Лирски записи

 

Да у светлу тајне хиперборејске духовне науке разјаснимо појмове Косовски Завет и Небеска Србија.

Оно што називамо Косовским Заветом то је Завет Сварогових посвећених ратника, дат (и задат!) пре седамдесет и пет векова и двадесет и две године (од када се и броје године по Србском КолоДару), на Светој Земљи СрбИрији, односно, на Србској Ирији, на Рајској (Небеској) Србији.

Шта је суштина Завета Сварогових посвећених ратника?

Суштина Завета је, да се посвећени Сварогови ратници боре за свет по мери богова.

За свет – не помери људи, људи-звери, већ за свет по мери богова!

Јер, живот у свету којим владају људи и људи-звери, нема никаквог смисла.

Зато што живот без неког вишег смисла, и није достојан богова, није достојан Сварогових посвећених ратника.

СрбИрија је вековима била земља којом су владали богови, света земља људи-богова.

Зато се и зваше СрбИријом, што у преводу значи Рајска Земља илити Земља Богова.

Што значи, да предање о (Косовском) Завету и Небеској Србији бива шездесет и седам векова старије од покрштавања Срба.

Оба ова мита – који су, уистини, један те исти слојевит и вишезначан мит – нису произишла из хришћанства (јер такав мит не би ни могао да настане у хришћанству!), већ из древне вере наших великих хиперборејских, ведских и аријевских предака.

Суштина је у томе, да Сварогови посвећени ратници не умиру, већ, у трену погибије на бојном пољу, изравно прелазе у Ириј.

Не умиру, зато што гину за Светлост, за Истину и Правду, а то значи, за Сварогово (Божје) Начело.

Ириј је за њих Небеска Србија – СрбИрија!

Само Сварогови посвећени ратници изравно одлазе у Ириј, док сви ини ратници одлазе у друге и другачије космичке сфере, у зависности од својих дела и космичког бола.

Сварогови ратници не подлежу закону космичког бола, закону сетве и жетве, будући да ратују за Створитеља, за Божји Промисао, за Божје Начело.

Овај мит су користили (па и дан-дањи користе!) многи ини народи, погрешно га схватајући и тумачећи и, обрађујући га за своје приземне и свагдање, себичне и саможиве потребе.

Они ратници који наносе патњу и бол другим бићима, ни по једном космичком и божанском закону не могу изравно ући у Ириј!

Зна се камо, и на које време, такви одлазе.

Они који су у Косовској бици изгинули ( а то и јесу били Сварогови посвећени ратници, зато што хришћанство још није било посве овладало бићем србског народа!), изравно су прешли у Сварогов Ириј.

То само посвећени могу да виде и знају; а они други, који те појаве из оностраног не могу да виде, појме и схвате – не морају ни да верују у ово предање!

Због њих се и не пише ово!

Косовска битка није србски пораз, како то неупућени и необавештени мисле, већ је то једна од већих и значајнијих србских победа.

Лирски записи

 

Већ је речено, да ми немамо никавог утицаја на свет, никаквог утицаја на дух који влада светом.

Ма шта ми чинили или не чинили, свет ће заувек бити овакав какав јесте, какав је одувек био.

Немогуће је било шта променити у свету, зато што на Планети постоје две посве опречне и супротне расе људи, које се никада неће усагласити и сјединити.

Раса светлости наспрам расе таме; раса љубави наспрам расе мржње; раса доброте наспрам расе зла; раса градитеља наспрам расе рушитеља; раса људи-богова наспрам расе људи-звери.

Која божанска сила може да помири те две расе, да би на Земљи завладало благостање?!

Само наивни и неосвешћени верници могу да поверују да ће то Бог решити.

Не, Бог то не решава, и Бог то неће решити.

Бог је изнад тога.

Бог се не бави тиме.

Бог је те послове поверио боговима.

Бог је Створитељ и Сведржитељ – Извор Живота и Светлости, а богови су Његови сарадници и, извршитељи Његове замисли и промисли.

У многим религијама то није разлучено и разјашњено; рекао бих, да намерно, и свесно, није разлучено и разјашњено.

Религије не освешћују, већ још више успављују.

У многим се религијама говори, да убице и злочинци одлазе у рај.

Убице и злочинци немају приступа рају.

Рај је сфера богова и богиња, сфера светлосних и духовних бића, сфера бића градитеља и стваралаца, сфера љубави, лепоте и доброте.

Космосом, као и свим иним световима и пространствима, влада закон сетве и жетве, закон који се зове карма, а карма је, опет, условљена једним другим законом који се зове дарма, а то је закон што происходи из наших свеколиких и свеукупних дела, мисли, замисли, промисли, речи, осећања и осећаја.

Космосом влада космички бол.

Ко год другим бићима наноси бол у било каквом виду, и сам ће страдати од тог истог бола.

Ако наносиш бол ближњима, како можеш да уђеш у рај?!

Наша дела јесу једина улазница за овај или онај свет – или у свет богова и богиња или, пак, у свет бесова и злих паклених бића.

Многи су, кроз векове, покушавали да створе овај свет по мери богова, али су, пре или доцније, одустајали од те замисли, јер су схватили, да је, напросто, немогуће овај свет преуредити по мери богова.

Највише што можемо да учинимо у овоме свету, то је:  да уздигнемо себе на највиши духовни ступањ, те да се, по одласку са овога света, узнесемо у више духовне и божанске сфере, одакле се никада више нећемо вратити у овај земаљски свет.

Зато све време и говоримо, да је најш први и најважнији задатак у овоме свету – посвећенички духовни рад на себи.

