Из бескрајног
млечно-белог прстена,
у језгру звезданог јата,
бризга, гле!
и избризгава,
у светлуцавим, зерцајућим и лескајућим слаповима –
низ дванаест пространстава небеса –
исцељујућа и животајна светлост,
сливајући се,
и уливајући,
у црвено-љубичасто,
пурпурно,
језгро мојега срца,
што у божанском блаженству
плута праводеаном
вечнога живота.
Лирски записи
Видљиво, вештаствено, материјално, физичко тело наслеђујемо од предака.
У нашем физичком телу остављен је светлосни и енергетски запис свих наших предака, од самог почетка до данас.
Сва дела и недела наших предака записана су у нашем видљивом телу.
Ту нам је кармичко наслеђе предака.
Сва друга тела – виша, душевна, духовна и божанска – можемо да поправљамо, да мењамо, да снажимо и јачамо, али, физичко тело не можемо!
То је наш усуд, то је наш дуг према прецима.
Сви ми имамо многе и различне претке.
Имамо претке који су радили за Светлост, као и претке који су радили за Таму.
Имамо претке божанских душа, и имамо претке сеновитих душа.
Сви су они у нашем физичком телу оставили светлосни и енергетски запис, а тај запис ми – управо ми! – морамо да препознамо и освестимо.
Наша је дужност да поправљамо породичну и племенску карму, да мењамо, поправљамо и укидамо колективну карму.
Ми морамо, из себе и кроз себе, да родимо своје претке.
Ми у свом телу и бићу морамо да извршимо космичку рециклажу наших предака.
Јер, ми смо изабрани да то учинимо.
Уколико то одбијамо да чинимо, онда, испрва почињу да пристижу различне опомене, да би потом, ако се и надаље оглушујемо о опомене, почели да нас сустижу ударци.
Најпре благи ударци, а затим све снажнији, све јачи, и све жешћи.
Судбина наших предака је у нашим рукама.
Има оних предака који вапију из оностраних светова, који нас напросто моле, да им поправимо карму.
Рецимо, да су они у пакленим световима, а трајање њиховог страдања, трајање њихових мука у паклу, зависи од нас, од наших дела.
Зато морамо свесно преузети карму својих предака.
Када свесно преузмемо карму својих предака, онда нам пристиже помоћ из виших светова, од духовних и божанских бића, да карму предака заједнички преокренемо, да је поправимо, а некада и посве да је укинемо и поништимо.
Зашто је важно да свесно преузмемо карму својих предака?
Зато што ту карму неко мора да прузме, и да је набоље промени.
Уколико ми одбијамо, онда ће се та карма (па још и тежа!) излити на наше потомке.
А нашим потомцима ће бити још теже, још ужасније, због тога што ће се карми наших предака придодати и наша властита карма.
Тако ће нас проклињати наши потомци, а то је, заиста, ужас по наше душе у оностраним пространствима.
Све што можемо да учинимо – то одмах чинимо!
Ништа не остављајмо у наслеђе нашим потомцима.
Потрудимо се, да породична, племенска и колективна карма стигне што чистија, што бистрија и јаснија до наших потомака.
Потрудимо се, да се наши потомци рађају лепи, здрави, благословени, душевни и духовни.
Од наших дела, гле, зависи судбина наших потомака!
Лирски записи
Србство и Сенка Србства.
Најопаснији, најљући, најжешћи и најпотуљенији непријатељ Србства јесте Сенка Србства.
Сенка Србства – то је Отпало Србство.
То је Србство које није више Србство, али јесте заклети Рушитељ Србства.
Као што Човек има Сенку Човека, тако и Србство има Сенку Србства.
Сенка је Тама.
Сенка је Тамна Страна.
Сенка је Смрт.
То је као и освешћено дисање.
Удисај је Светлост и Живот, а издисај је Тама и Смрт.
Србство (удисај) је Светлост и Живот, а Сенка Србства (издисај) јесте Тама и Смрт.
Србство је Душа, а Сенка Србства је Психа.
Србство је Вертикала, а Сенка Србства је Хоризонтала.
Србство је Пут навише, а Сенка Србства је Пут наниже.
