Лирски записи

 

Замисли само, колико је видљивих и невидљивих сила радило кроз стотине стотина векова, кроз стотине стотина тисућа година, да би ти био то што јеси!

Замисли само, која су све божанска, небеска и земаљска дејства, од прапочетка без почетка, од ПраИскони преко Искони, учествовала у стварању и обликовању бића које ти јеси!

Замисли само, све своје небеске и земаљске претке, сва она појавна и непојавна Суштаства; Сушта Суштаства која су у твом обличју и лику оставила свој стваралачки светлосни запис!

Замисли само, све оне прегаоце и ствараоце из божанских светова, из најудаљенијих звезданих јата, из Самога Срца Неба, који су сневали тебе, који су маштали о теби, који су свеколику Створитељеву  творевину припремали за тебе, који су те провели кроз најдоње светове минерала и биљака, кроз видљива и невидљива царства многих и различних створења, да би ти могао рећи: Боже, ја сам Твој!

Замисли само, заиста, само замисли!

И, радуј се животу, радуј се што ти јеси ти, радуј се што можеш да сневаш, певаш и љубиш, радуј се свему, радуј!

 

Негда сам и ја,

У сну, љубио:

Облаке румене

И Месец, сјајан,

Понад горја;

 

И певао, сетан,

И плакао –

Не од туге и боли,

Већ од миља неког –

У свитање једно,

Бледо,

Над пољем

Широким.

 

Залуд смо Светлост

тражили у свету; –

Светлост је само

у душама нашим.

Залуд смо Љубав

тражили у свету; –

Љубав је, гле,

у срцима нашим!

Далеко тамо иза плаветног горја;

иза пурпурног обзорја тишине;

иза свих мена, варки и опсена –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Далеко тамо иза свих даљина;

иза утихлих врхова под снегом;

тамо где нема туге, ни сете,

ни боли душе што будна снева –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Далеко тамо, и све даље,

у даљинама сутона модрих шума,

где трепере јасике и певуше иве;

где је румен венац Звезде Вечерњаче –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Поћи ћу да умрем

На Земљи Светих Предака!

 Лирски записи

 

Ти си само Путник на Путу.

А тај Пут је Бескрајан и Вечан.

Пут без почетка и без свршетка.

Као и твој Живот.

Путујеш и путујеш; и свуда си Гост, и свуда у пролазу, и свуда на пропутовању.

Кроз звездана јата, кроз светове: појавне и непојавне, видљиве и јасновидљиве, мање видљиве и невидљиве.

Да, ти си само Путник на Путу!

Не везуј се за места, не везуј се за пределе, не везуј се за просторе, не везуј се за времена!

Јер, ако се за било шта ма и на тренут вежеш, онда ти престајеш бити Ти, престајеш бити Путник на Путу!

Одакле си дошао, куда идеш, и камо путујеш? –

то само Ти знаш, то само Твоје Суштаство зна!

Твоје је да путујеш и путујеш, да следиш Невидљиву Осу, да следиш Невидљиву Потку.

Да ти будеш Ти!

А када си ти уистини – Ти, онда између Тебе и Твојега Пута стоји знак једнакости.

Онда сте Ти и Твој Пут једно те исто Присуство, једно те исто Суштаство, један те исти Живот.

Заиста, Живот без почетка; заиста, Живот без свршетка!

 

Тешко оном, човеку и народу,

који не препозна своје јато!

 

 

Оро лети с орловима;

ждрало лети са ждралима;

лабуд лети с лабудима;

 соко лети к соколима.

 

Све што јесте,

 све што бива,

своје јато одувек има,

и само у јату

може да бива

 оно што, уистини,

од Бога  бива!

 

И човек има

своје јато;

 и народ има

своје јато;

и звезда има

своје јато;

и јато звезда

 има јато;

 и над јатом

има јата;

 и про јата

свију јата,

Створитељ је

Један Јато.

 

А Један је

Сушт–Суштаство,

над свим Суштим

од ПраСуштог!

Лирски записи

 

Све што чините, чините из освешћености.

Из свести и свесности.

Из будности.

Нека ваше унутарње биће буде свесно баш свега што чините или не чините, свесно свега што вам се дешава.

Када, после неког времена, уђете у стање будности, освешћености и свесности, ви тада бивате повезани са ПраВодеаном Беле Светлости.

Свакако сте већ чули, да је свесно, освешћено дисање веома важно.

И, не само важно, већ битно.

Откријте свој ритам космичког дисања.

Препознајте га у себи, у свом срцу.

Будите уметник дисања.

