Драган Симовић: ВЕЛИКА ТАЈНА ЉУБАВИ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Све се дешава у Унутарњем, у самом Језгру Бића и Живота, у Тишини Духа Стварања, у ПраВодеану Богова.
Ми смо бића Светлости на Вечном Путу Светлости.
У Материци Светлости долазимо, и у Материци Светлости одлазимо.
Сва наша дела, све наше речи, све наше мисли, и сва осећања наша, гле, иза себе остављају светлосни запис у Акаши, у Великој Мајци Присуства!
Само преко Унутарњег Бића, можемо да мењамо и поправљамо Спољни свет.
Спољни свет је, уистини, пресликан Унутањи свет.
Оно што је у Унутарњем, то се и Спољном пројављује.
02
Овај Тренутак садржи све тренутке – минуле и будуће.
Сви тренуци што творе Вечност, стају у један једини тренутак – у Овај Тренутак!
Вечност није бескрајно мноштво тренутака, Вечност је само један једини тренутак – Овај Тренутак.
Кад год изиђемо из Ума, ми се нађемо у Вечности Овог Тренутка.
Све док смо у Уму, не можемо да познамо Вечно Сада, не можемо да живимо Овај Тренутак.
И са Богом се срећемо само у Овом Тренутку, у Тишини Овог Тренутка.
03
Ево песме која се догодила ових дана, у тишини шума на левој обали Дунава:
Као некад, маме ме даљине,
Иза горја, про плавог обзорја;
Као некад, и сад туга мине
Када ветар свира понад борја.
Сетна песма, и борови вити,
Под руменим сводом у свитање.
Гле! све исто – та, исто ће бити,
И кад моје сконча путовање!
Као некад, и сад исти боли
Сетне душе што још светом вије;
Још имаде неко ко ме воли –
волим и ја, исто ко раније.
04
Колико дајемо, толико и примамо; колико љубимо, толико смо и љубљени; што сејемо, то и жањемо.
То је Закон над законима.
Сви смо подређени овом Закону, сви смо условљени овим Законом, и над свима нама влада овај Закон.
Из овог Закона происходи свеколико Бивање и Постојање.
Овај Закон важи подједнако и за људе и за богове, за сва бића, битија и суштаства.
Нема никога у Вечној ПраВасељени ко је изузет од овог Закона!
05
Љубав је Велика Тајна.
Ако Љубав није Велика Тајна, онда, зацело, ни Љубав није!
Тајна је Оно на чему почивају сви светови, и сва бића у свим световима.
Љубав између мушкарца и жене, такође се пројављује унутар Велике Тајне, која је светлосна потка Живота и Постојања.
Оно што призива, привлачи и спаја мушкарца и жену, није у плотском и чулном, већ у ономе што надилази и превазилази све плотско и чулно.
Мушкарац и жена представљају два Божанска Начела произишла из Велике Тајне Стварања.
Да није Велике Тајне Стварања, онда би Љубав између мушкарца и жене била најприземнији вид животњског нагона без ичег Божанског и Узвишеног у себи.
06
Будите у свакоме трену свесни, да ми живимо у болесном човечанском друштву.
Садашње планетарно људско друштво јесте тежак болесник, који одбија да прими лекаре и исцелитеље; тежак болесник који не жели да се лечи!
Почетак исцељења и оздрављења друштва почиње од нас и са нама; свако је од нас дужан да лечи и исцељује самога себе.
Исцели самога себе, и цео ће свет бити исцељен!
07
Тамо где мушкарац види жену као Велику Тајну, као Богињу; и тамо где жена види мушкарца као Велику Тајну, и као Бога, тамо се и рађа Велика Љубав која се и у Јзегру Звезданих Јата уписује за сва времена, за све минуле и будуће векове.
Стога је сексуално васпитање деце, по замисли Великог Брата, коначно срозавање човека до скота, и убијње свега Божанског и Узвишеног у човеку.
Ако жена није сан и поезија, како каже један песник посвећени, онда она и није више жена, већ женка!
Онда, у том случају, ни нас више нигде нема.
Од племенитих и узвишених Божанстава, остаће само животињски двоношци, који се ни по чему више неће разликовати од осталих животињских створова.