Србство стреми навише ка Богу, а Сенка Србства стреми наниже, ка Апсолуту, ка Ономе Што Опонаша Бога, ка Црноме Богу.
Сенка Србства је астрални и енергетски вампир Србства.
Сенка Србства има једну једину жељу, једну једину замисао, један једини сан: да посве разори, поништи и уништи Србство.
Сенка Србства – то су све оне новонастале, измишљене и умишњене нације, чији се идентитет и смисао заснива на праисконој и болесној мржњи према Србству.
Србство мора да схвати и освести, да нема већег и опаснијег непријатеља од Сенке Србства.
Ако ову појаву сазерцавамо из свог најдубљег унутарњег бића, тада можемо рећи, да Србство и нема других непријатеља изван Сенке Србства.
Србство мора да схвати и освести, да Сенка Србства није – Србство, те да се никада неће вратити у Србство.
Отпало Србство јесте заувек – отпало!
Сенка Србства остаће заувек Сенка Србства.
То је крај сваке приче о освешћивању Сенке Србства.
Сенку Србству је немогуће освестити и повратити унутар Србства.
Лирски записи
Наступило је доба владавине Космичког Белог Орла.
Из Језгра Галаксије, преко Велике Звездане Осмице (у години 7523-ој), шире се, и у спиралним вртлозима, распростиру животодајне и стваралачке енергије млечно-белих вагри.
Галактички Хиперборејски Срби почињу да дејствују на свим звезданим и космичким пољима и пространствима Постања и Присуства.
На Земљи отпочиње велики свеопшти рат.
Велики свеопшти рат: Светлости против Таме, Љубави против Мржње, Хиперборејаца против Атлантиста, људи душе против људи психе.
Велики свеопшти рат који се води, упоредо, како у овостраном тако и у оностраном, како у видљивом тако и у невидљивом.
У овом великом свеопштем рату многи неће ни бити свесни великог свеопштег рата, јер ће бивати успавани, замађијани, хипнотисани и умртвљени.
Многи, штавише, неће ни тренутка властите смрти бивати свесни – јер ће са овога света одлазити у стању успаваности и обамрлости, у стању замађијаности, у стању дубоког опсенарског сна.
Космички Бели Орао биће, ускоро – на тренутке – видљив и на појавном, јутарњем и вечерњем небу.
Видовити ће, у праскозорја и у сутоне, сазерцавати и пратити кретања и таласања млечно-белих енергија пурпурним обзорјима у виду Белога Орла широко размахнутих исполинских крила, исполинских несагледних крила која се размахују и њишу скраја-накрај неба.
Они који буду попут Орла – смирено и без страха – пловили на млечно-белим галактичким енергијама, осетиће како их прожимају, запљускују и испуњавају чудесна, дивотна и умилна животодајна и стваралачка космичка дејства из Оностраних Небеса, с ону страну, и иза, Космичког Белог Орла.
Лирски записи
Хиперборејским Србима и Србкињама!
Бог не влада светом.
Бог влада нашим душама.
Бог влада само оним душама које су изабрале Бога да њима влада.
Бог не влада оним душама које нису изабрале Бога да њима влада.
Душама које нису изабрале Бога да њима влада – влада неко други, влада нешто друго!
Бог нема никакву моћ у свету; Бог има Силу – Силу изван света, Силу изван свих светова! – која штити, чува и спасава наше душе у свету.
Без Божје Силе наше душе уопште не би могле да опстану у свету, не би могле да опстану било где у иним световима и васионама.
Сада је прави тренутак да разјаснимо шта, уистини, јесте душа.
Расни Срби, Срби Хиперборејци ово разумеју, зато што осећају биће србског језика.
За Србина Хиперборејца, душа није исто што и психа.
Психа је нешто скучено, скрвчено, тескобно и јадно.
Они који нису расни Срби, душу поистовећују са психом.
Нека то и надаље чине; ми с таквим појимањем немамо никакве везе; јер, ми смо Срби Хиперборејци, и за нас је душа нешто велико, нешто највеће, нешто највредније, нешто најсветије.
За нас је душа – Свест!
Можемо и овако да разјаснимо.