На томе се заснива свеколика духовност и мудрост ведских, хиперборејских народа.

Кад дишете, онда нека то буде удисање и издисање сазвежђа, звезданих јата и свеколиког Космоса.

Пронађите свој унутарњи ритам дисања, развијајте и негујте уметност дисања.

Свако сам у себи мора да открије свој галактички и космички ритам дисања, да се усагласи и усаобрази са дисањем галаксија.

Дисање које почиње из доњег стомака и завршава се под грлом, дисање које вас уводи у виша пространства, у више светове.

Почните са ритмом четири пута четири, а потом, после неког времена, пређите на четири пута шест, па на четири пута осам, а када дођете на четири пута дванаест, тада ћете моћи, из свесног бића, да пратите откуцаје својега срца.

Тада ће ритам вашега срца бити усаображен са ритмом Земље, ритмом Галаксије, ритмом Космоса.

Претпостављам да сте чули и за краљевску љуљашку.

То је дубоко унутарње тиховање, унутарње утихнуће, унутарње утрнуће, усаображено са ритмом дисања и пропраћено визијама царске љуљашке на ветру наспрам белих и румених облака.

Неки то зову медитацијом, али ја избегавам ту тврду латинску реч, зато што је ово о чему говорим много више од медитације.

Напросто, то ја зовем унутарњим тиховањем, зато што у том стању одбацујемо све овоје, све мрене и копрене, све умишљене и лажне слике о себи, тако да на крају остаје само наше Биће, само наше Суштаство, само наше Светлосно Тело.

Замислите да боравите на селу и да имате предиван врт, и у врту моћан орах или моћну липу, и на том ораху или тој липи, на једној високој и јакој грани, направите велику љуљашку; и ви седнете на љуљашку, зажмурите, и почнете да се љуљате, све јаче и јаче, до самих облака, до самог Сунца на заласку, и, док се тако љуљате, ви дишете у ритму љуљашке, дишете у ритму звезданих јата.

Нема вреднијег и делотворнијег лека за све бољке и болести, за све муке и тегобе, за сваку патњу, тугу и сету, од те вежбе, од те царске љуљашке, од тог унутарњег тиховања!

То је стање блаженства, а стање блаженства јесте излазак из света илузија и опсена, и улазак у више светове Духа и Свести; улазак у онострана пространства духовних и светлосних бића, која бивају ваши водичи кроз тајносана и тајинствена звездана јата; ваши водичи и чувари на вашем Спиралном Путу кроз пространства Унутарњег Космоса.

Ви сте мени сви драги и мили, ви сте моји Срби и моје Србкиње, ја све вас љубим онако како се љуби Род свој, и зато вам предајем ова знања наших Древних.

А та знања Древних нису из прошлости, нису ни из будућности, то су знања из Вечности, из Вечнога Сада, из Вечног Тренутка, из Овог Тренутка.

Јер, колико свако од нас усрећи, оплемени и обогати себе, толико је усрећио, оплеменио и обогатио Космос.

Промена Космоса, почиње од нас, из нас, из нашега срца, бића и суштаства.

Ми смо Космос.

Свако је од нас Космос.

У сваком од нас дише и живи Космос.

Не бојте се!

Лирски записи

 

Стиче се утисак, да је у свету све мање топлине и љубави, све мање лепоте и доброте, све мање племенитих и узвишених осећања, све мање људи са срцем и душом.

Стиче се утисак, да је у свету све више грубости и суровости, све више настраности и изопачености, све више мржње и зла.

Стиче се утисак, да је из света заувек протерано све оно што људе, што народе, што расе, што појединце, као и сва ина бића, чини осећајним, благим, нежним, смерним и чедним.

Стиче се утисак, да су све мање и тање разлике између мушког и женског начела; да су мушкарци све више мушкарчине, безосећајне и бездушне, мушкарчине без ичег витешког, ратничког, човечанског и божанског у себи, а да, истовремено, жене све више подражавају мушкарце, по безосећајности и бездушности, по чињењу насиља и зла, и, надасве, стиче се утисак, да жене више не желе да заостају за мушкарцима ни у чему, ни на којему пољу, а превасходно по грубости, суровости, сировости, бесловесности, безпризорности и безбожности.

Стиче се утисак, да је свет, да је човечанство пред самим зидом бесмисла, над самим понором ништавила; да је све у свету отишло доврага, те да никоме и ничему у таквоме свету, заиста, више нема ни помоћи ни спасења.

