После свега,
остају само снови,
које смо у детињству
будни сневали.
После свега,
остаје само сета
у души сетној која
још сневати уме.
После свега,
и ми снови јесмо
које ће неки будући
песници да снију,
у ноћи Месеца пуног,
кад пољем цвате
багрем, румен
и бео.
(Праискона песма ведсрбског песника-ратника)
Твоја је Света Дужност
да се бориш за Породицу,
за Племе, за Род.
Мораш да се бориш,
а поражен бити не смеш!
Мораш да бориш,
а предати се не смеш!
Мораш да се бориш,
а погинути не смеш!
Тебе су Богови изабрали,
да се без предаха бориш –
за Племе,
за Породицу,
за Род.
Да се бориш за Светлост,
за Истину,
за Правду,
за Живот у Вечности!
Ти ни трена једног не смеш
посумњати у Порекло своје,
у Богове своје,
у Божанство своје.
Ти си Један и Једини,
не само у свету овоме,
већ у свим знаним
и незнаним
световима иним.
Један и Једини,
и Непоновљив.
Мораш да се бориш,
и мораш да истрајеш!
Мораш да се бориш,
и мораш да надјачаш!
Мораш да се бориш,
и мораш да победиш!
Твоја је Света Дужност
да се бориш за Породицу,
за Племе, за Род.
Мораш да се бориш,
јер си Сварогом Свебохом
изабран –
да се вечно
бориш!
http://www.youtube.com/watch?v=8ld3E-QV8Gc
Драган Симовић: МОРАШ ДА СЕ БОРИШ! (видео)
Опремио Стари Словен
ЛИРСКЕ РАЗЈАСНИЦЕ
01
По песми се народ препознаје.
По песми се и сваки човек препознаје.
Какве песме певаш, и какву свирку свираш, и какве игре играш, таква ти је и душа.
Душу јединке и душу народа –
песма, свирка и игра обликује.
Кроз многе векове обликује и оплемењује!
Оно што се данас у Србији чује, као свирка и песма, најбоље сведочи о томе где је данас Србија.
Нигде у свету, претпостављам, нема толико шунда и кича, толико свакојаког музичког смећа које убија сва чула, као у Србији.
Оно што се турбо-фолком зове, то је изум парија и палија којих је пуна Србија.
Парије и палије се примише у Србији, као коров, после летње кише, на запуштеној њиви.
По том музичком смећу најбоље се види да је у Србији веома мало расних Срба.
Док путујете Србијом, повероваћете да и нисте у Србији, јер оно што чујете, као песму и свирку, нема ни једнога слова србскога.
Они који слушају овакву музику, могу бити што год пожелиш, само – Срби никада не могу бити!
02
Арлаукање и завијање – то се данас ори Србијом.
То је музика натурализованих Србијанаца, чији је сам живот шунд и кич.
То је један полусвет без сврхе и смисла; полусвет који не зна ни ко је ни чији је, ни одакле је пошао ни куда иде!
У Србији се однекуд и ниодкуд у зло доба створио, као да је са воденим бујицама на србске обале избачен.
Има и оних који су рођени у Србији, и који имају србска имена, али у својој души ничега србског немају.
Такви, назови Срби, само брукају расне и словесне Србе.
Брукају ВедСрбе – Хиперборејце, Санскрићане, Аријевце!
03
Данас је србомржња у моди.
Не само што је у моди у народа у окружењу, који су давно некада отпали од Срба, већ и у оних који се и данас изјашњавају као Срби, а у души својој презиру и мрзе све оно што је расно и аријевско Србство.
Да ће србомржња бити у моди и у самих Срба, то нико словестан и паметан није могао ни да замисли!
Кад један народ дође до тог ступња, да презире и мрзи самога себе, онда је с тим народом већ свршена ствар за сва времена!
04
Ни највећи србски националисти, ако их игде има (а знам да их негде има, да их мора бити!), неће имати ни снаге ни времена да ишта у Србији учине.
Да ишта у Србији набоље преокрену, да ишта поправе.
Они највећи, расни аријевски националисти србски, биће принуђени да штите и бране себе, заиста, да бране себе од оних који имају србска имена а презиру и мрзе расно аријевско Србство.