Срби Хиперборејци имају душу, а ини, који нису Срби Хиперборејци, уместо душе имају психу.
Постоје људи душе, и постоје људи психе.
Људи душе нису злочинци, нису убице; нити, пак, чине икаква зла икоме, нити наносе икакву патњу и боли икоме и ичему.
Они су људи душе, они су оличење и оваплоћење душе, они су божански ликостас.
Они се угледају на Бога, они подражавају Бога, они у свом стваралаштву опонашају Бога.
Људи психе јесу сушта опречност и супротност.
Они све супротно чине од људи душе.
Атлантисти, Западњаци говоре о психи, верују у психу и, они јесу психа, они јесу људи психе.
То не кажем ја, то они сами за себе кажу.
Они не признају душу; они признају само психу.
И нека их!
Јер то они и јесу.
Они су психа.
Али, Бог не влада психом; Бог влада само душом.
Психом влада Сенка Божја.
Психом влада Онај који се (лажно) издаје за Бога.
Надам се, и верујем, да сте ме схватили.
Бог не поправља свет; Бог не поправља психу; Бог поправља само душу.
Бог поправља само ону душу која је Бога изабрала!
Да ли ће овај свет бити бољи или гори, овакав или онакав – Бог се не бави тиме!
Бог се бави само својим душама; Бог гледа само на своје душе.
Бог све чини да олакша својим душама живот у свету у којему Он нема никакве моћи.
Заиста, рекосмо већ, да Бог нема моћ – Бог има Силу.
А Сила је изнад, изван и понад сваке моћи.
Свака је – ма и највећа – моћ подређена Сили Божјој.
Бог је Сведржитељ душа; Сведржитељ душевних (и духовних) светова.
Бога занима само душа; оно што није душа – то Бога не занима!
Може се рећи, да је Бог посве равнодушан према свему ономе што није душа.
Ово виђење и тумачење нећете наћи у земаљским религијама и верама; јер је у земаљских вера и религија сама Суштина, сама Божја Битност, од људи скривена.
Зато огромна већина верника – свих религија и вера – чини све обрнуто и наопако; чини све оно што је опречно и супротно Божјој Суштини, Божјој Битности.
Огромна већина верника је милионима светлосних година удаљена од Божје Истине и Божје Светлости, будући да њиховим психама (не душама!) влада Онај који се (лажно) издаје за Бога.
Лирски записи
Поезија се не ствара из главе, из ума.
Поезија се ствара из срца.
Поезија се ствара срцем и душом.
Вечна је она поезија која је створена срцем, из срца.
Поезија створена из главе, из ума, умире пре својега песника.
Највећа несрећа (могло би се рећи и – трагедија!) за сваког песника јесте када он надживи своју поезију.
На другој страни, прави је благослов за песника када његова поезија живи вековима после његовог одласка са овога света.
Од свих уметности поезија је најближа љубави.
Поезија и јесте језик љубави.
Само песник бива изравно повезан са љубављу, повезан са извором космичке љубави.
Онај ко нема слуха за поезију, будите сигурни, да тај нема слуха ни за истинску, космичку, праискону, романтичну и божанску љубав.
Светлост Белог Орла,
што исијава из Срца Неба,
запљускује тајинствене оностране светове,
прожимајући Велику Душу Мајке
у дубинама Првобитног Водеана Живота,
где се Почетак и Свршетак
сливају у Вечну Празнину
Стварања.
Лирски записи
Само љубављу може да се освоји свет.
Сви они који су мржњом кретали да освоје свет, на крају су бивали поједени мржњом, а да свет, ипак, нису освојили.
Мржња је самој себи највећи непријатељ!
Сви они народи који су живели у мржњи, пре или доцније нестајали су у мржњи.
Кукавички народи живе у мржњи и умиру у мржњи.
Ратничким народима је непозната мржња.
Зато ратнички народи вечно живе.
Живе и када напусте овај свет!
Највећи ратници јесу хиперборејски Бели Срби, зато што у њих мржње уопште нема – ни у мислима, ни у осећањима, ни у речима, ни у делима.
Хиперборејских Срба ће увек и вазда бити.
Нико не зна колико има хиперборејских Срба, али њих увек и вазда има!
