Србска Свест

која је понад свега

 у овоме свету омаја и опсена.

Ако се присетимо Србске Свести,

 и ако је призовемо,

Србство ће бити спасено

за све прошле и будуће векове.

 

И наш шапат,

некада,

 допире и до најудаљенијих

 звезданих јата,

и отуд нам се враћа –

било као милина душе,

 било као душевни боли.

Ништа моје није уистини моје!

Све што видите на мени и у мени,

 ништа од тога није моје,

већ су то дела оних

који су кроз тисуће нараштаја,

кроз векове и еоне,

радили на мени,

да бих ја данас био ја,

да бих био ово што видите,

 и чему се дивите.

Многи су нараштаји земаљских предака

радили на мојим видљивим телима;

многи су нараштаји божанских предака,

из највиших светова,

 радили на мојим невидљивим телима,

која ми зовемо

Срцем, Душом, Духом и Свешћу.

А поврх свега,

у средишту свих видљивих и невидљивих тела, настанио се Онај

чије име је Светлост,

 Истина,

Љубав,

 Правда,

Лепота,

Доброта.

И, како ја могу,

и како смем,

да се дичим, узносим, надимам

и гордим оним што није моје,

 већ многих тајинствених,

светих и посвећених нараштаја,

како земаљских тако и небеских,

 како из прошлости,

које зовемо прецима,

тако и из будућности,

које зовемо потомцима!

Зато и кажем,

да ништа моје

није уистини моје!

Лирски записи

 

Већина расних хиперборејских Срба није ни до дана данашњег освестила све погубности – погубности по бит и суштаство Србства вертикале –  саме замисли, саме идеје југославенства.

Узрок расрбљавања Срба, узрок разрођавања, расејавања, падања и суновраћања србског народа јесте сама идеја југославенства, која је рођена међу јудео-кршћанским Јужним Славенима а под покровитељством србомрзачког Ватикана, идеја која се као смртоносни вирус увукла у србско тело, у србски организам и, од које србско биће болује, ево, већ дуже од стотину лета.

Сама идеја југославенства јесте одувек била, и заувек остала, посве туђа и страна праисконом Бићу Србства.

Древни Срби никада себе нису ни доживљавали ни појимали као јужнославенски народ, као јужнославенско племе, јер су несвесно, из свог унутарњег бића, и наслућивали и осећали да је сама замисао југославенства уперена против свега што је праизворно и праисконо Србско, што је ведско и хиперборејско Србство.

Срби су, као ведски и хиперборејски Род, столећима и тисућлећима одолевали свим спољним, туђинским и душманским утицајима, захваљујући свом древном аријевском Предању и Миту (а то је Предање и Мит хиперборејске Звездане Расе), захваљујући свом ведском Језику и Писму, захваљујући свом Јуначком Усменом Песништву, захвањујући Слави и Части својих Божанских Предака.

Древни Срби су вековима и тисућама лета живели издвојено, у својим затвореним племенским, хиперборејским и аријевским заједницама, одолевајући успешно свим насртајима и ударима варваских хорди, како са Истока тако и са Запада.

Одолевали су све до појаве смртоносног вируса који се зове југославенство, вируса који је произведен у ватиканско-језуитским, јудео-кршћанским и атлантистичко-германским лабораторијама, да би у Великом рату – када је васцели србски народ крварио и када је бивао скоро на издисају од љутих смртоносних рана – лукаво, потуљено и подмукло убачен у србски народ, у организам Србства, који се, у том часу, последњим атомима снаге борио за сушти и надсушти живот.

Претеча свих србских ужаса, страдања и погрома – у двадесетом, али и у овом веку – јесте сам вирус југославенства.

Југославенство је гурнуло Србство у Велики рат; југославенство је шчепало, зграбило и поробило Србство одмах по изласку из Великог рата; југославенство је изазвало расрбљавање Срба и распад Државе пред Други светски рат; југословенство је изазвало грозне, ужасне и мучне србске расколе у Другом светском рату; југослованство је узроком свих србских јама и стратишта, од Дрине до Сињега Мора; југославенство је довело на власт ватиканске и атлантистичке сатанисте, који себе назваше и прозваше  комунистима; југославенство је, на концу двадесетог века, завадило Србство са самим собом али и са васцелим светом, да би се, почетком овога века, повампирено југославенство свим својим јудео-кршћанским и сатанистичко-атлантистичким древним злом обрушило на изранављено, раскрвављено, проређено, разређено и разводњено Србство, задавајући му, без престанка, смртносне ударце, жестоко и све жешће, са свих страна, како изнутра тако и извана.

Они ретки, расни и самосвесни хиперборејски Срби, коју буду преживели ова, по Србство, најсмутнија и најгрознија времена, нека (макар!) знаду – ако им то буде за некакву утеху! – да је узрок уништења и нестанка Србства на Земљи био вирус југославенства.

Све наше мисли,

сва наша осећања,

све наше речи

и сва наша дела,

морају се усмерити

и усредсредити

на остварење наше личности;

али Личности у вишим световима,

 међу боговима,

ствараоцима нових звезданих јата,

нових светова,

нових васељена,

а у сагласности и саображењу

са Духом Стварања

и Створитељем Великог Живота –

Живота Једног Јединог,

без почетка и свршетка.