У окружењу свих могућих и немогућих антисрбских национализама, ви и ми, ведски, хиперборејски и аријевски Срби, не можемо опстати без здравог, темељног и освешћеног србског национализма.
Све ово расуло у Србству и Србији, све ово безверје и безнађе, сва ова беда и простаклук, сав овај лелек и кукњава, сва ова малодушност и малоумност, сав овај смрад и гној, што од дна до врха захвата Народ и Државу, јесте управо стога што нема здравог, темељног и самосвесног србског национализма.
Само образовани, освешћени, самосвесни и самобитни србски националисти, који знају ко су и чији су, могу да спасу Србство и Србију.
Србски националисти, нема никакве сумње, не би дозволили присуство туђинских, антисрбских национализама, који, без стида и срама, проповедају Србијом праискону мржњу према србскоме народу.
Антисрбски национализам већ разједа Србију изнутра!
Србија је поробљена антисрбским национализмима из окружења, који се у Београду више величају и славе него у својим матичним земљама.
Заиста, Београдом и Србијом владају потуљени и подмукли антисрбски националисти, скривени иза невладиних организација, који све време измишљају лажи о србском национализму којега, уистини, ни на видику нема.
Сав олош и шљам из окружења сабран је у београдским невладиним организацијама, а њихов једини задатак јесте потпуно сатирање и затирање Србскога Бића.
Београд је престони град свих антисрбских национализама, оних патолошких србомрзачких национализама који презиру и мрзе све што је србско.
Заиста, све што макар и предзнак србски има, то ће за њих бити предметом праисконе мржње –
мржње која се ничим словесним не може ни појмити, ни схватити, нити разјаснити!
Да Србство и Србија имају здраве, самосвесне, самобитне и освешћене србске националисте, попут Милоша Црњанског, не би Србијом данас владале белосветске парије и палије!
На спољни свет, ми више немамо никаквога утицаја.
Нико од нас, ма где да се нађе било ко од нас, ни о чему више ништа не одлучује.
Сви народи су поробљени, сви појединци су поробљени, а да нико није ни свестан тога.
Покушамо ли било шта да променимо у спољноме свету, одједном ће се све силе овога света окренути против нас.
Смождиће нас и сатрти у трену.
Смождиће нас и сатрти управо они у чије име покушасмо нешто набоље да променимо!
Човечанство нема више никакве моћи да било шта преокрене и промени, зато што је и сам Дух Човечанства одавно поробљен.
Раскинуте су све духовне везе између Богова и људи, и људски род је остао без икакве заштите у свету.
Раскинули смо и одбацили Ведски Завет који су наши Велики Преци имали са Белим Боговима.
Сада смо робови и сужњи, са којима мрачне силе могу да чине што год им је воља.
Ма шта да нам чине, ми смо посве немоћни да се одбранимо.
Штавише, ми се више уопште и не бранимо!
На све пристајемо; на све смо већ одавно и унапред пристали.
Пристали смо без борбе; пристали без одбране.
Било шта да нам душмани чине, ми више нити умемо нити желимо да се бранимо!
У нас нема више ничег од Духа наших Дичних Предака.
Чудо једно!
Као да то никада и не бејаху били управо наши –
Велики и Дични Преци!
Али, ништа заувек није пропало, и ништа заувек не може нестати.
Још има наде за нас!
Сва наша сила, сва наша снага, и сва наша моћ пребива у нашем Унутарњем Бићу.
Када ово схватимо и освестимо,
онда смо већ спасени!
(ЛИРСКЕ РАЗЈАСНИЦЕ)
А
Јачајте духовне заједнице, изнутра их јачајте!
Ово се време разликује од свих минулих времена и по томе, што све може да се ствара и гради из Унутарњег Бића.
У минулим временима, све је морало извана, из спољног света, да се ствара и гради; а све то што је стварано и грађено из спољног света – из спољног се света и рушило!
После Тесле, Великог Изасланика Божјег, сва бића су дејствено, мисаоно, душевно и духовно умрежена, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима.
Ову Тајну многи не знају (и добро што је наши душмани не знају!), али сваки расни ВедСрб зна, да после Тесле ништа више (у спољноме свету) није исто.