Има их довољно – баш онолико колико би и требало да их има!
Онолико колико је писато да их има!
Мржња је самој себи највећи непријатељ!
Пусти непријатеље твоје нека те мрзе!
Нека те што више и што јаче мрзе, јер ће тако што брже себе саме појести!
Никада на мржњу не одговарај мржњом.
Ако на мржњу одговараш мржњом, онда престајеш бити ратником.
Ратник никада не мрзи.
Само кукавице и слабићи мрзе.
Мржња је одлика слабих и немоћних.
Јаки су јаки зато што не мрзе.
Мржња човека чини трулим изнутра.
Трулеж изнутра побуђује мржњу.
Што је већа трулеж, већа је и мржња.
Лирски записи
Пловимо на крилима Љубави, на крилима Космичког Орла.
Космички Орао је онострана праслика најтананијих (стваралачких) космичких енергија које се крећу завојито (спирално).
Космичке животне и стваралачке енергије, које се крећу и простиру завојито, подсећају на исполинског орла несагледних белих крила.
Отуда је знамен (симбол) Орла у свих Древних.
Орао је знамен, и праслика, слободе и висине, бескраја и вечности.
Приказ Орла на стегу и грбу јесте прасећање, прапамћење Космичког Орла.
Тако се преко слике Орла на стегу и грбу призивају космичке енергије и божанска дејства из Језгра Постања, преко оностране праслике оваплоћене и приказане у Космичком Орлу.
Не могавши, у младости, себи да разјасним, дуго сам се чудио и питао: откуда Бели Двоглави Орао на стегу и грбу Древних Хиперборејских Срба?
Зашто је приказан Бели Двоглави, а не Бели Једноглави Орао?
А онда сам, изненада, у Акаши све разјаснио.
Бели Орао је због Беле Енергије Космоса.
Најтананије, животодајне и стваралачке енергије имају млечно-белу вагру (боју).
Те енергије су основа и потка свих иних енергија и дејстава у ПраВасељени.
Све друге силе и енергије простиру се по бескрајним и вечним поткама млечно-белих енергија Космичког Орла.
Све космичке енергије крећу се завојито (спирално), преко Удвојене Завојнице.
Двоглави Орао на стегу и грбу приказује наизмечно, двосмерно кретање беле енергије Космичког Орла око Осе Постања, илити Вертикале Космоса.
Када сам ово разјаснио у Акаши, тада сам схватио, да Двоглави Орао није случај, није превид, привид и грешка у виђењу, појимању и схватању Древних, већ да је то права суштина, истинска онострана праслика Космичког Орла.
Наши Древни су били велики посвећеници видовитог знања, и, они су били упућени у највеће тајне оностраних светова.
Они су видели двосмерно кретање космичких животодајних и стваралачких енергија, те су стога, на својим стеговима и грбовима, то наизменично и двосмерно кретање енергија представили у лику Двоглавог Белог Орла.
Космички Орао јесте знамен (симбол) Живота, Љубави, Слободе и Стварања.
Са Космичким Орлом можемо се повезати преко трећег ока, у стању дубоког тиховања.
Преко трећег ока низводимо се до самог језгра срца, где ће нам пројавити Бели Космички Орао.
Тада ћемо осетити и доживети Космичку и Божанску Љубав.
Дошао сам на крилима Љубави,
и отићи ћу на крилима Љубави.
Љубав је на Почетку,
и Љубав је на Свршетку.
А нема ни Почетка ни Сврштека –
постоји само Љубав!
Све што сневамо –
сневамо због Љубави.
Све што осећамо, знамо и видимо –
осећамо, знамо и видимо због Љубави.
Све што чинимо –
чинимо због Љубави.
Све што стварамо –
стварамо због Љубави.
Због Љубави смо дошли на овај свет.
Због Љубави ћемо отићи са овога света.
Љубав је оно што држи сва бића,
све светове и сву творевину.
Љубав је оно што никада
открити и упознати нећемо,
а због чега ћемо се рађати,
живети и умирати,
и поновно се рађати,
живети и умирати.
Јер Љубав све нас на све покреће,
а да ми тога
ни свесни нисмо!
