Желим, хоћу и морам,

да верујем у вас који долазите

из једне звездане будућности,

из једне звездане будућности

која је само прерушена прошлост

која се, неким чудом,

још није догодила.

 

Желим, хоћу и морам да верујем,

 да ћете сви ви који долазите

наћи свој унутарњи пут,

пут душе и срца што води

 ка Првобитној Светлости,

ка Првобитној Љубави

у којој сви јесмо и бивамо

и онда када нисмо,

када нас нема и када

нигде не бивамо.

 

Желим, хоћу и морам да верујем,

да сви ви у мени обитавате

и да ја у свима вама обитавам,

да се ви и ја знамо однекуд,

 из неких оностраних звезданих јата,

 из неких снова које сви заједно

сневасмо будни у времену

када сви ми бејасмо

чисти снови и чиста светлост

 наших божанских душа.

 

Желим, хоћу и морам,

да верујем у вас,

јер верујући у вас,

ја верујем у себе и у претке у своје,

у претке своје и у претке ваше,

будући да и ваши и моји преци

имају заједничке претке,

а ти далеки заједнички преци

 јесу управо они

 који ће после нас доћи.

Само ће расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

остати до краја Срби.

 

Јер само расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

могу да се одбране од мржње

и зла дивљих племена у окружењу,

као и варварских

 јудео-кршћана са Запада.

 

Лако је свима другима

да буду то што јесу,

 јер се од њих ништа

нити тражи нити очекује,

само се од расних Срба,

Хиперборејаца и Аријеваца,

много тражи и још више очекује.

 

Сви други могу бити

што год пожеле,

само расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

морају бити оно што од њих

Велики Дух Стварања

тражи и очекује.

 

Само се од расних Срба,

 Хиперборејаца и Аријеваца,

тражи и очекује оно

што се ни од кога другог

нити тражи нити очекује:

да надрасту и превазиђу себе,

те да се од обичних смртника

 вознесу међу бесмртне богове!

 

Само је расним Србима,

Хиперборејцима и Аријевцима,

од Створитеља и Велике Мајке,

показан и отворен

тајни онострани пут

у више духовне

и божанске светове.

 

Оно што умеју

и могу расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

то ниједан други народ

 нити уме нити може,

те стога,

сви други народи

и мрзе расне Србе,

Хиперборејце и Аријевце.

 

Сви други народи,

из зависти и пакости своје,

више мрзе расне Србе,

Хиперборјеце и Аријевце,

него што саме себе љубе.

 

У њих је, гле! већа мржња

према расним Србима,

Хиперборејцима и Аријевцима,

од љубави према

 себи самима!

 

Премила

 Мајко

у Светлости,

исцели ме

и благосиљај 

Љубављу

Пречистом

Својом!

 

И отвори

Срце моје,

 да види

и чује Тебе,

 и онда када си

далеко од мене,

у неком

од тајинствених

звезданих

 јата!

 

И поведи ме

Путем Својим

ка Светлости,

Мајко Премила,

Милости

 и Дивоте

препуна!

 

Седим на пропланку,

окружен

снежним горјем.

 

И зурим

у румено Сунце,

што, у плаветном венцу,

понад тишине

титра.

 

У суштаству бића –

Тишина,

Све дубља!

 

И светлост,

у даљини,

све јаснија, гле!

Про горја

Под снегом,

Руменим.

 

Милина,

и сета од века,

у души,

што будна,

снева!

 

 

Лирски записи

 

Наша дела творе нашу судбину.

Ма шта и ма коме чинили, ми увек и вазда себи чинимо.

Што год ми некоме или нечему чинимо (будући да се дела наша одражавају, не само на људе, него и на свеколико Постање, на свеколику Творевину), то ће и нама бити чињено, када се обрне Точак Усудбе, када се окрене Коло Сварога.

Свеколика дела наша, не само што стварају нашу судбину, усудбу, судбу и карму, већ обликујући нашу душу, обликују и дух, и биће, и суштаство.

Тако ми, у садањем тренутку, живимо своја дела из прошлости, док ћемо у будућности живети, зацело, спрам дела својих у овоме часу.

Што смо у прошлости сејали, то у садашњости жањемо; а што данас сејемо, то ћемо сутра жњети!

Коло Сварога се вечно окреће, и дела наша претвара у живот наш сушти.

Лирски записи

 

Има доста дивних, племенитих и узвишених људи.

Но, нама се чини, због опсенара овога света који владају светом, да таквих људи уопште нема.

У начелу, ретки су лоши и зли људи.

Наше унутарње биће и суштаство створено је и рођено – од Створитеља, од Великог Духа Стварања –  да буде племенито и узвишено.

Али око нашег божанског бића има на десетине овоја таме, и ти овоји таме, те невидљиве мрене и копрене, не дозвољавају да наша унутарња лепота, красота и дивота избије на површину.

Тама, то су најгрубља наша тела вештаства, тела везана за вештаствени, тварни, материјални и опипљиви свет, тела која служе као возило за наше духовно, свесно, душевно и божанско тело у овоме физичком свету.

Љубав и доброта у нама јесте Бог, Створитељ и Велики Дух Стварања у нама.

У нама, у срцу нашем, обитава Живи Бог.

Љубав и доброта, и храброст да испољимо, да покажемо и чинимо љубав и доброту, чине нас боговима и богињама.

Што смо више у љубави и доброти, и у неустрашивости да показујемо љубав и доброту, то смо више божанствима.

Људи се најчешће плаше да показују љубав и доброту.

Само јаки, храбри и неустрашиви могу да покажу љубав и да чине љубав.

Слабићи и кукавице скривају љубав.

Ви не можете да замислите колики је страх у људи када откривају и показују љубав, лепоту и доброту!