Сви други нажи задаци и послови у овоме свету јесу небитни, неважни и споредни.

Чему ће нам живот у овоме свету, ако овим светом не владају богови?!

Чему ће нам живот у овоме свету, ако овим светом владају бесовске, демонске и паклене душе – ако овим светом владају људи-звери?!

Наш живот је вечан, без почетка и свршетка, али, не живот у овоме свету – у овоме се свету само школују и образују наше душе, припремајући се за неке више, духовне и божанске светове.

Ја сам син

Бескраја и Вечности,

сапутник планета, сунаца,

звезда и звезданих јата.

 

Нити сам рођен на Земљи,

нити ћу на Земљи скончати.

 

Дошао сам из ПраВодеана Светлости,

 и враћам се у ПраВодеан Светлости,

 јер сам и повезан одувек

са ПраВодеаном Светлости.

 

Ја нисам оно

 што видите, чујете

 и мислите да сам ја –

оно што ја, уистини, јесам,

није од овога света

и није у овоме свету.

 

Мој земаљски живот

 бејаше само један сан;

сан који сам –

 заједно са вама –

гле! будан сневао.

Више вреди

 један дан живота међу боговима,

него сто година живљења

међу људима палога духа.

 

У Кедровој књизи давно бејаше записано:

 Када Земљом буду овладали људи-звери –

 када изиђе лепота из пољског цвета,

а милост и доброта из људи –

тада ће последње племе

Белих Срба Аријеваца,

 напустити – свесно и изненада –

овај свет опсена, лажи и превара,

 и, преселити се, гле! заувек,

у галактичко пето пространство,

 међу беле богове

наших великих предака.

Не желим свет по мери људи,

но свет по мери богова.

 

У свету којим владају људи,

нема места за племените

и узвишене душе,

нема места за човека који стреми

 ка нечем вишем,

 бољем и дивотнијем од човека,

 нема места за богове.

 

Онај који хита путем навише,

ка небесним и божанским пространствима,

ка тајинственим оностраним световима,

у којима обитавају духовна

 и светлосна бића,

 њему све људско

мора бити страно.

 

Јер, све што је људско,

то је трулежно и пропадљиво!

 

Сине мој,

 ако си од рода и племена Белих Срба,

никада се не угледај на људе,

већ на беле богове

својих светих предака!

Видим огромно плаво-зелено

провидно и дејствено звоно

над родом и племеном мојим,

 како се низводи,

 из трећега неба,

низ сазвежђа и звездана јата,

 и како наткриљује сав род мој

и све племенито и довотно што је

у роду и племену мојему.

И видим свете претке своје,

и сва бића светлосна и крилита

 како у ројевима и јатима

 из духовних светова излећу

 и на Земљу силазе,

да спасу и узнесу

све што је из рода

 и племена мојега.

Галактички посвећеник и Сунчев ратник,

 мора у сваком трену да буде будан и свестан

 и, да зна,

да је овај свет пролазан,

те да је и он сам пролазан у овоме свету –

 да је на вечном пропутовању,

кроз овостране и оностране светове.

Овим светом одувек влада страх

 и, страх ће, овим светом,

вечито владати.

Све док смо везани за овај свет,

 ми бивамо поробљени страхом.

Онога трена,

када раскинемо

све умне, душевне и духовне везе

са овим светом –

ми престајемо бити робовима страха,

 робовима овога света

 омаја и опсена.

 

Не тражи срећу,

већ испуњење свог сна.

Не очекуј благодети овога света,

 већ озбиљност и одговорност

 пред властитим посланством.

Не поправљај овај свет,

већ стварај посве нов

и другачији свет,

у којему ће бити све савршено

од самога настанка и рођења.

Јер, ти ниси дошао на свет

да уживаш у пролазној и варљивој срећи,

већ да оствариш самога себе

у нечем вишем, светлијем и бољем

 од свега што овај свет

понудити може.

И гле!

најдуже сам путовао

до срца својега.

 

Све тајне далеких

 оностраних светова

 и звезданих јата,

у срцу својему

открих

и препознах.

Лирски записи

 

(Татјана Карајанов: Музика сфера)

 

Слушам вилинско појање Татјане Карајанов и записујем ову лирику.

Имам осећање, и најдубљи унутарњи осећај, да Татјанин глас извире из самог језгра Светлости, из самог космичког и божанског језгра вечног блаженства, вечне милости, вечне љубави, вечне лепоте и доброте.

То је глас који извире из највиших духовних и божанских извора, из бескрајног круга звезданих јата, глас што запљускује и купа – како извана тако и изнутра – сва бића, све душе, сву творевину.

То је глас – вилински и божански глас! – који прочишћава и отвара све чакре, све дејствене, енергетске, душевне и духовне канале, глас који прожима свеколико унутарње биће, глас који исцељује и душу и дух, глас који чисти ум, разум и свест, глас који исцељује и саму ауру Мајке Земље.

Док слушам вилинско појање (а појање је понад и више од певања!) Татјане Карајанов, имам осећање, имам визије, да се налазим негде другде, у неким духовним и божанским световима, негде с ону страну свега видљивог и појавног, с ону страну туге, сете, патње и боли, с ону страну света опсена, варки, обмана и омаја.

Татјанин глас, гле! нема само исцељујуће, већ и животодајно, живототворно дејство.

И, заиста, Татјана Карајанов не мора ништа друго да ради и чини у овоме свету – довољно је то што пева и поје!

Певањем и појањем она најбоље, најлепше, најдивотније и најсавршеније обавља и извршава свој земаљски задатак.