Постоје ствари

које не знаш,

а знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које не знаш,

а не знаш

да их не знаш;

постоје ствари

 које знаш

а знаш

 да их знаш;

постоје ствари

 које знаш,

а не знаш

 да их знаш.

 

Из ствари

које знаш,

а не знаш

да их знаш,

рађа се твоја

најдубља Вера –

чије је лице

твоја Душа;

чије је наличје

твоја Судбина!

Кад немаш страха,

онда си ти оно што јеси;

кад немаш страха

онда се Дејство Духа Стварања

у тебе низводи;

и ти тада биваш једно са Једним;

биваш дух са Духом;

биваш сутворац са Творцем;

биваш бог са Богом,

и бог у Богу биваш!

Знање је Пут навише,

Пут ка Сварги,

Пут ка Пра Светлости,

Пут ка Пра Животу.

Бедни се људи

свему узвишеном ругају.

Узвишено не би било узвишено,

кад му се бедни људи

не би наругали!

Ово је време простаклука,

време бедних људи,

време ругања духу словесноме.

Што је више бедних људи,

Човек све вреднији бива.

Човек је бесцен драгуљ

у времену бедних људи.

Из Језгра Духовног Сунца,

што је Пупак Пра Васељене,

појачава се тајинствено зрачење,

које већ запљускује

свеколика звездана јата,

па и саму Мајку Земљу,

која од Планете, гле,

душевно и духовно

узраста у Звезду!

Све оне душе које су усаображене

са Језгром Свеколиког Живота,

осећају милост и радост

буђења Новог доба;

осећају, и препознају,

унутарњи преображај и преиначење

свих тананих титраја и трептаја

у суштаству властитог бића.

 

После свега, гле!

остаде само сан,

и једна песма –

тужна и сетна –

о Србији

које нема

више!

 

После свега, гле!

остаде само слика

плаветног горја

 једног,

у даљини

зелена сутона,

кад багрем бео

цвате!

 

После свега, гле!

сами и сетни

остасмо –

у свету

што

у мрак тоне –

премила

Мајко

Србијо!

Лирски записи

 

Није важно ко је колики Србин, важно је колико Добро може Србин да учини за Србство.

Узрок свих србских међусобица, размирица и сукоба јесте наша србска сујета и таштина.

Нама је од свега најважније ко је колики Србин, а, зацело, требало би да нам буде најважније – да нам буде битно! – какав је Тај Србин, какав је Тај Човек Који Јесте Србин, на Делу; какав је, по Делима својим.

Не само што Дела најлепше казују о Човеку, већ Дела, уистини, Јесу Сам Човек!

Изван Дела и без Дела нема ни Човека.

Изван Дела и без Дела нема ни Љубави, ни Доброте, ни Истине.

Никада нисам желео да будем ни Велики ни Мали Србин – штавише, нисам ни размишљао о томе – већ сам се вазда трудио да моја Дела – ако се то икако може догодити! – буду већа од мене.

Да ја о себи самоме ништа не сведочим, већ да моја Дела сведоче о мени, пред онима што ће после мене доћи, пред онима што морају доћи из једне далеке будућности.

Сви србско-србски ратови, кроз векове и светове, вођени су, најчешће, због србске сујете и таштине.

Данас смо, гле, поново постали белосветско робље, само са наше србске сујете и таштине, само због тога што никако не можемо између себе да се договоримо, ко је од нас Највећи а ко Најмањи Србин.

За почетак, ево, ја пристајем, да будем Тај Најмањи Србин међу свим Србима!

И трудићу се, као Најмањи Србин, да моја Дела буду достојна и Предака и Србства.

Лирски записи

 

Народ се подиже, усправља и учвршћује кроз појединце, кроз самосвојне и освешћене личности.

Народ је НадУмна Заједница, илити Тајинствени Сабор појединаца, суштих појединаца и личности које спаја, повезује и прожима Један-Те-Исти Дух Народа, Једно-Те-Исто Биће Народа, Једна-Те-Иста Душа Народа, Једно-Те-Исто Суштаство Народа.

Из Духа, Бића, Душе и Суштаства Народа происходе Порекло, Предање, Преци, Језик, Писмо, Вера, Крв и Родна Груда (Родина).

Народ је увек Сушти!

Народ је Божанско Тајинство!

Народ није нешто обезличено, неодређено, магловито, неразјашњиво и неизрециво, како несловесни и неосвешћени сматрају и  мисле.

Од наших мисли, осећања, речи и дела

у овом животу,

зависиће наш будући живот.

Оно што данас сејемо,

то ћемо, зацело,

сутра жњети.

То наше вечно долажење и одлажење,

 и поновно долажење па одлажење –

то наше бескрајно врћење укруг

без сврхе и смисла –

мора да се оконча у овом животу,

у овоме животном току.

Морамо да откријемо Пут навише

 што ка Језгру Светлости води!

Сваки је човек слободан,

онолико колико жели

да буде слободан;

сваки је човек слободан,

онолико колико заслужује

да буде слободан;

сваки је човек слободан,

онолико колико је у стању

да носи од бремена слободе;

сваки је човек слободан,

онолико колико уме

да снева о слободи!

 

Свет није постао на Почетку,

нити ће нестати на Свршетку.

Почело и Кончело постоје

само у Вечноме Сада.

Вечност је, уистини, Вечно Сада.

Створитељ Ствара у Трену Вечнога Сада.

У Стварању нема ни Прошлости

нити Будућности.

Ништа није Постало,

Ништа неће Нестати.