Томе страху је највише допринела западна декадентна и обезбожена култура.

То је култура коју стварају дегенерисана бића по налозима и упутствима мрачних владара из сенке, црних жреца, опсенара и човекомрзаца.

Љубав у нама јесте наш Бог у нама.

Бића која немају љубав бивају обавијена најгушћом тамом.

Људи без љубави бивају тама.

Они не зраче, око њих је црна аура која се може видети и голим оком.

Из њих бије тама и метафизичка студен као из мрачног подрума дубоко у земљи.

Ви се непријатно и нелагодно осећате у присуству људи из којих бије и зрачи тама.

И, не само што се непријатно и нелагодно осећате, већ бивате и страхом опхрвани.

Страхом који долази незнано откуд, страхом који вас обавија и гуши.

Кад год се нађете у присуству таквих људи, повуците се одмах, у трену, у своје најдубље светлосно, духовно, и божанско биће.

Сједините се са Живим Богом у вама, а Живи ће Бог у вама, у трептају ока, преузети вашу одбрану и заштиту.

Бог ће у вама ратовати, уместо вас, против оних који су кренули на вас.

Бог у вама је повезан са свим божанским бићима и световима, са свим божанским силама, начелима и суштаствима.

А преко Бога у вама, гле! и ви бивате повезани са Створитељем и Великим Духом Стварања.

Бивате повезани са Вечним Животом, са ПраИзвором Вечног Живота.

Лирски записи

 

Једна узвишена звездана, хиперборејска, аријевска раса нема шта да тражи у Европској унији простака, медиокритета, укро-бољшевика и усташо-комуниста.

У кокошарнику званом Европска унија нема места за србске орлове и соколе.

Боље је један једини дан живети као соко и оро у небесним пространствима, него ли стотину лета као кокош у кокошарнику Европске уније!

Европска унија је за несувисле и бесловесне, за персоне без снова, визија и стваралачке маште; за осредњаке и ништаке који не мисле својом главом и не осећају својим срцем.

Нека у Европску унију иду ватикански и јудео-кршћански чопори, крда и стада за кланицу, а расном Србину, ведском и хиперборејском Србину, место је мед орлима и соколима у плаветним небесним пространствима.

 

 

Лирски записи

 

Благоју Илићу и Ненаду Вранешевићу, тајинственим посвећеницима галактичке духовне лепоте из Ариља/Јариља.

 

Ово што ћу вама сада испричати, у вези је са једним древним тајним учењем о Духу Времена и Духу Места, о чему сам већ писао у скорашњим лирским записима.

Ариље је један диван, леп, чист, тајинствен и мистичан градић на југо-западу Србије, градић србске, словенске, хиперборејске и аријевске душе, градић на ушћу Великог Рзава у Западну Мораву.

У овом градићу, од неких десетак тисућа житеља, срео сам и упознао на десетине и стотине пробуђених и освешћених душа, на десетине и стотине самосвојних и самобитних, здравих и снажних личности, што следе свој тајносани унутарњи глас, а који су вечити тајинствени путници на властитом унутарњем и мистичном путу.

Заиста, нигде, ни у једном граду, нисам срео и упознао толико самосвојних и самородних личности; нигде толико сањара, визионара и занесањака, у оном најлепшем значењу ових речи; нигде толико племенитих и узвишених а расних србских, аријевских, ведских, хиперборејских душа, као у Ариљу.

У Ариљу обитава чиста звездана раса, чиста раса ведских и хиперборејских Срба, оних расних Срба који се држе галактичке духовне вертикале.

Људи су овде бистри и паметни; људи су овде племените душе и чиста срца; људи се овде радују једни другима, радују животу, лепоти, племенитости и доброти.

Сам градић је на месту моћи, на месту исцељујућих и чудесних енергија и дејстава, на месту где се отвара галактички портал за упоредне и оностране светове.

Многи Ариљци нису ни свесни (или, можда, и јесу!) да обитавају на таквом једном галактичком и космичком месту, а то место бисмо могли, у песничком заносу и надахнућу, назвати и Пупком Света.

Име градића потиче од ведсрбског, прасрбског, прарасенског Бога Јара, Бога Јариља, Бога Пролетњег Сунца.

Простор на којему лежи градић усаображен је са галактичким, космичким дејственим прстеновима – а прстенови су, опет, повезани са галактичким енергетским поткама, као и са космичком вечном завојницом – тако да сам Дух Места Ариља напросто призива и привлачи пробуђене и освешћене душе из духовних звезданих јата.

Лирски записи

 

Можда ће овога пута, иначе одавно разједињене србске родољубе, патриоте и националисте, успети да сабере, удружи и уједини једна образована, самосвесна и самобитна Србкиња.

Желим, свим бићем својим, да се то што пре догоди.

Због расног Србства, због свих нас!

У тисућама година дугој србској повесници, бивало је тога и раније – да храбра, неустрашива, племенита, узвишена и мудра Србска Жена васкрсне и вознесе Србство из пепела.

У стању у којему се Србство тренутно налази, за његов свеколики – а превасходно културни и духовни – васкрс, препород и успон, више би одговарала личност која мисли срцем и душом од личности која, без осећања, мисли само главом.

Зато што је питање Србства у овоме часу, пре свега, питање срца, душе и части, но било чега другог.

Отуда се, и надам и верујем, да ће, овом приликом, а у овоме судбоносном трену вечности, Једна Србкиња –  образована, племенита и самородна – својим праисконим и материнским, женским и стваралачким бићем и суштаством, лакше, боље и успешније – од било којег таштог и сујетног мушкарца (Србина!) – сабрати, удружити и ујединити свеколике србске родољубе, отачественике и националисте.

Уоасталом, Србска Жена је одувек чувала, штитила, бранила и спасавала расно Србство од пропасти.