Б
У овоме времену, свако духовно браство и сестринство може да се изградити из Унутарњег Бића, а да се чланови тог братства и сестринства никада и не сретну у физичком свету.
Све, уистини, може да се осмисли и васпостави из Духовног Пространства, ако смо усаображени са Језгром Духа Стварања.
Зато што је и Сушто Биће Времена подређено Језгру Духа Стварања, подређено Присуству и Стварању.
Постоје државе у Простору и државе у Времену.
Све државе у Простору бивају неко време и нестају, само државе створене и изграђене у Времену – заувек опстају и остају!
Ми ВедСрби немамо више ни снаге ни времена да изнова (и вазда изнова!) стварамо и градимо државу у Простору.
Зато што смо окружени вразима и душманима који ће је одмах порушити (као у народној песми Зидање Скадра на Бојани).
Наш Пут јесте Пут Унутарње Светлости.
В
Погледајте шта се дешава у спољноме свету!
Општа пометња, опште расуло, свуда.
Свако против свакога ратује, свако свакоме прети ратом, свако у свакоме види свог најљућег душманина, и свако жели свакога да сатре, само да он претекне, само да он опстане, само да он преживи!
Шта ви можете да промените и поправите у таквоме свету?
Ништа и, дословце, ништа!
Да сви ви, да цео свет изиђе на улице и тргове, опет се ништа неће поправити, опет се ништа неће набоље променити.
У спољноме свету господари Небиће, а у Унутарњим Пространствима влада Биће.
Пред нама се, и у нама, одвија рат између Бића и Небића.
Биће мора да победи, али да би Биће победило морамо и ми да Му припомогнемо!
Не смемо седети скрштених руку, и чудом се чудити шта се све дешава; не смемо бити само посматрачи и сведоци – морамо бити освешћени учесници, морамо помоћи Бићу које је истовремено и изван нас, али и у нама унутра.
Г
Сетите се речи великог руског песника који је рекао, да смо сви криви за све и сви одговорни за све!
Можда се многа зла у свету не би никада догодила, да смо били будни и освешћени!
Незнање је велики грех; незнање је највећи грех!
У древних ВедСрба није гордост била највећи грех, већ незнање.
Зато што је незнање и отац и мајка свих греха, свих грешака, свих порока.
И гордост је рођена из незнања.
У свих древних аријевских народа, нагласак је стављан на Знање.
Нису незналице Духом блажене, већ они који знају!
Они који су у Знању.
Д
И Љубав се рађа из Знања.
Нема Љубави која је рођена из незнања.
И, ако би Љубав била рођена из незнања, првим би ветром била развејана!
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
Јадранки и Зорки, верним читатељкама мојих песама и лирских записа.
01
Кад год однекуд искрсне, преда ме, неко питање, на које, у трену, немам мудар одговор, тад одмах у помоћ призовем Теслу и Његоша.
Они су за мене живи, као и ви што сте живи, као и ја што сам жив – ја који вам пишем ово у песничком надахнућу.
Јер Божји Изасланици, какви су Тесла и Његош (а има их још!), никада не умиру.
Запамтите: никада не умиру!
Они се само селе из света у свет, али вазда и увек по Задатку Божјем.
Теслу и Његоша налазим у Акаши.
Они су се сврстали међу Галактичке ВедСрбе.
Не, нису се Они сами сврстали, већ су позвани и призвани у Духовно Језгро ПраВасељене.
Док су обитавали у овоме свету, на Земљи, савременици су Њих Двојицу видели као обичне људе, од крви и меса; само је редак посвећеник (какав је био Аријевац Вивекананда), могао у Тесли да види и препозна Божанство.
Његош је у овоме свету био веома усамљен; заиста, био је најусамљенији Аватар који се икада низвео на Земљу!
Довољно је само прочитати једно Његошево писмо, па схватити колико је овај Божански Песник, док је на Земљи обитавао, бивао сетан и невесео у Црној Гори, окружен непросвећеним и неосвешћеним народом.
Зато је бивало кад данима није ни избивао из своје куле; бивало је кад данима и месецима не би ни са ким ни речи једне прословио.
Разговарао је само са Вишим Духовним Бићима из Акаше, растерујући сету и тмушу душевну.