Наравно да ја овде не говорим о стварном стању света, већ само о утисцима које из дана у дан стичемо – преко медија и иних средстава обавештавања и комуникација – јер више и не знам –  нити ико од нас може знати – шта је право, истинито и верно стање света, будући да свет све више наличи на разбијено огледало; када од стотина и тисућа растурених парчића зерцала никако не можемо да саставимо, склопимо и добијемо истиниту слику света у зерцалу.

Свет је одувек бивао опсена, омаја, маја и илузија, а у последње време – из године у годину, из дана у дан – та илузија и омаја света бива све израженија, све чудеснија и тајинственија.

Када ствари у свету, када васцели свет, сазерцавам из својега најдубљег унутарњег бића, тада видим и схватам, да се о свету може говорити само у овостраним и оностраним противуречностима (зен-будистичким парадоксима).

Тада видим да свет није јединствен, да слика света није једна и јединствена, већ да је свет саздан и саткан од мозаика, да у овоме свету привида и илузија, истинита слика света није у самоме свету, већ тамо негде иза, с ону страну света; да у свету, који само привидно делује као целина, постоји мноштво упоредних (паралелних), видљивих и невидљивих светова, који настају и опстају независно једни од других.

Када човек, у том свом унутарњем тихујућем и медитативном сазерцавању, дође до тог познања, до тог ступња свести и самосвести, тада одбацује спољни, видљиви и лажни свет, криву и лажну слику света, и све више се окреће ка својим унутарњим световима, ка грађењу и стварању својих унутарњих, духовних и божанских светова, обитавајући, дејствујући и живећи мимо и изван света, мимо и изван света илузија, опсена, омаја, маја, привида, безнађа и бесмисла.

Такав човек, на концу, постаје сам свој и властити Аватар, постаје самоме себи једини и сушти Предак, једино и сушто Биће и Суштаство.

Лирски записи

 

Мудар човек истовремено учи и од пријатеља и од непријатеља.

Наши пријатељи и непријатељи јесу наши заједнички учитељи.

Оно што наши пријатељи нису стигли да нам кажу, рећи ће нам, без увијања и околишења, наши непријатељи.

Ослушкујмо помно и пријатеље и непријатеље!

Ми смо, на овој балканској ветрометини, окружени непријатељима.

У окружењу скоро да немамо ни једног јединог пријатеља.

Некада сам мислио да је то страшно, да је то велико зло, што смо окружени непријатељима, али сада схватам, да то може бити и добро.

Наши нас непријатељи увек држе у стању будности и приправности.

Они нам припомажу у буђењу и освешћивању.

Без својих непријатеља, ми бисмо вероватно упали у омају и опсену, верујући да је свет диван и племенит.

Наши нас непријатељи из окружења вазда изнова опомињу и подсећају, да у свету влада велико зло, да морамо бити будни, будни, будни…

Не мрзимо своје непријатеље!

Не мрзимо их, већ се наоружавајмо знањем и мудрошћу, да бисмо их победили.

Да бисмо их у себи, у свом унутарњем бићу, победили и савладали.

Јер непријатеље побеђујемо само онда, када их у свом унутарњем бићу победимо.

Лирски записи

 

Соколу са Велебита

и свим србским соколима,

слава и част!

 

Расни Србин може бити само личност.

Ништа мање од тога.

Њега можете или не можете разумети, с њим се можете али и не морате слагати, њему се можете дивити а можете га, истовремено, и презирати и мрзети, но, он је оно што јесте – личност!

А личност је увек самосвојна и самобитна, самосвесна и надсвесна, оригинална и аутентична.

Личност је увек непоновљива.

Једна и једина.

Вазда и увек различна.

Не постоје две исте, две истоветне личности.

Све персоне су сличне, или, пак, исте и истоветне, но, личности су свагда и навек различне, и различите.

Зато и кажем, да расни Србин може бити само личност.

Ништа мање од тога!

Сваки сусрет с личношћу – обогаћује, док сваки сусрет с персоном – осиромашује.

Кад год се сретнете с личношћу, ви се осећате душевно и духовно обогаћени, и енергетски оснажени и ојачани; а кад год се сретнете с персоном, ви се осећате душевно и духовно осиромашени, и енергетски ослабљени и исцеђени.

Личност, самосвојна и самобитна личност чисте расе, не може никада бити енергетски и астрални вампир, док су персоне, поготову персоне које глуме личност – најчешће! – и астрални и енергетски вампири.

У чему је тајна личности?

Тајна је у томе, што је личност, преко језгра душе и срца, повезана са вишим световима, са духовним и божанским бићима из виших светова.