А и кад би у Јевропу, на кратко, отишао, схватио би да и тамо обитава бесловестан свет; схватио би да је у свуда у свету иста душевна и духовна беда и чамотиња.
На многа животна питања добио бих одговоре од Његоша и Тесле.
Без Њихових мудрих одговора, давно бих и сам залутао у овоме свету!
02
Многи су писали о Његошу и Тесли; многе су обимне књиге на видело дана изишле.
Све су те књиге вредне пажње, вредне помена; из свих тих дела може се доста тога сазнати и о Његошу и о Тесли.
Имам дубоког поштовања према свим творцима књига, који су у љубави стварали племенита дела –
стварали за оне далеке који ће после њих доћи.
Али, само једно (а то једно јесте веома важно!) није речено о Тесли и Његошу – није речено да су Божанства, да су Божји Изасланици, да су Аватари.
Није речено, јер управо то није смело бити изречено!
03
Божји се Изасланици и данас крећу међу нама, али их ми не видимо и не препознајемо.
Не видимо их и не препознајемо, зато што смо изгубили Праискону Видовитост; испали смо из Видовитог Знања, којим смо, давно, у ПраИскони били даривани.
Ми данас све посматрамо физичким, спољним чулима, и зато ништа не видимо и ништа не чујемо.
Свако је од вас, макар један једи пут, прошао поред Аватара, а није га видео, није га чуо, и није га препознао!
Зато што смо сви загађени и затровани –
лажним учењима, лажним верама, лажним религијама и лажним идеологијама.
Што рече један посвећени кастиљански песник, човечанство ће тек да схвати које је зло европски, западни позитивизам!
Ми нисмо више Богови, већ човеколике утваре које гамижу и бауљају по хоризонтали овога света опсене.
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Преко Унутарњег Бића буди усаображен са Језгром Духовних Светова.
Тамо обитавају наши Галактички Преци.
Они који су од ПраСветлости рођени.
Са Њима буди усаображен и повезан преко Океана Знања, преко Мајке Знања.
У пространствима овога света не тражи учитеље – све што пожелиш да знаш, потражи у Акаши!
02
Путуј Унутарњим Путем Светлости!
Унутарњи Пут Светлости јесте Једини Пут.
Сви други путеви јесу стрампутице и распутице.
Онај ко Унутарњим Путем Светлости путује стиже до Језгра Светлости, стиже до Језгра Живота.
03
Седимо мој пријатељ и ја у Врту за тиховање, негде на левој обали Дунава, с вечери у сутон зелен, опчињени и занети тајинственим и умилнм зрикањем зрикаваца.
Седимо, уз причу која се сама, из Унутарњих Светова, а под звезданим јатима, вазда изнова дешава.
Не испредамо ми причу, већ прича испреда нас.
Прича коју причамо, није негде изван нас, већ у нама, дубоко унутра.
Припремамо се да походимо Ртањ.
То је унутарње ходочашће, унутарње путовање ка Божанству које се зове Ртањ.
Све је око нас живо и духовно.
Одувек било, и биће!
Ртањ није само једна планина, само једна космичка пирамида – Ртањ је Духовно Биће.
Не желимо да се сретнемо само са једном планином, само са једном космичком пирамидом – желимо да се сретнемо са Божанством!
04
Људи само нешто грабе и отимају.
Сви грабе и отимају – од Хлеба до Знања!
Нема оне тихе побожности, нема молитвеног тиховања и благодарности, нема блаженства и стрпљивости.
Нема благодарности за Храну, за Воду, за Лек, за Лепоту, за Доброту, за Љубав, за Сазнање и Знање!
Људи не схватају, да све мора да се заслужи; да све происходи из Унутарњих светова Богова и Предака.
05
Соко са Велебита јесте један од ретких.
Један од ретких по Доброти, коју је наследио од ведсрбских Предака, од Галактичких ВедСрба.
Зовем га Белим Србом.
Он је последњи Бели Срб са Велебита; последњи од Рода и Племена својега.
Његово Племе Ведских Аријеваца, које столећима обитаваше подно и понад Велибита, у јаме и вртаче побацаше најкрволчније звери јудео-кршћанске.
Најкрволчније звери са крижом и србосеком у руци!
Они који се ИсуКрсту и Госпи моле, у име ИсуКрста и Госпе нагрозније злочине починише у повесници људскога рода.
За мог пријатеља, Сокола са Велебита, од јудео-кршћана нема већих злотвора!
06
Чудом се чудим, како Срби, и после толико векова страдања, не могу да схвате, и не желе да појме, да је јудео-кршћанство највећи душманин, највећи злотвор и мрзитељ Србства!
Све зло што је против Срба и Србства окренуто, у потоњих двадесет векова, измилело је из змијскога гнезда јудео-кршћанства.
07
Уздигни се над свим гадостима, над свим мржњама и над свим злочинима овога света!
Уздигни се, и путуј ка Светлости Живота!
Угледај се на своје Богове, и на своје Божанске Претке!
Ти ниси само један од многих, само један из мноштва бесловесних – ти си један и једини, ти си непонвљив – у свим вековима, у свим световима!
(ЛИРСКИ ФРАГМЕНТИ)
01
Прошло је Време буђења.
Сада смо у Времену освешћивања.
Време освешћивања подразумева уздизање на више ступњеве Свести.
А Свест је увек Божанска Свест, зато што Човек нема своје Свести.
Свест преузимамо од Створитеља, од Духа Стварања – из Океана Свесности.
Освешћен Човек у трену разлучује битно од небитног.
Освешћен се Човек не може преварити и обманути – он разазнаје истинито од лажног, пријатеља од непријатеља.
02
Освешћен Човек јесте Одговоран Човек, а Одговоран Човек јесте Слободан Човек.
Неосвешћен човек не може бити Слободан Човек.
Да би био слободан, мораш бити освешћен.
Зашто би ти био слободан, ако не желиш да будеш освешћен?!
Само зато што си рођен као човек?!
Рођење Одоздо ништа не значи; тек пошто се родиш Одозго постајеш Човек!
03
Постоје две расе унутар онога што се зове Србство.
Постоје Срби: словесни и самосвесни, самосвојни и самобитни – они су чиста Раса, они су ВедСрби, они су Хиперборејци, они су ПраАрије.
Они су Вертикала!
Наспрам ових расних Срба, постоје они други Срби: мамонисти, мундијалисти, глобалисти, комунисти, јудео-кршћани, ватиканци, србомрсци и човекомрсци.
То су Срби палије, астрални вампири, паразити, сисачи крви из Бића Расног ВедСрбства.
Они су Хоризонтала!
Разлика између Првих и Других Срба, јесте као разлика између Неба и Земље.
Моје ми космичко искуство казује, да они Други Срби никада неће постати Расни Срби.
Они ће пре нестати него што ће постати Расни Срби.
У последњих стотину лета, Србијом владају они Други Срби – владају србске палије и парије!
Расно ВедСрбство мора да се чува, да се штеди; мора да омудри и да ојача!
Долази време Расних ВедСрба!
04
Против демонског, ариманског и фаустовског устројства света борићемо се из Унутарњег Бића.
Извана, из спољног пространства, ништа не можемо учинити, и стога је боље ништа и не чинити!
Спољним световима влада Тама и Зло, а Унутарњим Пространствима влада Светлост и Доброта.
05
Расни се Србин одмах препознаје.
Не знам како, али се препознаје.
Ја га у трену препознам.
То није ствар спољних чула, већ оних најдубљих –
унутарњих чувстава.
Моје Унутарње Биће то препознаје; осећа и препознаје.
Ретки су расни Срби, али их, ипак, има; има их –
довољно!
Чиста је Раса, и иначе, свуда у свету реткост.
После двадесет векова јудео-кршћанске тираније, свуда је у свету (у свих народа иних) реткост чиста раса!
Раса није само ствар Крви, како многи мисле –
Раса је превасходно ствар Духа Стварања!
Расу не држи Крв, већ Дух.
Може да држи и Крв, али само онда када је Крв усаображена са Духом.
Без Духа, Крв је само вода!
У нашим „великим медијима“ има мало дубљег сагледавања рата у Сирији, односно информација које о тамошњем сукобу долазе из извора који нису западни.
